ДМИТРИЈ ДРОБЊИЦКИ: Блинкен води Америку и свет ка рату – Blinken must go!

* Нико са сигурношћу не зна ко је организовао покушај опструкције деескалације коју је Бајден најавио у телефонском разговору са Путином. Можда је Ентони Блинкен само врх леденог брега, то јест – можда је одлука донета у другим кабинетима у Вашингтону или чак у офисима корпорација Big Number

* Ево карактеристичног детаља. Док је Бајден Северни ток 2  назвао „сложеним питањем које је још увек у игри“, Блинкен је у Европи недвосмислено изјављивао да тај пројекат треба зауставити

* Блинкен је најозлоглашенији „јастреб“ од свих у Бајденовој администрацији. И то већ скоро двадесет година, од средине 2000-их, када је постао члан престижног тинк тенка Aspen Strategic Group. Он је предложио увођење санкција против Русије још 2012. године

*  Он је захтевао „кажњавање“ Русије због одбијања да САД изручи Сноудена. Он је 2014. године, чак и пре догађаја у Украјини, позивао на бојкот Олимпијских игара у Сочију. Па, како би таква личност припремила сусрет Путина и Бајдена?

* Нико не саботира Бајденову одлуку о деескалацији са Русијом јарче и аутентичније од Блинкена. Стога, да би се Бајденовој администрацији колико-толико веровало – Блинкен мора да оде

* То је мала цена коју треба платити за наставак контаката САД и Русије и одржавање деескалације да не потоне. Клизање ка рату мора бити заустављено

____________________________________________________

Аутор: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ

НЕКО у америчкој администрацији мора да одговара за ово што је свет доживео током последњих 4-5 дана. Тај, у најмању руку, треба да поднесе оставку или да пређе на други посао који није повезан са спољном политиком.

У супротном, треба сматрати да је извршна власт у Сједињеним Државама располућена, да су њене одлуке непоуздане, непредвидиве и самим тим опасне.

Прекоморска суперсила, кад су добре вести у питању, ни досад није била Деда Мраз. Али, ако тамо започне распад управљања, свима ће пресести. И зато би ваљда сви на свету желели да оно што се догодило има бар кадровске последице.

Читав свет је напето посматрао ескалацију два конфликта у Евроазији одједном – око Украјине и у азијско-пацифичком региону. Оба су директно утицала на Русију. А у оба су Сједињене Државе имале најдиректнију улогу.

Можда је нуклеарна апокалипса била далеко, али не толико далеко да би се на погоршавање ситуације гледало да олимпијским миром.

Када су чак и унутар самих Сједињених Држава, где су либерални водећи медији мало пажње обраћали на цео проблем, почели да се чују гласови упозорења, па чак и нескривене панике, Бајден је неочекивано позвао Путина.

Изговорене су речи „деескалација“ и „предвидљивост“. Предстоји самит на врху на неутралној територији.

Не на маргинама каквог глобалног форума, ни у кулоарима ни с ногу, већ пунокрвни састанак руководилаца две велике силе … Али, не лези враже!

Два дана која су уследила за општим преурањеним уздахом олакшања, донела су прави трилер.

Све што је Бела кућа објавила о телефонском разговору двојице лидера – практично је дезавуисано. Чак ни портпаролка председника САД, Џенифер Псаки, није крила незадовољство када су новинари изговарали речи „деескалација“ и „нормализација“. Одала ју је – мимика.

Уследила су два догађаја која су додатно збунила и уплашила јавност.

Јесу два ратна брода америчке морнарице, која су пловила према Црном мору, добила наредбу да се врате назад, али се готово одмах сазнало да Бела кућа уводи нове санкције против Москве.

Прича за причу, али – „Русија је крива“…

Нове санкције су уперене против целокупног тржишта државног дуга Русиј. Тај потез не треба потцењивати. Поента није у рестриктивности саме те мере. Ствар је у томе што је њоме показана жеља и способност да се Русији ускрати приступ међународним финансијским инструментима. А даље могу уследити озбиљнији кораци. Не још увек одсецање од SWIFT система, али се кренуло тим путем.

Али, то није све. Заједно са увођењем санкција, Бајденов декрет је прогласио ванредну ситуацију у области националне безбедности – управо у вези са „опасним акцијама Русије“. Наравно, то није право ванредно стање или стање природне катастрофе. Није чак ни ниво `жуте опасности` за било шта. Ипак је то озбиљан корак.

