Дмитриј Галковски: КОИНЦИДЕНЦИЈЕ? АХА…

Пријатељи моји, драги јутјуб-ратници! Ја се не упуштам у смела нагађања и не размишљам методом мистичних озарења. Ја радим друкчије. У условима хроничног недостатка информација – а у политици, и још више у рату, то се дешава стално – потребно је изнети што веродостојније верзије, ради тога екстраполирати претходне акције изучаваног објекта и полазити од елементарне логике.

То је управо оно што ради иследник. Његова верзија се може испоставити погрешном – онда он мора да исправи своје поступке, на пример – да ослободи невину особу из затвора. Али то неће бити његова грешка. Погрешио би ако настави оптужбу на основу оповргнуте верзије. А ако иследник одмах окриви за убиство човека који је имао мотив и био приведен у близини места злочина у јакни умрљаној крвљу, његови поступци су исправни. Иако се у будућности може испоставити да је убица неко сасвим други, и да је оптужени крварио из носа. Свашта се дешава. Али потребно је фокусирати се не на „свашта“, већ на логику. Поготово када је у питању обрада десетина и стотина чињеница. Негде ћете увек погрешити, али девет пута од десет бићете у праву. Стога је, како кажу на интернету, Галковски увек у праву.

Дакле, Украјинци су 8. октобра прошле године напали Кримски мост. Као одговор, Руска Федерација је ударила на енергетску инфраструктуру Украјине. Накљукани пропагандом, украјински грађани су, радосно скачући на позадини огромних фотографија срушеног моста, изненада остали без светла и од тада периодично седе у мраку, сатима, а понекад и данима. Таква вам је то конспирологија.

Шта би се десило да није било удара на мост? Очигледно је да не би било удара по електричним трафостаницама, и становништво Украјине не би имало проблема са масовним нестанком струје. Узрок – последица. Не говорим да ли је то добро или лоше, да ли је било у реду да се гађа мост, да ли је било исправно да се гађају трафостанице. Само кажем да се то десило. Елементарна узрочно-последична веза.

Или: 21. децембра прошле године дошло је до покушаја ликвидације Рогозина током чисто грађанског догађаја: рођендана међу пријатељима. Формално, Американци су испоштовали етикецију – Рогозин више није био у послу – али у ствари, он је медијска фигура из председниковог ужег круга, стара гарда. Недавно смо сви видели снимке: Рогозин, Лукашенко и Путин на космодрому.

По украјинској верзији, за покушај ликвидације Рогозина нико им ништа није могао, јер су Москаљи кукавице и глупани, а Украјинци су храбри и паметни. Може бити. Али након онога са Кримским мостом, сетите се, милиони људи широм Украјине с времена на време у тоалет иду наслепо, опипавајући зидове – па, тако се десило. Случајна подударност.

Сећате се, пред новогодишње празнике Рогозин је добио гелере у леђа, а после новогодишњих празника Министарство унутрашњих послова Украјине у пуном саставу је рано ујутро одлетело у пакао, на ускршње колаче, и срушило се на дечји вртић. Да ли је то могло бити случајно? Да, наравно, могло је. Али ви овде имате посла са иследником. Ја сам филозоф и историчар, то јест аналитичар. Видим чињенице и доносим закључке. Цика и вриска о лошим француским хеликоптерима, о томе да су у 8 сати ујутро сапутници Монастирског кренули на роштиљ и случајно се срушили, уопште ме не импресионирају. Москва не верује ни сузама ни смеху. Москва верује чињеницама.

(Телеграм канал Д. Галковског; превео Ж. Никчевић)