На неколико телевизијских канала у Србији годинама свакодневно се емитују тзв. ријалити програми, у ствари буквални порнографски садржаји који штетно делују на морал и душевни живот гледалаца.
У српским породицама се негује и проводи хришћански породични поредак. Односи мећу члановима породица су традиционално дефинисани породичним правилима понашања у свим видовима живота, као што је однос мећу члановима породице по основу сродства, пола, узраста, обедовања, спавања, вербалне комуникације, одевања, рада и осталим свакодневним животним активностима. Такав породични неписани кодекс практикује се и у јавном животу ван породичне средине. Он нам једноставно помаже да смо свесни да је наше понашање допуштено, прихватљиво, пожељно, наша осећања, убеђење и мишљење су стабилни, нема нејасних односа. Практиковањем ових правила традиционалних односа штити се здрав морал и здрав душевни живот чланова породице који се пресликава и на јавни живот. Без ових односа људска породична зајединица не би могла да постоји, распала би се. Свакодневно би се повређивао морални итегритет, здрава осећања појединца, мењао би се реалан поглед на живот, пореметио би се ред вредности у међуљудским односима, дошло би до збуњености, збрканости, ништа не би било на своме месту, тешко би се сналазили, не би знали шта је ваљано а шта погрешно. Наше жеље би биле усмерене на погрешан избор субјекта, били би напети, анксиозни, дошло би до промене нагона, изгубили би самопоуздање, јавила би се нова осећања, незадовољства, љутња, агресије, смањила би се наша критичност, могућност за недопуштену активност криминалног карактера, престали би да поштујемо друге, наши захтеви би постали нереални, усмерили би се само на себе, на своја осећања, на задовољење само својих нагона, не би могли да проценимо да ли су наши поступци допуштени, тражили бисмо само своја права не поштујући туђа права.
Зашто би се то десило, због чега би дошло до промена нашег душевног живота? Стално гледање ријалити програма сугерише се гледаоцу баш такво понашање: поремећен би био осећај границе дана и ноћи, ноћ би претворили у дан и обрнуто, ритам оброка не постоји, једе се без реда и на не примерен начин, сами, кад нам се прохте и шта нам се прохте, створене су навике и склоности према надражјним средствима (алкохол, дрога), одевање врло оскудно са истицањем полне разлике и пожуде, ход, покрети, гестикулације су невербални позив на секс, прегласан говор као израз своје тобожње супериорности, вежбе агресивности, пежоративно изражавање као израз тобожње слободе, чак вулгарно, јавно изражавање сексуалних жеља и практична сексуална акција пред присутнима, чак са тв камерама, искључено потискивање недопуштених осећања, по правилу што на уму то на друму.
Практично, демонстрира се, манифестује, живот без правила и без ограничења. Све је допуштано, нема недопуштеног осећања и недопуштеног понашања, нема стида, части, поноса и гриже савести. Једноставно, променио би нам се Супер Его/друштвена надградња. То више нисмо ми, нисмо оно што смо пре били, то је нова личност код које је све промењено и другачије, као код уградње погрешних делова механизма. Они који нису били у истим околностима тешко би се препознали и разумели особе из нормалне и ове болесне друштвене средине, међу њима не би било могуће ништа усагласити.
Јасно је као дан да је ово непријатељска намера српског непријатеља да се разори здрава породична и друштвена средина и измени морал и душевни живот наших грађана. Једноставно речено, то је специјални вид рата разарања здравог духа и хуманих друштвених односа, замењен анималним, патолошким животом.
Запажа се да је у Србији све више чудовишних криминалних појава, уморстава међу сродницима, моралних инцеста, силовања сродника, родоскрнављења, настране сексуалности, промискуитета, супружничких неверстава, патолошких навика, алкохолних или наркотичних зависности, промена морала без правила друштвених норми, демонстрација егалитизма хомосексуализма као сурогата здравом породичном животу. Пубертет са телесним сексуалним атрибутима се све раније јавља без психичке матурације, све је више малолетничких трудноћа. Нећемо дуго чекати да се појединци почну појављивати на јавним местима у адамовом и евином костиму, као израз слободе модерног живота. Лаж је да је такав живот израз новог модерног живота. Напротив, ради се о болести друштва као резултат непријатељске активности.
Предлажем да се организује кампања заштите духовног живота грађана Србије од овакве морално и душевно разарајуће јавне школске телевизијске наставе, да се промовише здрав душевни живот и јасан породични и друштвени морал. Иницијатор ове активности би била Српска развојна академија РАС, а практично деловање легитимних института, СПЦ, министарства просвете, културе, министараства унутрашњих послова, републичког јавног тужиоца, јавних електронских медија, културних установа, примерених предавања, уметничких представа и сва друга могућа допуштена средства и прикладни начини.
Може се сматрати та је ово наш службени захтев поменутим субјектима да предузму одоварајуће активности у предложеном смислу.
Допуштено је да се овај текст критикује, мења, допуњава, умножава, дистрибуира, дорађује и чак да га присвоји когод жели. Ово је наш мали допринос, поклон српскоме народу са добром намером и жељом да живи здравим животом, само кроки иницјатива добре намере.
др Добросав Никодиновић, неуропсихијатар, академик Српске развојне академије РАС
Тагови: Др Добросав Никодиновић