ДР МИЛОШ ЗДРАВКОВИЋ: Индија – локомотива за XXII век

Индија је најмногољудија демократија на нашој планети и економска сила број три! Оружане снаге индије на путу су да буду сличне онима којим располажу Русија и Кина. Са 1,2 милијарди становника Индија је друга најмногољуднија земља на планети са перспективом да до 2040. постане број један по броју становника. До недавно једна од најсиромашнијих земаља света задњих година бележи убрзан економски развој, уз респектабилну софтверску технологију, фармацеутску индустрију и информационе технологије. Од 1974. је и нуклеарна сила.
После 200 година британске колонијалне владавине, Индија је 1950. била у веома тешкој ситуацији. На почетку 18. века Индија је учествовала са 23 одсто у светској привреди, као и читава Европа. Но, до тренутка независност, то учешће је спало на четири одсто. Поред тога што је оставила своју бившу колонију осиромашеном и увелико неписменом, Велика Британија ју је напустила и дубоко подељену. Кроз политику “завади па владај” дошло је до поделе, на две државе Пакистан и Индију. (Пакистан је накнадно 1972. подељен па је настао Бангладеш.) Неких 14 милиона људи је било расељено, што је била највећа миграција становништва у историји, а пола милиона је изгубило живот. Зле последице поделе прате Индијски подконтинент од 1947. Тако да су сада Индија и Пакистан у стању замрзнутог конфликта, а не треба посебно подсећати да су обе државе нуклеарне силе.
Данашња Индија има јефтину радну снагу, а није зависна од извоза као Кина. На старту 2014. дуг Индије је испод 50% од БДП. Животни стандард становништва је још увек низак, иако је економија Индије већ данас у рангу са Русијом, ЕУ, …
Дугорочна предвиђања говоре како ће раст глобалне популације знатно пасти са годишњег раста од 1,3 одсто, колико је просечно износио од 1980. до 2014, на 0,5 одсто колико ће износити од 2015. до 2050. године. Индија, као и већина земаља у Африци и на Блиском истоку имаће користи од повећања радне снаге. Потенцијална радна снага Индије, Бангладеша, Анголе, Нигерије и Кеније готово ће се утростручити између 2014. и 2050. године.
Истовремено, у већини европских и земаља источне Азије очекује се смањење броја радне снаге. Јапан ће доживети најјачи пад у тој категорији – радна снага смањиће се за више од четвртине – са 66 на 47 милиона ! (Извор : Економист)
Припремајући се за нову фискалну годину, која тамо почиње 1. априла, индијска влада је објавила нове пројекције раста, које је сврставају у улогу предводника јата динамичних привреда. Ако се то оствари, Индија ће по темпу економске експанзије у овој календарској години први пут надмашити Кину! Трећа по величини светска економија (према пројекцији ММФ из октобра прошле године) тиме постаје динамичнија од прве (то је од прошле године Кина, која је по истом извору, мерено методологијом „паритета куповне моћи”, лане претекла САД). То још увек не значи да ће економија Индије бити јача од економија САД или Кине.

По својој експанзији Индија се издваја и од осталих чланица БРИКС клуба (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) привреда у успону, с обзиром на то да је Бразил заглављен у стагфлацији, а Русија у рецесији због ниских цена свог главног извозног артикла, нафте, и дејства западних санкција.
Јефтина нафта (Индија увози 75 одсто своје потрошње) истински је поклон њеној економији, према неким проценама вредан чак 100 милијарди долара. Ако би цене остале на садашњем нивоу, Индија би раст могла да убрза и на преко десет одсто – и тиме сигурно постала нова локомотива глобалне привреде.
Индијски потенцијали су свакако велики, али и препреке на путу њихове реализације. Од предимензиониране и троме бирократије (коју премијер Моди покушава да дисциплинује), преко застарелих и потребама економије неадекватних закона, претеране регулативе, лоше инфраструктуре, до застоја на административним границама 27 савезних држава.
Индија је обезбедила економски раст тиме што је деведесетих година прошлог века отворила тржишта за страна улагања и драстично смањила царине. За разлику од Кине, готово да не зависи од извоза. Једна од тајни индијског успеха су јефтине иновације и производи, попут лаптопа од неколико десетина долара или ТАТА аутомобила (цена 2000 долара), који постају веома тражени.
Информационе технологије, као и фармацеутска индустрија, толико су одмакле да се у индијским компанијама запошљавају и дипломци престижних америчких универзитета. Колико свет уважава Индију и колико економску прати и политичка моћ види се и из тога што су је прошле године посетили лидери свих пет сталних чланица Савета безбедности. Лидере увек прате бројни пословни људи и сви се хвале да су се договорили о пословима који вреде милијарде долара.
Индија је данас земља богаташа попут породица Амбани и Митал, али још превише људи живи испод границе сиромаштва. Зато индијска влада покушава да превазиђе друштвени јаз, тако што би у свакој породици једна одрасла особа имала загарантован посао бар три месеца годишње.
Новоизабрани премијер Моди је за себе скројио улогу не само „директора“ Индије, већ и глобалног амбасадора! Он је такође менаџер бренда Индије и покренуо је кампање као што је „Произведено у Индији“, „Моја чиста Индија“ и „Дигитална Индија“.
Програм „Произведено у Индији“ је лансиран како би пројектовао Индију као инвестициону дестинацију и има за циљ радикално унапређење обављања послова и стварање од Индије глобалне конкурентне производне дестинације. Постоји огромна шанса у новој инфраструктури са 100 нових градова и транспортних коридора који су у изградњи. Такође постоји и нови ментални став у управљању, а савезне државе се опет такмиче међусобно како би привукле капитал.

