ДМИТРИЈ ДРОБЊИЦКИ: Историјско посрнуће либерализма

Како је либерализам од идеологије у чијем средишту је право на различитост мишљења дошао до фазе да жигоше свакога ко мисли другачије?

Либерални медији – од Русије и Европе до Америке – `одрађују` исте теме. Са небитним варијацијама. Не дозвољавајући никакву дискусију, не само о улози Путина или Трампа, него и о глобалној промени климе, токсичном маскулинизму, полној неутралности деце, тиранској природи породице и религије, моралној супериорности мањина, прогресивности отворених државних граница, победничком доласку постмодернизма, итд.

Наступи у том духу се очекују од људи из академских кругова, представника креативних професија, сарадника постиндустријских компанија, нарочито транснационалних. Одступања од те линије наилазе на осуду „људи са допадљивим лицима“ и на доживотно прогонство из редова „правих либерала“. Понекад и са озбиљним последицама за каријеру.

А некада су либералне максиме звучале веома лепо и привлачно. Деведесетих година је често цитирана крилатица која се приписивала Волтеру: „Не делим ваша уверења, али сам спреман да умрем за ваше право да их износите“. Сматрало се да управо она изражава суштину либерализма и идеологију истинске слободе. Међутим, ту крилатицу је почетком 20. века смислила енглеска књижевница Евелин Беатрис Хол која је написала веома споран рад о Волтеру који је издала – под различитим псеудонимима – у САД и Великој Британији 1906. и 1907. године.

Само, ствар је у томе што се данас испод тих речи не би потписао ни један системски либерал који одбацује и државу и право човека да не буде сагласан са „јединим исправним учењем“. Либерали су до тога дошли у XXI веку када је нелиберални либерализам постао глобална идеологија која се супротставља не само националном суверенитету и демократији, него и личним слободама. Док су се либерали борили са „ауторитарним” режимима – било им је лако да изгледају као „добри момци“ (данас ће ово „момци“ морати да замене нечим полно неутралним).

Критичари либерализма дуго су указивали на опасност неограничене слободе као на његов главни дефект. Али сами либерали су почели да ударају на права других и да им ограничавају слободе – много пре него што се остварила њихова дистопија заснована на ничим ограниченим правима секуларног човека. И то у земљама које су сматране тврђавама либералне демократије.

Кренуло је сурово прописивање понашања и јавних наступа, са тежњом да се либералном диктату потчини и државни апарат. Већина кандидата за председника САД из редова Демократске партије залаже се за лишавање цркава и њихових парохија статуса религиозних организација за одбијање регистрације истополних бракова. У многим америчким државама се посластичарнице подвргавају санкцијама ако одбију за направе свадбену торту за геј парове.

Јавне школе сурово реализују политику трансполних тоалета. Родитељи могу бити оштро кажњени – укључујући лишавање родитељских права – ако свом детету `намећу` полну припадност и сексуалну оријентацију. Више нема ни речи о поштовању принципа „ненарушавања права других“.

Главна њихова метаморфоза догодила се ипак на плану морала. „Аморалним елементима“ су назвали своје који сумњају у антропогено глобално отопљавање и критикују „зелену енергетику“, све који су за слободу религиозних веровања, све који су за традиционалну породицу и тако васпитавају своју децу… Сваког противника либерализма „слободна штампа“ Запада данас може оптужити за најстрашније грехове и почети да га прогони за „аморалност”. Све до захтева да му се одузме посао, да буде исељен из кварта у коме живи, да га не услужују у продавницама и ресторанима.

Било је и предлога да се такви „неправилни људи“ лише изборних права. Нема ничег изненађујућег у томе што је нелиберални либерализам у себе упио две најрадикалније и најрушилачкије идеолологије савремености – црвену и зелену. Нелиберални либерализам одликује и његов непријатељски однос према историјској држави и народу.

Ми у Русији смо се наслушали о свом „вековном ропству“ и о свом непоправљивом „ропском карактеру“. Али и народ „града на брегу“ (мисли се на САД; прим. НС) сада пролази кроз период када од њега стално тражи да се покаје и одрекне од своје „традиције ропства и дремљивости“. Само постојање америчке политичке нације се у неким медијима и „научним радовима“ отворено назива – грешком.

Могуће је да ће историчари и филозофи некада рашчивијати тровековну еволуцију либерализма од хваљења слободе до њеног „моралног“ осуђивања. Либерализам се, од идеологије на којој су умногоме почивали градња националних држава и индустријска револуција, изродио у учење које проповеда укидање таквих држава и демонтажу индустрије. А заједно са њима – и ликвидацију породице и цркве, па и самог људског живота као вредности.

Човечанство се одупире наступању оваквог „дивног новог света“. Са сваким даном то одупирање све више поприма карактер борбе за преживљавање у којој су, као што се зна, сва средства добра. Распад такозваног глобалног поретка, који данас посматрамо, није повезан са злом вољом ових или оних политичара, већ са тим што се људи више не надају да ће проблем свог преживљавања решити на нивоу целе планете, па теже да се што пре сакрију иза зидова својих држава.

Онако како су увек чинили када су се приближавале катаклизме.

 

Извор Факти