Декларација Уједињених нација о људским правима остала је најважнији споменик персоналистичког, хришћанског заснивања људских права послије Другог свјетског рата.
Али, од шездесетих година почела је промјена метафизичке, моралне и садржајне природе ове идеје. Еволуција људских права данас је отишла у сасвим супротном правцу. Западне деноминације су, међутим, наставиле да безрезервно бране универзалност људских права и природног закона, иако се данас под том маском често гурају секуларистички, антихришћански фундаментализам и веома опасни концепти.
Ово је рекао др Миша Ђурковић, виши научни сарадник Института за европске студије на предавању о хришћанском персонализму као основи Универзалне декларације о људским правима, у Коларчевој задужбини, преносе „Новости“
Ђурковић је подсјетио на потиснуте хришћанске основе овог документа који се од седамдесетих година систематски фалсификују, а права представљају искључиво као индивидуалистичка.
– Седам деценија послије доношења Декларације живимо у свијету ништа мањих турбуленција и страхова, рекао је Ђурковић.
– Ми смо на овим просторима видјели како се и сама идеја универзалних људских права може инструментализовати и злоупотребити. Но чини се да данас страховито напредују богоборачки фундаментализам и религија људских права као покриће за напредовање новог тоталитаризма и гажење права традиционалиста и вјерујућих људи. Тиме се директно крше чланови 16 и 18 Декларације, казао је он.
По његовим ријечима, Чарлс Малик, истински хришћанин, који је радио на тексту Декларације, катастрофу Другог свјетског рата видио је као логичан резултат људског одаљавања од Бога, од натприродног извора природног закона и права.
– Стога је све урадио да се и кроз њу тај процес обустави и поврати оквир који и човјеку даје светост и достојанство, нагласио је Ђурковић и додао: „Ми данас, нажалост, поново ступамо у вријеме које гази и божански оквир и достојанство човјека, поново враћа паганизам, еугенику и могућност поигравања људским генетским кодом“.