У међувремену су девизне резерве Индије достигле рекордан ниво од 322 милијарде долара. Током 2014 су у и девизне резерве Индије порасле за 42 милијарде долара, јер су се у овдашње акције и обвезнице слила страна средства у ситуацији када су камате у еврозони и САД равни нули. Ово повећање током 2014 је било најбрже међу великим тржиштима у настајању.
На Индију се гледа као на будућу глобалну силу. Но, задатак који је пред премијером Модијем је огроман. Упућени кажу како му је највећа шанса за успех на економском И социјалном плану да земљу излечи од канцера ситне бирократије дубоко прожете корупцијом.
Моди жели инвестиције, технологију и стручност из САД па се у Вашинтону надају даљем збижавању две велике државе. Но, у тим односима подршка САД Пакистану вечито иритира Индију. Председник владе Индије жели добре односе са свим главним играчима на светској сцени, али се не обавезује ни једном од њих (Индија је највећи купац руског оружја).
Не треба сметнути са ума да Индијска средња класа броји више од 300 милиона људи (укупна популација САД је 300 милиона). Модијев основни циљ је унутрашњи преображај Индије. Томе он прилагођава домаћу економску политику и развој односа са иностранством. Са перспективним растом средње класе, порастом индустрије услуга и експанзијом на трећа тржишта, треба очекивати да ће Индија засигурно повести човечанство у нови век.
Моћ индијске привреде у бројкама
Аутомобилска индустрија чини 22 одсто БДП−а производње и шеста је на свету, а промет је на путу да се између 2012. и 2016. удвостручи на 145 милијарди долара. Тржиште и технологија се отварају за нове сегменте, поготово у изради мотора и алтернативних горива.
Биотехнологија у Индији доприноси привреди с око десет милијарди долара годишње, где доминира биофармација, а за њом услуге. Сектор се развија у мрежи од готово три стотине лабораторија и исто толико универзитета. Више од пола прихода долази од извоза.
Војна индустрија се убрзано развија у земљи која је највећи увозник оружја и пробија се на треће место у свету по потрошњи у овом сектору, који привлачи милијарде долара страних инвестиција. Одбрана се све више ослања на властите ресурсе (Купљене су лиценце од Руске федерације за производњу подморница, носача авиона, борбених авиона и хеликоптера..).
Национална производња базне индустрије и петрохемије, агрохемијског сектора, боја и лакова, синтетичких влакана и индустријских гасова трећа је у Азији и шеста на планети. Индустрија се између осталог ослања на потражњу из делатности грађевинарства, на пример адитива за цемент. Многе велике стране компаније последњих година отварају центре за истраживање и развој у Индији.
Електроника је тржиште које ће на националном нивоу пре 2020. премашити годишњу вредност од 400 милијарди долара, али у конструкцији система и производњи потражња ће тада ипак вишеструко премашивати домаћи учинак. Стратегија је тренутно фокусирана на побољшање климе за масовну производњу полупроводника.
Прерада чини трећину тржишта хране, које има могућности да се пробије на прво место у свету. Ова индустрија расте преко десет одсто годишње и већ је пета делатност по обиму у земљи, тако да привлачи улагачки капитал, поготово у сектор безалкохолних пића.
Информационе технологије и аутсорсинг пословних процеса су у целом свету синоним за Индију (Индија произведе сваког трећег програмера у свету).
Индијско тржиште телекомуникација је друго по величини на планети.
Рударство покрива око 2,2 одсто бруто друштвеног производа и прати развој аутомобилског сектора са металургијом (Митал је појединачно највећа индустрија црне металургије на свету), а само сировичелик има исто толики удео у привреди. Највеће неискоришћене резерве чине руда гвожђа, боксит, угаљ и злато. Највеће неискоришћене резерве чине руда гвожђа, боксит, угаљ и злато.
Фармацеутска индустрија ће у периоду од 2016. до 2021. Расти 16−18 одсто годишње, а око 3.000 индијских произвођача већ сада прави десет одсто светског обима.
Текстилна индустрија има огроман учинак у директном и индиректном запошљавању и нето извозу. Ова делатност чини 14 одсто индустријске производње и четири процента привреде, а преко 45 милиона запослених доноси 27 одсто укупног прилива стране валуте.

Тагови: Милош Здравковић