ДМИТРИЈ ЈЕВСТАФЈЕВ: У свету само две личности гледају више од три године унапред – Си Ђинпинг и Владимир Путин

КРАЈЕМ 90-их се говорило да ћемо живети у постнафтном добу.

Прошло је 30 година, а ми се још увек припремамо за то доба. За 5-10 година и даље ћемо пратити динамику цена нафте.

Не слажем се са онима који сматрају да је производња паметних телефона један од најважнијих индикатора. Не само зато што смартфоне производи и Северна Кореја.

Уверен сам да су важније неке друге ствари. Јер, колико земаља на свету има свој безбедни платни систем?

Имају их свега четири.

Колико земаља на свету је у стању да произведе свој авион у оквиру једне генерације Боинга?

И то могу само четири земље.

Колико земаља на свету има комерцијално исплативе технологије за обогаћивање уранијума?

Три, можда ће се убрзо појавити и четврта.

Колико земаља је способно да произведе сопствени компјутерски чип унутар најнапредније генерације својих конкурената?

Такође само четири.

Русија је у свакој од ових категорија. А то је много важније од склапања паметних телефона из увезених компоненти.

За Русију је од смартфона важније и питање: да ли има сопствене комуникационе платформе?

Е, на том плану још има на чему да ради.

Проблеме треба сагледавати другачије.

Шта је војна снага? Каква је способност државе да користи војне алате за своје интересе?

Живимо у систему међународних односа и у друштвима из којих се истискује сам концепт закона.

Све елите данас у свету су привремене.

Данас постоје само две личности чији је хоризонт планирања (из различитих разлога) дужи од три године. То су: Си Ђинпинг и Владимир Путин, мада се и њихов хоризонт сужава.

Сви остали имају планирају на период од шест месеци до годину дана.

Зависе ли суверенитет земаља и његова одбрана од способности тих земаља да производе смартфоне?

Суверенитет у свету глобализације која на све удара – суверенитет свих држава, укључујући и САД, Кину и Русију – у наредних 10 година неће зависити од њихових достигнућа у области технологији. Уосталом, улога технологија је прецењена јер само око 10 одсто технологија нема замену, а све остало је – ствар трговачке сналажљивости.

Главна питања су унутрашња социјална одрживост и гео-економска повезаност ових земаља. Од тога ће зависити и њихова способност решавања проблема.

Аутор: Дмитриј ЈЕВСТАФЈЕВ, Национални истраживачки институт (Москва)