ДМИТРИЈ ДРОБЊИЦКИ: Демократе се спремају да у Конгресу САД изаберу Бајдена за шефа државе

Аутор: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ

СПИКЕР Представничког (доњег) дома конгреса САД – Ненси Пелоси – увелико сигнализира конгреснима-колегама, а пре свега члановима своје Демократске партије – да ће морати да изаберу новог шефа државе ако председнички избори 3. новембра не дају победника.

Ту је, наравно, сива зона. Амерички устав предвиђа пренос изборa председника државе са колеgијума електора у Представнички дом (а потпредседника САД у Сенат) у случају да ниједан од кандидата не добије потребан број електорских гласова (тренутно је то 270 електорских гласова од 538)…

Међутим, текста Устава не указује да Конгрес треба да добије право да именује „лидера слободног света“ у случају да колегијум електора уопште не може да се окупи. Или се само делимично окупи.

Устав САД предвиђа да се такво право преноси на доњи дом у случају да се колегијум електора у потпуности састао, али да ниједан од кандидата није успео да добије 50 одсто +1 глас (ако су гласови подељени између три кандидата).

Представнички дом не гласа простом већином, већ по државама – по један глас се даје из сваке државе, што се у свакој државној делегацији одређено простом већином. На пример: ако су 3 представника изабрана из неке државе, а два су републиканци – тада ће гласање највероватније бити републиканско.

Тако је 1824. године Џон Квинси Адамс постао председник.

Он је, иначе, прави аутор Монроове доктрине. Био је велики пријатељ Русије (дуго је радио у Санкт Петербургу као амбасадор). Неки конгресмени су га чак називали и „руским агентом“, што га није спречило да победи на конгресним изборима.

Године 1876. одржани су избори чије резултате нису признали губитници (демократе). Ти избори су касније проглашени за најпрљавије у америчкој историји.

Дуготрајни спорови, суђења и оптужбе довели су до тога да из низа држава електори никада нису послати у Вашингтон. На крају је сукоб довео до компромиса унутар политичке елите. Тако је републиканац Ратерфорд Хејс постао  председник.

Све у свему, Конгрес САД ће – ако избори донесу пат-ситуацију – морати некако да одлучи да је време да он интервенише и одлучи, а остале гране власти се сложити да је то право Конгреса.

Ситуацију компликује то што већину у Представничком дому имају демократе, а није тако и са делегацијама држава.

Републиканци контролишу већину од 26 државних делегација, а демократе је имају у 22. У делегацији Пенсилваније, републиканци и демократе су подједнако заступљени, а у делегацији Мичигена однос је 7:6 за демократе, а један глас припада представнику Либертаријанске странке.

Укратко, републиканци имају благу предност. Стога су демократе однедавно забринуте да ће Трамп, уз подршку Врховног суда, упутити питање исхода избора у Конгрес уколико се појаве неслагања око пребројавања гласова у кључним државама.

Посао Пелоси је придобијање неколико републиканаца на страну демократа, тачније – навођење да гласају против Трампа.

Међутим, постоји још једна заседа.

Може се догодити да Представнички дом изабере Бајдена за председника САД, а Сенат Пенса за потпредседника.

Додуше, можда ће то одговарати свима који желе Вашингтон без Трампа…