Ђакон Божидар Васиљевић: МУШИЦЕ И КОМАРЦИ

Ђакон Божидар Васиљевић

„Колико данас гоне нас хришћане са свих страна. Погледајте на српске светиње о којима пишу гадости ових дана, о светим моштима наших великих Светитеља. Погледајте Светог Василија Острошког. Који је тај Србин који то не зна и који је то Србин ишао са болешћу да се није исцелио од њега славног и дивног Светитеља Божијег. Земља српска пуна светих моштију чудотворних. Јеванђелска чудеса се дешавају данас која су се дешавала кроз сву историју. Свети Григорије Богослов каже: „Знајте да ми хришћани имамо оружије сигурне победе, а то је смрт за Господа. Ми са радошћу идемо и гинемо за Господа јер пред нама је отворена вечност, пред нама је отворен вечни живот пред нама је отворено Царство небеско. Шта ће нам урадити људи, шта гонитељи?“ Мушице, мушице, комарци који пљују на Сунце и пљувачка се враћа на њих саме! Нека знају да ми имамо сигурну победу – смрт за Господа Христа! Циљ нашег живота је да стекнемо што више Духа Светога помоћу молитве, поста и свих хришћанских врлина. Када Њега стекнемо, шта ће нам учинити људи? Тиме смо јачи и од смрти и од свакога греха. Не плашимо се наших гонитеља. Имајмо веру у Господа Христа и ми ћемо победити све непријатеље наше. Смрћу нашом ако треба!“

(Свети Јустин Нови Ћелијски)

Спасовданска Литија – Београд

Благословом и иницијативом Његове Светости патријарха српског Г.Г. Порфирија, првопрестоним Београдом благосиљала нас је рука Светог Саве, пристигла из манастира Милешеве, који је тим поводом беседио: „- Јуче смо, браћо и сестре, дочекали свету десницу његову, чудом Божјим сачувану од врачарске ломаче, у његовом и нашем престоном Београду. А данас смо, као живи благослов и продужетак његове службе у Христу, носили у литији руку Светитељеву. И то коју руку? Ону која је кроз све векове душу нашег народа обликовала и уобличила Јеванђељем Христовим и православном вером у Духу Светом; руку која нас је водила у слави; чувала од зла и спасавала у вишестолетном ропству; дизала из голготских губилишта у 20. веку. Управо та света и часна рука Светог Саве, наша рука, јемчи да је Светитељ Сава и физички одувек, а Господ хоће и заувек, међу нама. Браћо и сестре, светосавски роде, ништа не осиромашује човека као разједињеност, као поделе, и ништа га не узвисује толико народ као јединство, јединство у вери, јединство у добру, јединство у врлини, јединство у истини, јединство у Христу. Свети Сава животом и делом постаје и остаје потврда да се јеванђељско јединство не постиже било којим идеолошким тежњама, нити је плод компромиса, већ искуство божанске љубави. Јеванђељска слога се не заснива на спољашњем миру, већ на унутрашњој хармонији која је дар познања Исуса Христа и нераскидиве заједнице са Њим.“

Видимо да силом Светога Духа се чине чудеса која се не могу чинити без силе Божије, садејства Светога Духа и сарадње човека. Тако је било и овога Спасова дана. Вођство Цркве од стране Светога Духа кроз овај свет видљиво је у процесијама и јерархији, као у време апостола и кроз сва времена, пројављивање свештеног хода љубави и благослова Светог Саве. Наша вера је у сили и у Духу Светоме, вели апостол. Она је у слави и јединству, у вери и љубави, заједници са људима и са Богом. Велики је благослов да милиони хришћана који су страдали кроз историју Цркве, данас походе милионе оних који захваљујући њима живе веру Отаца. Српске земље су пуне небоземног благодатног мириса моштију славних и свехвалних угодника Божијих. Земља многе није могла да задржи у своме окриљу због њиховог великог и славног имена, светости и миомириса. Такав је случај и са руком Светога Саве која је у кивоту, почевши од Вазнесењске цркве, прошла у литији кроз Београд.

Горе поменуте речи Светог Јустина Новог као да су изговорене данас, као и речи Његове Светости Патријарха изговорене јуче. Оне су актуелније и важније него икада. Једне изговорене пре 70 година, а друге сада. У свакој етапи развоја Цркве и њене мисије имамо сличности и разлике. Оно што је заједничко јесу средства нашег спасења али и мушице и комарци, штеточине (Βλαβερός) и зујавци са краткотрајним и досадним шумовима. Њихов бог у политеистичкој митологији је Веелзевул и понегде мамон – синоними за ђавола у јудеохришћанској традицији. Те сорте и инсектоидни насељеници су нарочито данас присутни у мочварном и топлом Београду, у време великих (про)летњих празника. Такве међу (не)људима, како их карактерише Светитељ Божији у духу предања Цркве, имамо до данас. Шта то могу карактерни инсекти, слуге Веелзевула и пратиоци душмана Цркве и православне вере, када имамо засигурну победу?! Који је то метод и принцип изнад viva voce сведочанства Божијег: „Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи, Њега слушајте“ (Мт 17,5). Све што пролази Господ у икономији спасења треба и мора да пролазе они који у Њега верују и следе Га. Пут до Вазнесења је трновит али спасоносан. Зујалица, мамаца, блескалица, џигова и твистера је било и у апостолско време, само није било штапова. Тада су се користиле рибарске мреже. Данас је ситуација кудикамо реверзебилна. Имамо друштвене „мреже“ и зујавце на штаповима који лове наивне и неутврђене у вери. Они који су главне мувалице, твистери и џигови. Феномени таквих профила и фигура завршавају фатално са последицама фагура које проузрокују себи сами.

Господе Васкрсли и Вазнесени, спаси народ Твој српски и православни и дај му да се наслађује твојим вечним добрима, да дуго у слози и љубави корача теби Извору Живота вечног, не би ли тамо дисао навек Духом Светим. Амин.