Наравно, у САД је у већини случајева проглашење ванредног стања у сфери националне безбедности повезано са жељом да се добију већа овлашћења у управљању буџетским новцем и ресурсима федералних агенција. То је својевремено Трамп урадио да би заобишао Конгрес при финансирању градње зида на граници са Мексиком.

Уводити ограничења на куповину било којих хартија од вредности (укључујући стране државне обвезнице) искључиво одлуком председника САД могуће је само под изговором „ванредна ситуација“. Само, проглашење ванредног стања означило је да су односи између две државе коначно изашли из зоне нормалности.

Па, како се све ово слаже са мирољубивим гестом телефонског позива Путину и прилично равним текстом саопштења Беле куће? Који су још заокрети у политици Вашингтона могући? Да ли је жеља за „предвидљивошћу“ (у односима са Русијом) уопште била искрена?

Неочекивано увођење санкција је објашњено `старим случајевима` на које Бела кућа није могла да не реагује.

Да ли је то у реду? Далеко од тога!

Нема више никакве гаранције да сутра или за 10-15 дана неће бити нових заокрета, двоструких тумачења, извлачења, санкција и других радњи које су директно у супротности са Бајденовим „дошло је време деескалације“.

У суштини, отворило се питање: да ли је генерална линија у САД коначно утврђена?

Да би позитивно одговорио на ово питање, Бајден (или онај ко сада тамо доноси одлуке) једноставно је дужан да употреби своју власт.

Најбољи начин је – кадровска промена. Барем једна, али крупна.

Неко би требало да буде оглашен лично кривим (за све ово) или барем – оним ко се није снашао.

Предлажем (за кривца) америчког државног секретара Ентонија Блинкена.

Нема директних доказа о његовој деструктивној активности. Још дуго их неће ни бити. Али, од њега нема бољег кандидата за улогу кривца. Ево зашто.

Прво, он је главни амерички дипломата и морао је да држи под контролом ситуацију на спољнополитичком фронту. Барем неколико дана, док су булдози рашчишћавали своје рачуне под тепихом.

Истина је, Блинкен не одређује међународну стратегију, па чак ни тактику Сједињених Држава, али је био дужан да обезбеди краткорочну коректност спољнополитичких поруке. А није.

Дакле: крив је чак и ако није играо на погоршање ситуације.

Друго, чињеницу је да је до телефонског разговора Путина и Бајдена дошло док је Блинкен био на службеном путу у Европи. Штавише, паљба „нисмо то мислили“ и повратак на реторику „Русија мора платити цену“ – почели су одмах по његовом повратку.

Поврх свега, наступајући у Старом свету, амерички државни секретар уложио је све напоре да европским савезницима стави до знања да Вашингтон неће одустати и да ће наставити да врши притисак на Москву, на шта их је и сам позвао. Нарочито поводом Украјине.

Ево још једног карактеристичног детаља. Док је Бајден Северни ток 2  назвао „сложеним питањем које је још увек у игри“, Блинкен је у Европи недвосмислено изјављивао да тај пројекат треба зауставити.

Треће, Тони Блинкен је најозлоглашенији „јастреб“ од свих у Бајденовој администрацији који јавно наступају. И то већ скоро двадесет година, од средине 2000-их, када је постао члан престижног тинк тенка Aspen Strategic Group.

Он је предложио увођење санкција против Русије још 2012. године. Он се 2013. године отворено успротивио дипломатском споразуму Лавров-Кери о уклањању сиријског хемијског оружја и захтевао „кажњавање“ Русије због одбијања да САД изручи Сноудена.

Он је 2014. године, чак и пре догађаја у Украјини, позивао на бојкот Олимпијских игара у Сочију.

Па, како би таква личност припремила сусрет Путина и Бајдена?

Да поновим: нико са сигурношћу не зна ко је организовао покушај опструкције деескалације. Можда је Блинкен врх леденог брега, то јест – можда је одлука донета у другим кабинетима у Вашингтону или чак у офисима корпорација Big Number.

Али то, авај, више није важно. Нико не саботира Бајденову одлуку о деескалацији са Русијом јарче и аутентичније од Блинкена.

Стога, да би се Бајденовој администрацији колико-толико веровало – Блинкен мора да оде.

То је мала цена коју треба платити за наставак контаката САД и Русије и одржавање деескалације да не потоне.

Клизање ка рату мора бити заустављено.

Blinken must go!