Дмитриј Самојлов: СА И БЕЗ ЧЕХОВА

Неки од нас (од вас) склони су да идеализују предреволуционарну Русију, као да не можемо тек тако да прихватимо да је и она била ужасно место. Зашто?

Мислим да је то искључиво зато што је за време царске владавине живео Чехов. Нема другог објашњења. Немогуће је поверовати да је Чехов живео у некој не баш доброј земљи.

Доналд Рејфилд, који је написао најбољу књигу о Чехову, каже: „Три године проведене у потрази, дешифровању и разумевању докумената увериле су ме да ништа у тим архивама не може да дискредитује или вулгаризује Чехова“.

Зашто да вам објашњавам очигледне ствари?

Хтели не хтели, морате мислити добро о земљи у којој је живео Чехов.

Иако је могао да живи под Стаљином. Чисто технички, могао је.

Видео сам недавно совјетску поштанску марку издату за осамдесету годишњицу рођења А.П. Чехова. Ту, испод његовог портрета, налазе се датуми: 1860–1940. Да ли је Чехов могао да живи до 1940. године? Наравно да је могао. Да се ​​није разболео, или да је пеницилин био широко коришћен само четрдесет година раније, Чехов би лако доживео осамдесет година.

Притом, чак и револуција из 1905. делује као нека врста монструозне вулгарности и гадости ако замислите да се то догодило у време Чехова. Мислим – не би се усудили.

О години 1917. да и не причамо. О каквом Совјетском Савезу би могла бити реч да је Чехов био жив? Како замислити Чехова и Стаљина у истој равни стварности? То су међусобно искључиви феномени.

У ствари, монструозни двадесети век је и почео само зато што је Чехов умро. А све је могло бити сасвим другачије.

(Телеграм канал Д. Самојлова; превео Ж. Никчевић)