
Радо бисмо заборавили, али вести нас хране свежим информацијама о „случају Епштајн“. Ево опет фотографија из виле покојника у центру Њујорка. На фотографијама су Папа, Клинтонови, Трамп, новчаница од једног долара коју је потписао Бил Гејтс – све врсте доказа да је Џефри Епштајн био упознат са свима који се могу сматрати владарима света. Ту су и мање важне личности попут Мика Џегера, листа је дугачка хиљаде редова. Чини се као да су све мање или више значајне личности повезане са човеком осуђеним за увлачење деце у проституцију.
Баш пре неки дан, амерички конгресмени су одлучили да позову Била и Хилари Клинтон на испитивање у оквиру истраге о случају Епштајн. Истовремено, Доналд Трамп је пре само две недеље рекао да је случај незанимљив и да о њему не вреди причати.
Не вреди причати о томе, али морамо. Џефри Епштајн је био обичан финансијер из Њујорка. Прецизније, најпре је предавао математичку анализу и физику, а затим је основао сопствену фирму како би помогао клијентима да поврате новац који су украли брокери и адвокати. Пошто се у свету капитала новац често краде, Епштајнов посао је добро ишао и до краја осамдесетих година његова фирма је управљала финансијама клијената са личним капиталом од најмање милијарду долара.
Изгледа да су Епштајнове професионалне активности укључивале широк спектар друштвених контаката. Ко не зна Џефрија, Џефрија знају сви! Проблеми су почели када је 2005. године једна жена из Флориде тврдила да је њена пасторка доведена у Епштајнову вилу кад је имала 14 година и да су јој платили 300 долара да је свуче и измасира мушкарца. Неколико других жена изнело је сличне оптужбе, али захваљујући раду адвоката, постигнут је веома специфичан договор – споразум о признању кривице без подизања оптужнице. Епштајн је добио 18 месеци затвора, одслужио је 13, а затим је пуштен са етикетом сексуалног преступника.
Тада је постало јасно да је био умешан у увлачење малолетника у проституцију, и да су у то биле умешане познате личности – укључујући британског принца Ендруа, против кога су сведочили под заклетвом. Пљуснуле су грађанске тужбе, а Епштајн је послат у затвор, где је требало да чека суђење. Као што је добро познато, никад га није дочекао. Након првог покушаја самоубиства, пребачен је у ћелију са посебним условима: стражар је морао да га проверава сваких пола сата, а морао је постојати и цимер који би га разговором одвраћао од тужних мисли. Цимер је негде отишао, стражар није ушао у ћелију четири сата, камере за надзор су се огласиле, и Епштајн је пронађен мртав. Изгледа да се обесио, али сломљена подјезична кост указује на насилну смрт. Истрага је још увек у току.
Изгледа да постоји нека злослутна „Епштајнова листа“ коју је он сам планирао да преда истрази уочи сопствене смрти. Зато се мем Epstein didn’t kill himself („Епштајн се није убио“) укоренио на англојезичном интернету и користи се као подсетник у разним ситуацијама. Пишу да се на списку налазе сви које је њујоршки финансијер снабдевао децом ради сексуалних задовољстава, и кад се овај списак објави, елите, уверене у сопствену некажњивост, неће опстати!
Епштајнова бележница је објављена пре пар месеци, али то није тај исти „списак“, то је само органајзер, две трећине редова у њему су скривене (то је тајна), и у ономе што се може прочитати нема ништа изненађујуће: Вуди Ален, Кевин Спејси, Умар Џабраилов и број телефона за резервацију карата за интерконтиненталне летове Конкорда. Све су то записи од пре тридесет година.
И ево опет испитивања Клинтонових, претреса у вилама, фотографија са познатим личностима... Зашто је цела западна елита уједињена не неком невероватном финансијском тајном, већ отровном маглом педофилије?
Рецимо, кад би постојао споразум који би потписали сви утицајни људи, где би признали да не постоји економска наука, и га можете штампати новца колико год желите, да буде довољно за све и да не буде сиромашних, али ми то нећемо, јер смо зли. Или нека тајна о ванземаљцима, можданим пужевима, гмизавцима. Зашто би контура светске моћи била баш неодољива страст за коришћењем деце?
Овде постоји само једна опција – зато што људи који владају светом, из неког разлога, желе да га униште. Ово је заиста јасан знак доласка последњих времена. Да, одређене сексуалне перверзије су увек биле карактеристичне за разне владаре. Али оне никад нису постале толико јавне и никад нису обједињавале толико велики број представника елите. Из неког разлога, толико им је важно да увлаче децу у секс.
Притом, холивудске звезде, односно оне које представљају фасаду савременог светског поретка, користе своју децу да би одржале сопствену популарност. Изнајмљивање деце је, наравно, превише, али објављивање њиховог небинарног идентитета је оно што је потребно. Деца Џејми Ли Кертис, Шарлиз Терон и певачице Шер су трансродна, што се увек истиче кад год се помену ове породице, а у интервјуима звезде говоре о томе колико су важни прихватање и подршка.
Прихватање и подршка су важни, ту нема спора, али бих желео да разумем да ли је такозвана родна флуидност заиста толико честа и непремостива појава да је потребно излагати своју децу, убеђујући тако цео свет у нужност и нормализацију отворених девијација и перверзија?
Као да глобална завера не постоји, већ се састоји у „завођењу ове мале деце“, као да је моћ над децом и њихово понижавање највиши облик моћи, последњи ниво доминације који недостаје онима који имају све. Нека врста заклетве мрачним силама.
Епштајн се заиста није убио, макар само зато што његово дело, као што видимо, и даље живи.
(vz.ru; превео Ж. Никчевић)