Дмитриј КОСИРЕВ: Америка неће пасти као римска и британска, већ као Шпанска империја

АМЕРИКУ су дуго упозоравали паметни људи, њени сопствени историчари.

Суморна предвиђања и паралеле са пропашћу Британске и(ли) Римске империје, и у форми књига, могла су се видети на полицама продавница у Сједињеним Државама почетком 21. века. Испрва такве прогнозе нису нарочито примећиване, али су се потом дискусије на ту тему заоштриле.

А сада се појавило нешто ново: стари професор Томас Литсом, прочитавши студију свог ученика Тагарта Марфија, са жаљењем је констатовао да је Тагарт, који је и сам већ професор, написао нешто паметно. Имао је у виду да је Тагарт указао да пропадање америчке империје више личи на судбину не Рима или Британије, већ Шпаније.

Шпанија је била прва светска суперсила. Истина је: Рим и, рецимо, Кина нису били светске империје, већ регионалне. А Шпанци нису само освојили цео свет, већ целу будућу Латинску Америку, Филипине и део Европе, по први пут у светској историји стварајући трговачке путеве који су опасали читав свет. Али, та структура се ипак срушила.

Овде би се могло рећи „сами су се убили“, иако су Американци забили последњи ексер у ковчег тог ослабљеног царства којем су крајем 19. века одузели колоније – Филипине, Кубу, Порторико и Гуам.

Пре тога су Шпанску империју поткопавали Британци, индиректно и Французи, а озбиљно је пала када су од ње отпале некадашње колоније у Јужној Америци.

Стари професор вредност рада младог професора види у томе што Марфи главним разлогом смрти шпанске суперсиле сматра њен финансијски паразитизам. Јер, Мадрид је испумпавао тоне сребра и злата из колонија, а није разввијао сопствену индустрију и преспавао је индустријску револуцију.

Додатно је погрешио што је оборио цене тих метала широм Европе. Као резултат тога, њихови бивши сународници попут Симона Боливара поставили су метрополи разумно питање: зашто да вам плаћамо? Ко сте ви? Ово је, иначе, исто питање које су будући Американци поставили Лондону крајем 18. века.

Генерално, заиста се ради о питању финансија. Стари професор (млади, такође), тврди да се исто десило Америци: испумпала је новац из целог света преко свог доларског монопола, изгубивши знатан део сопствене производње – а самим тим и технолошке предности.

Американци још нису пали на ниво трајно руралне Шпаније, али је процес очигледан.

Неки су поводом указивања професора Томаса Литсома пдмах поставили питање: шта је са шпанском инквизицијом? Нимало случајно.

Инквизиција, која гуши свако неслагање, управо је оно што демократе данас раде у САД, па чак и намећу своју погрешну идеологију свету.

Већ у прошлом веку се показало да је Америка технолошки испред Британије.

Британци су заостајали јер су могли да паразитирају на тржиштима својих колонија, не дозвољавајући тамо производе америчких и других конкурената.

Американци су након Првог светског рата иступили са принциом слободне трговине (идеологом се сматра њихов председник Вудро Вилсон). А са Другим светским ратом гурнули су бившу суперсилу са пиједестала и почели да развијају сопствени доларски паразитизам.

Али, догодило се да су друге земље, пре свега Кина, технолошки надмашиле новог паразита – баш као што су то Американци урадили са Британцима век раније.

Не треба заборавити ни културу.

Империје нису само економски механизми; култура је главна у животу сваке империје, са вредностима и начином живота који су заједнички често различитим народима. То је нешто важно за сваког становника империје.

Нешто заштићено пуном моћи империје. Али ако се жива и радосна шума заједничке културе и вредности угуши према упутствима инквизиције, почиње суморни замор маса, а затим побуна.

Империја паразитирајућа на претходним културним достигнућима пада, уступајући место новим, самоуверенијим велесилама.