ДМИТРИЈ ГРУЊУШКИН: Западна цивилизација изнутра прождире саму себе

Баханалије псеудолиберализма унутар западне цивилизације добиле су најглупље и најсрамније форме које ме присиљавају да мислим да смо на ивици озбиљних промена које не прете само Западу. Вештачки скројене вредности претвориле су се од горива напретка у цепанице за ломаче нове инквизиције на којима спаљују присталице старих вредности. „Me Too“ се са таквим ентузијазмом упустио у лов на вештице да би Томас Торквемада у том покрету радио као курир. Тешко је не приметити класичне знакове самоуништења у свему томе. Западна цивилизација је почела да саму себе прождире изнутра.

Проблем је у томе што су већином гласова од вредности измишљених за украс одједном одлучили да направе идола којем су почели да приносе жртве. Питање је: да ли ће жртвовати и саму цивилизацију или ће се зауставити и `убацити у рикверц`? Постоје само две варијанте. Обе су лоше.

Прва је да је инстинкт западне цивилизације за самоодржање потпуно изгубљен, да је њена дегенерација постала неповратна и да ће уследити цивилизацијски суицид сличан староримском. Ово би значило велику крв и појаву варварских цивилизација на пепелу претходних империја.

Друга могућност је да се условни Запад освести, да се присети да га нису створили ни Волтер ни Кант, који су само формулисали његова очекивања, Кортесови конквистадори, пионири америчког Дивљег запада, трговци робовима и енглеска господа из компаније Ист Индиа са својим кацигама и пушкама „LeEnfield“.

А сви они немају у биографијама борбу за право појединца да буде шта пожели, већ спаљена села, племена истребљена до последњег ува, у крви угушене устанке Сипаја, боксера, Бура и других људских гмизаваца чије је место под чизмом белог човека. Није Запад од овога далеко одмакао. Неколико деценија у историјској тектоници уопште ништа не значе. Збацити тај терет могуће је и брзо и лако, али би то било – много крви. А била би то крв својих које би морали да убијају суровије него варваре јер ће их, у супротном, повући на дно.

Уосталом, улогу варвара – на чији рачун ће покушати да узбуркају своју устајалу крв – сигурно ће наменити Русима и Кинезима које ће прогласити за једине цивилизације које угрожавају “Рим”. Нећемо успети да останемо потпуно по страни, али је важно да не будемо монета за поткусуривање као у оба светска рата. Русију су у Првом светском рату напросто силовали, а у Другом – присили да на себе прими главни удар и да поднесе највеће жртве.

Ако мислите да се западни свет сасвим удаљио од дивљаштва освајачких кампања своје цивилизације, односно – да их не може и данас поновити, само да вас подсетим на називе из не баш далеке прошлости: Хирошима, Дрезден, Сонгми… Мислите ли да је то довољно далеко од данашњице? Ако мислите, шта онда кажете за Триполи, Бенгази, Мосул, Раку, Београд? Политику “брисања Папуанаца са лица Земље у име белог човека” цивилизовани Запад је последњи пут применио пре само две и по године. У борбама за сиријски град Рака. А то је за историју – секунда.

Коронавирусна пошаст само подстиче цео процес, огољује болне тачке и демонстрира перверзност новог псеудолибералног поретка. Ако ситуација измакне контроли и присили Запад да преиспита своје нове базичне вредности и да се, ради сопственог преживљавања, врати старим вредностима, џентлмени ће насмејани хуманизам и супертолерантност врло брзо отрести са својих смокинга. Будите спремни за ово.