Дмитриј Филипов
А у подруму је прашњаво, пуно мишева, задимљено.
Генератор стење последњим обртајима.
Контролишемо пут од Цукурина за Селидово.
Подижемо птицу, наводимо артиљерију – радимо.
А земља на пољима зарђала од спаљене технике,
А њиве засејане минама и гранатама.
Јуче смо од непријатеља повратили Желаное Первое, –
То значи, још корак ближе Курахову.
Ено из Карловке с риком, обарајући гране багрема,
Натоварена момцима из Туле и Грозног,
Јури „буханка“. Превози борце на ротацију.
Ослања се само на РЕБ и на вољу Господњу.
Негде у Москви одмарају, глуме мафију,
Девојке у клубу врте своје лепе вратове…
А ми студирамо руску географију
У засадима и шумарцима, изривеним траншејама.
И ми би хтели до родног прага – на коленима;
Вољене жене да нежно позовемо по имену.
Али ми наступамо у правцу запада,
Јер нас чекају
у Одеси,
у Херсону,
у Кијеву…
(Телеграм канал Д. Филипова; превео Ж. Никчевић)