Дмитриј Соколов-Митрич: СВЕ ОКО ВАС ЈЕ – НАФТАГАС

После још једне сеансе разговора са врло паметним људима схватио сам да многи врло паметни људи уопште не разумеју шта су то нафта и гас. Они озбиљно претпостављају да су нафта и гас – искључиво гориво. И да одрицање од руских енергената Европу угрожава само тиме што ће бити мало више проблема са грејањем и саобраћајем. А то је прихватљива цена за борбу против Русије.

Они збиља не знају да постоји читава индустријска грана – петрохемија. Они заиста нису у току да човечанство данас од угљоводоника производи практично све што није камен, гвожђе, дрво и кварцно стакло.

Веома уважени врло паметни људи, где се ви тренутно налазите? Код куће? У канцеларији? Осврните се око себе. Шта видите? Монитор вашег компјутера? Он је направљен од гаса и нафте. Водоотпорне тапете на зидовима? И оне, и боја која их краси, и ваљак који је употребљавао молер – све вам је то нафтагас. Седите на удобном дивану? Унутра је полиуретан, производ петрохемије, и пресвлака такође. Погледајте се у огледалу. Имате чисту одећу, неговану кожу и умивену главу? Шампони, креме, лосиони – све је то начињено од нафтних производа. Приђите прозорском окну (и оно је, узгред буди речено, такође произведено уз помоћ црног злата). Шта се дешава на улици? Пролазе аутомобили? Да не причамо о томе; не само бензин, него све тамо што није гвожђе – све је то прерађени нафтагас: унутрашње пресвлаке, седишта од сурогата који уопште не можете разликовати од праве коже, гуме, изолација, боја којом је аутомобил премазан. Па и пут којим он језди такође је учвршћен битуменом, производом нафтне обраде. Шта још? Тротоарима ходају људи, и они су већином обучени у нафтагас одећу и обувени у нафтагас обућу (пажљиво осмотрите сопствене марке). Ти људи улазе у продавнице у којима од нафте и гаса није направљена само храна. Мада је и њу одавно могуће произвести нафтном обрадом, али се тога човечанство још прибојава – можда је и боље тако. Мада, у неким људима које видите кроз прозор тече извесна количина нафте, јер је савремена фармакологија незамислива без производа петрохемије.

Па чак и производи од дрвета, гвожђа, стакла и камена израђени су уз помоћ угљоводоника, директно или индиректно. Узмимо, рецимо, апсолутно папирнату књигу, коју сад читате. Она је сва од папира, али колико процената трошкова њене производње одлази на нафтне расходе? На чему су ту књигу доставили у магацин, па у књижару, колико бензина су потрошили? А електране за енергију у комбинатима целулозе и у типографији? Какве се хемијске компоненте користе у тим предузећима? На крају, какав је удео нафтне индустрије у општој структури потрошачке способности тржишта, без које та књига не би ни изашла на свет.

Шта год нам причали апологети информацијске епохе и IT-технологија, ми сад живимо у епохи нафтагаса. И у праву је шеф немачког хемијског концерна BASF Мартин Брудермилер, кад критикује „наивне моралисте“ на високим позицијама. И двоструко је у праву кад каже да би ембарго на руске енергенте „могао потпуно уништити немачку еконимију“. Сâм BASF без њих, по мишљењу овог Мартина, зауставиће се за недељу дана. А то значи да ће се зауставити све – не само у Немачкој, јер BASF својом производњом храни пола света.

Економија, као што смо научили још од Маркса, представља базу на којој се држи сва надградња – „укупност идеолошких погледа, односа и установа“. Ако се заљуља база, срушиће се и надградња. Не буди наивни моралиста. Наивним моралистима поплочан је пут у пакао.

( HYPERLINK „https://vz.ru/opinions/expert/930/“ВЗГЛЯД; Превео Ж. Никчевић)