Добродошли у ЕУ/НАТО постдемократију: Европа се враћа фашистичким коренима

Изгледа да је резулат избора у Румунији представљао огромно изненађење за западне посматраче, који су почели да етикетирају Ђорђескуа као „крајњег десничара“ и као „присталицу Путина“

Антиевропско и антинатовско расположење не престаје да расте, не само у Источној Европи, већ и у Немачкој или Француској. У Немачкој је пала „семафор коалиција“, превођена канцеларом Олафом Шолцом, у Француској влада Мишела Бернијеа, за кога, узгред, нико није ни гласао. Последњих недеља имали смо прилику да видимо и на који начин се ЕУ/НАТО супротставља овој растућој плими „антиевропских осећања“.

Најпре су избили насилни протести у Грузији, потом је уследила „изненађујућа“ победа Келина Ђорђескуа у првом кругу председничких избора у Румунији. Ђорђеску је противник ЕУ и НАТО-а и оштри критичар „помоћи Украјини“.

Оно што се могло чути из ЕУ у „одбрану демократије“ јесте да је недемократски да власти у Грузији користе полицијску репресију против „мирних демонстраната“, пише политиколог Сет Ферис за сајт „Њу истерн аутлук“. Међутим, у „мирним протестима“, у којима су кориштени Молотовљеви коктели и каменице, повређено је преко 150 полицајаца.

Изгледа да је резулат избора у Румунији представљао огромно изненађење за западне посматраче, који су почели да етикетирају Ђорђескуа као „крајњег десничара“ и као „присталицу Путина“, примеђује Ферис. Али, „проевропски“ кандидат Марсел Чолаку, кога подржава Запад, нашао се на више него скромном трећем месту. Потом су уследиле сада већ рутинске реакције западних медија, који су осудили „руско мешање“ и „малигни руски утицај“.

Али, то није крај лошим вестима за присталице ЕУ/НАТО-а. Француски премијер Мишел Барније искористио је „посебна овлашћења““ како би прогурао буџет којим се продужава помоћ Украјини.

„Зар више нико не учи историју у Француској?“, пита се Ферис и додаје:

„Последњи пут се то догодило када је француски краљ Луј XVI извео исти трик како би подржао америчку побуну против Британаца, што се окончало Француском револуцијом“.

„Посебна овлашћења“ владе Бернијеа требало је да заобиђу парламентарно гласање о буџету, али овај покушај је наљутио француску „опозицију“, која, узгред, има значајну већину у француском парламенту. Некадашњи смртни непријатељи из левичарског Новог народног фронта (НФП) и десничарског Националног окупљања (НР) су се ујединили како би изгласали неповерење влади Бернијеа.

Ово је први такав случај још од 1962. године, додаје Ферис, што би могло да означи колапс Пете републике. Макрон је, наравно, изјавио је да нема намеру да поднесе оставку. Али, тако функционишу европске „постдемократије“.

Кућа од карата ЕУ и НАТО се управо распада

У „шокантном саопштењу“ од 6. децембра румунски Уставни суд је поништио резултате  избора, јер Румуни нису заокружили исправан одговор. То само потврђује суштину „европских вредности“, које налажу да се гласање понавља све док се не добију „прави резултати“.

Пре тога, на гласању у Молдавији волшебно је победила проевропска кандидаткиња Маја Санду, и то „гласовима дијаспоре“, који су дошли „однекуд из иностранства“.

Како закључује Ферис, то само показује да се кућа од карата, звана ЕУ или НАТО, управо распада пред нашим очима. Штавише, јавност у читавој источној Европи почиње да схвата да служи једино као јефтина радна снага за „империјалне господаре у Бриселу, Берлину, Паризу и Вашингтону“.

Осим тога, додаје овај политиколог, земље попут Румуније имају „витални значај за два стуба НАТО империјализма –  први је Молдавија и отцепљено Придњестровље, а други су Украјина и црноморска област“. Румунија је од виталног значаја и за снабдевање Украјине оружјем и за приступ НАТО-а Црном мору.

Ђорђеску је обећао да ће зауставити војну подршку Украјини и извоз украјинских житарица, што је, само по себи, довољно да изазове панику на Западу. На питање новинара Би-Би-Сија, да ли ће, уколико победи, наставити да подржава Украјину, Ђорђеску је дао недвосмислен одговор:

„Не. Све стаје. Морам да се бринем о свом народу. Ми у Румунији имамо много проблема“.

Ђорђеску је одговорио и на тврдње са Запада да је руски агент.

„Они не могу да прихвате да је румунски народ коначно рекао: ‘Желимо да нам вратите наш живот, нашу земљу и наше достојанство'“, изјавио је он и додао:

„Одлука Уставног суда је, заправо, државни удар, владавина права је у индукованој коми, правда више није правда, јер је подређена политичким захтевима“.

Шта ово значи за Европу у будућности?

Нажалост, прогноза је лоша, са монтираним изборима у Молдавији, покушајем Мајдана 2.0 у Грузији, плус државни удар у Румунији и уз игнорисање изборних резултата у Француској.

Како закључује Ферис – „Европа се враћа старим фашистичким коренима“.

Осим тога, како закључује овај политиколог, постоји велика вероватноћа да ће и немачки резултати, на којима се очекује успех Алтернативе за Немачку (АфД) бити поништени уколико резултат буде у супротности са жељама Брисела и Вашингтона.

Како функционише европска постдемократија

„Добродошли у европску постдемократију“, примећује италијански политиколог Салваторе Браво за сајт „Фондација стратешке културе“.

Ми више не живимо у демократији. Румунски случај више није „случај“, а „краљ“, у овом случају Запад, јесте го, закључује италијански политиколог, уз констатацију: „треба да окушамо да спасимо демократију у Европи“.

Румунија, наставља Браво, понавља оно што је већ доживела Украјина. Поништавање избора, додаје он, како би се на власт довели пронатовски кандидати, заправо значи стварање услова за грађански рат.

Али, то је само ново поглавље из иначе дуге историје презира европских елита према народу. Понављање избора или државни удари, попут оног који се десио у Јужној Кореји, означава трагични покушај да се контролишу делови империје који сада корачају ка стању трајног рата.

„Налазимо се на раскрсници историје, али немамо политичаре који би могли да се суоче са тим“, наглашава Браво.

Око Русије тренутно атлантисти изазивају низ сукоба, а ова стратегија би требало да код Руса изазове страх. У ствари, то је стара стратегија заокруживања и слабљења Европе и њених народа, путем русофобије.