ДМИТРИЈ ДРОБЊИЦКИ: Америка већ дошла до новинских наслова типа „Америка почиње да остаје без Свега“

Аутор: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ

ЕКОНОМИСТИ, аналитичари и финансијски гуру по целом свету звоне на узбуну.

Зато што се не смирује доларска инфлација, логистички ланци пуцају и запетљавају, цене енергената и намирница галопирају, тржиште рада је у деградацији, на видику је невиђено – дефицит робе на тржиштима развијених земаља. Ствари су дошле дотле да «лидер слободног света» и његов министар финансија упозоравају да долар може изгубити статус светске резервне валуте.

Све очи су окренуте ка центру глобалног капитализма, ка мотору светске економије – ка САД.

Многи се питају: шта ће урадити елита земље која је створила савремени модел света и управљала њиме током последњих неколико деценија? Али, америчка елита као да се погубила. Њена порука охрабрења свету своди се на ово: „Неће ово дуго, ускоро ће све доћи на своје место“.

Међутим, од њих нису то очекивали. Тим пре што су амерички мејнстрим-медији до пре неки месец уздизали као „одрасле који су се вратили у Белу кућу“.

Сада је све другачије. Сада управо Бајдена и његову екипу криве што светска економија „никако да дође себи“.

Могло би се рећи да Бајденова администрација нема ни среће. Јер, све кризе су се у 2021-ој догодиле безмало истовремено.

Постоје и они који указују да се проблеми гомилају и због претеране самоуверености и, благо речено, сумњиве компетентности «одраслих». Ту је и фактор пандемије.

Само, нису проблем само последице пандемије. Већ целу једну годину се предузимају мере без преседана да се ситуација побољша, а ствари постају све горе.

У најгорем периоду пандемије – у јесен-зиму 2020-те – штошта је било боље јер, поред осталог, није било дефицита компјутерских чипова и аутомобила. Није било ни доларске инфлације, а ни мањка радника и стручњака.

Познати економиста и аналитичар тржишта  Дерек Томпсон објавио је чланак са застрашујућим насловом: „У Америци нестаје Све“.

Тај текст постао је толико популаран да се на њега позива чак и панамерички инфо-агрегатор Real Clear Politics.

А Томпсон, поред осталог, пише: «Сада се у САД једносатни одласци у куповину  претварају у вишесатне одисеје. У продавницама вам говоре да ће роба стићи наредни дан, а стиже после неке друге испоруке. Треба вам део за ауто… е, то ће вам одузети целу недељу. Тражите књигу, а чујете `дођите у новембру`. Дечји креветац, који сте већ платили, можда ћете добити у децембру. Мајсторе за нешто у кући можете добити тек 2022-ге. Дошли смо до мањка – Свега“.

Нешто слично је Америка прошла 70-их година. Тада је дошло и до промене спољне политике САД – до детанта са СССР и зближавања са Кином која је почела да постаје „глобална фабрика“.

До глобалне катастрофе није дошло, али се свет озбиљно изменио иако су САД остале неприкосновени лидер Запада у Хладном рату.

Отада је америчка доминација стајала на три „поклона“ савезницима – стратешки кишобран, доступ емисионој доларској економици и такозвана слободна трговина.

Учествујеш у конфронтацији са СССР и добијаш заштиту, благодети вашингтонског финансијског система и приступ богатом америчком тржишту, понекад и европском приде.

Тако је и настала америчка империја – Pax Americana.

Коронакризу од самог почетка су «лечили» додатним емисијама новца која је достигла космичке размере јер су у оптицај убацивани билиони долара. Упркос томе, економски раст се зауставио. Да све буде још горе: поново покренути раст донео је више проблема него ковид-рецесија.

Све се може како-тако вратити „у нормалу“, али само под условом да поверење у систем буде сачувано. За то је, опет, потребно да довољан број земаља остане у Pax Americana, са поверењем у вашингтонски систем безбедности  и у вашингтонско виђење међународне поделе рада. Међутим, управо то постаје проблем.

Заснована на поверењу, доларска економија урушиће се чим сумње у њену поузданост пређу критичну тачку.

У овој и наредној години то ће вероватно бити избегнуто. Али, на нову кризу се неће дуго чекати.

А земље које желе да остану на ногама – мораће да пре тога створе своје економске и финансијске системе који ће издржати и без  долара.

Чињеница да се на таквим алтернативним системима увелико ради – само додатно указује да је поверење у Pax Americana већ готово исцрпљено.

Питање је само: којом брзином вашингтонска елита потрошити и оно што је од тог поверења преостало.