Дмитриј Ољшански: БОЉЕ МАЊЕ А БОЉЕ

Морам признати да ме већ дуги низ година страховито љути Дугинова реторика која је постала (а сада још више) званична – о светом рату Русије као центра светског добра, традиције и још тамо нечега – са лошим Западом и евроатлантском цивилизацијом.

Реторика борбе против Запада подиже летвицу актуелне конфронтације на очигледно недостижну висину, будући да се „Запад“ не може победити. У сваком случају, у светској историји није било таквог преседана, чак ни бољшевици нису могли да се с тим изборе.

Поставивши питање тако радикално да ће одговор у сваком случају бити незадовољавајући, Русија се, уз то, ревносно увлачи у амбијент светског зла – на становиште супротне стране (не тамошњих локалних начелника, него западног света у принципу), износећи апстрактно претеће тврдње које не подразумевају рационалан излаз – а притом не располажући ресурсима за такву конфронтацију.

То јест, Дугинов патос „борбе цивилизација“ – у пракси ничим потврђен, и надувавање стварног проблема на нерешиви космички ниво – идеалан је да се та борба изгуби.

Али људи тај патос воле.

Јер је свечан, театралан, полетан.

Ми, кажу, нисмо овде тек онако, већ смо за прерасподелу целог света, за добро против зла.

Јако тужно.

А требало је одавно – што чвршће и гласније – изјавити следеће:

Русија има територијалне претензије према Украјини у односу на њене регионе дуж источне границе, као и дуж обале Азовског и Црног мора. То су руске земље насељене руским народом, чију украјинизацију – и претварање ових територија у војно упориште против Русије – намеравамо да спречимо.

Ово је локални проблем две непријатељске политичке нације које се боре за историјски, стратешки, етнички, економски и културно драгоцену границу.

Све, тачка.

И тада би целом свету било јасно шта се дешава и шта нам је заиста потребно.

А успут би се и у руске главе унео једноставан и трезвен поредак – уместо интелектуалног расула.

И решења у духу Илона Маска – ово тамо, ово овамо, ово је твоје, ово моје, ево ту референдума, ено тамо референдума, ови се раздвајају, овде аутономија итд. – одмах би постала рационална, пошто су десетине таквих конфликата познати целом свету, од англо-ирских и грчко-турских до индо-пакистанских.

Задатак тежак, често трагичан, али у извесном смислу баналан. Може се решити.

Али тога није било.

То је за нас премало. Ми морамо да се боримо против светског зла.

Да, да…

(Телеграм канал Дмитрија Ољшанског; превео Ж. Никчевић)