АМЕРИЧКИ либерали, инспирисани Бајденовом победом и сенатским суђењем Доналду Трампу, свим снагама покушавају да учврсте свој успех. Схватају да немају много времена, а да имају безброј противника.
Зато су одлучили да позивају на ред појединце који мисле „погрешно“ и медије који пласирају оно што њима није по вољи.
Кевин Руз колумниста The New York Times објавио је текст у којем тврди да оно што се дешава у САД нису ни разгогласја ни политички раскол већ – „криза стварности“.
И заиста, чини се да две Америке живе у две различите стварности.
Споменик јужњачком генералу Лију, након што су га `посетили`
чланови црначког покрета Black Lives Matter
Према Рузу, „исправна“ и једина „стварна стварност“ је оно што пласирају либерални мејнстрим медији. А све алтернативне тачке гледишта су теорије завере, дезинформације и „одвајање од стварности“.
Теорије завере су веома популарне у САД. Американци заиста воле теорије завере. Многи верују да су Кенедија убили рептилоиди, да ЦИА гради базу на Марсу, да Американци уопште нису летели на Месец…
Проблем је у томе што се у САД свако неслагање са курсом либерално-глобалног вођства таргетира као лаж, дезинформација и „паралелна стварност“. А и као теорија завере, наравно. Све у свему: и као екстремизам.
Руз тренутни раздор у Сједињеним Државама назива „кризом стварности“. А предлаже да се САД са њим боре на начин који просто плени својом оригиналношћу и грациозношћу.
По његовом мишљењу, Бајден треба да створи штаб који би се бавио искорењивањем паралелне стварности (односно опонирања владајућим либералима) из живота америчког друштва. А на челу тог штаба мора бити особа овлашћењима за ванредне ситуације.
Својеврсни „краљ стварности“.
Руз отворено пише: „Неколико експерата, са којима сам разговарао, препоручује да Бајден формира међуресорску радну групу која би играла улогу штаба за борбу против дезинформација и унутарамеричког екстремизма, на челу са неким ко би био својеврсни „краљ стварности “.
Шта се нуди?
Рад са друштвеним мрежама, истраживање разних питања са становишта менталног здравља (казнена психијатрија?), обележавање група укључених у „погрешну стварност“, плус – радне терапије која се у Рузовом чланку назива „социјална стимулација“. Фактички се сугерише да се људи укључују у различите врсте `друштвено корисних радова` јер ће их то одвраћати од њихове погрешне реалности.
Још један кадар из „аклене поморанџе“
Предлаже и да ова терапија буде допуњена „офлајн сусретима“ („Здраво, ја сам Џон и живим у погрешној стварности.“ – „Здраво Џоне!“).
Да је нешто овакво објављено у Русији, у неком патриотском гласилу, дигла би се невиђена дрека. А код ових „Министарство истине“ може напросто да се одмара.
Ови о паралелној стварности говоре као о нечему реално постојећем. Као о социјално опасној болести која се мора присилно лечити.
Овако нешто могао је формулисати само прави либерал са монополом на истину. Управо зато је либерал у опозицији непријатна особа, али није опасан колико либерал у власти.
Чим либерали дођу на власт – одмах почињу да заводе диктатуру.
Америка је увек била испред остатка света у погледу „друштвеног напретка“. А погледајте шта њени либерали, преузевши власт, покушавају да заведу у својој земљи.
Сутра њихови агенти утицајамогу покушати да све то исто уведу овде. Нама у Русији.