ДИОГЕНИС ВАЛАВАНИДИС: Раскол на Атосу

За цариградског патријарха као да не постоје границе у испуњавању задатака западних политичких и обавештајних центара када је у питању рушење јединства православне цркве

После неканонског проглашења расколничке Православне цркве Украјине (ПЦУ), неканонског упада у поље јурисдикције Руске православне цркве (РПЦ) у Летонији као и СПЦ у Северној Македонији, цариградски патријарх се сада окомио на јединство Свете Горе, коју је још први византијски владар Цар Јован Цимиски 972. године признао као независну монашку државу, што јој данас признаје и Грчка и то по 105. члану свог Устава, као највишег правног акта.

Треба нагласити да је Света Гора аутономна и независна у односу на државу као и остале цркве, док само у духовним стварима потпада под јурисдикцију Цариградске патријаршије.

На Светој гори се налази и светиња српске духовности, манастир Хиландар, подигнут на иницијативу Светог Саве који се замонашио на Светој Гори 1191. године. Хиландар представља једно од најзначајнијих средишта српске културе и духовности, који је захваљујући сигурности и заштити Свете горе Атонске и њене аутономије био поштеђен зле судбине која је задесила многе друге српске манастире.

Данас, цариградски патријарх Вартоломеј, поглавар Константинопољске патријаршије чије је седиште на Фанару, предграђу Истанбула, намерава да са својим присталицама коначно „реши“ питање Светогораца који се противе признавању неканонске Православне цркве Украјине.

Заправо, садашњем управнику Свете горе Атанасиосу Мартиносу ускоро истиче мандат, и у овом тренутку грчка влада, Фанар и грчка црква преговарају о могућем наследнику. Има много личности које конкуришу за ово место, али је за сада немогуће са сигурношћу рећи име конкретног кандидата. Према доступним информацијама, коначан избор Мартиносовог наследника биће донет након избора нове владе Свете горе, док ће одлуку да донесе грчко Министарство спољних послова. И то тек пошто се цариградски патријарх сложи са кандидатуром, али не и грчка Црква.

Ситуација је веома компликована јер Фанариоти желе да ограниче или преузму пуну контролу над присуством Руса на Атосу.

Поред тога, патријарх Вартоломеј и његова пратња крајње су незадовољни ставом који заузимају манастири Филотеј, Констамонит, Ксиропотам и Каракал у односу на расколничку Православну цркву Украјине.

Вартоломеј намерава да уз помоћ новог намесника „реши питање“ са игуманима ових манастира, мада преовладава веома лоше мишљење о Думенковим расколницима, првенствено међу онима који говоре грчки језик. Поред тога, цариградска патријаршија је одлучила да у блиској будућности коначно „затвори питање“ са манастиром Стари Есфигмен, односно, такозваним зилотима. План је да се то учини помоћу новог гувернера.

У овом тренутку братство манастира Нови Есфигмен шири гласине на Светој Гори, да се у старом Есфигмену, чије се братство не потчињава патријарху Вартоломеју, „крију представници Вагнера“. У овом тренутку, на Светој Гори су огорчени акцијама „присталица патријарха Вартоломеја“, које долазе од представника манастира Нови Есфигмен, Ксенофонт и Пантократор, који непрестно подривају мир и јединство Свете Горе.

Довољно је подсетити се речи игумана Вартоломеја из Новог Есфигмена који је позвао грчке власти да казне и „приведу на одговорност“ оне монахе који нису желели да се вакцинишу, као и да би „Атос могао да постане база за руске бродове и подморнице“. Старешину манастира Нови Есфигмен одавно не поштују игумани светогорских манастира и светогорски монаси, али га толеришу зато што је намештеник и протагониста цариградског патријарха Вартоломеја.

Свима је јасно да нема доказа о „присуству Вагнероваца“ међу братијом Старог Есфигмена, али нови управник Атоса под изговором да проверава информације, могао би уз помоћ полиције да уђе у манастир силом, чији монаси више од 50 година одолевају Фанару.

Игуман Новог Есфигмена Вартоломеј недавно се састао са Черновидским „епископом (расколничке) Православне цркве Украјине“ Германом, коме се пожалио на своју „бедну ситуацију“. Јасно је шта ове речи значе. Заправо, игуман Вартоломеј жели да заузме манастир Стари Есфигмен и то у корист свог братства. Герман, као неко ко се сматра „стручњаком“ за та питања, може да буде од саветодавне помоћи када је реч о отимању манастирских просторија.

Једном речју, цариградска патријаршија се налази у позадини потпуног неуспеха око преваре са признавањем тзв. Православне цркве Украјине, те су одлучили да се применом силе реше свих за њих неугодних Светогораца. Истовремено, њихови „пријатељи“ из Стејт департмента им дају инструкције и савете у вези с применом насилних метода решавања проблема на Атосу, и то у директној комуникацији са грчком владом, оптужујући Атонце за непостојеће грехе.

Осим тога, на Атосу се значајно повећао број монаха који се категорички противе признавању неканонске Првославне цркве Украјине. Постоји неколико разлога који су довели до таквог стања.

Прво, то је насилни прогон који су организовали представници ПЦУ против канонске Украјинске православне цркве. Други значајан разлог представља став веома поштованих игумана и монаха за које се испоставило да одбијају да признају Думенкове расколнике. Претпоставља се да ће с тим у вези бити примењене оштре мере принуде према игуманима оних манастира који одбију да признају ПЦУ.

Међутим, Цариградски патријарх је у спровођењу своје самовоље изгубио из вида веома важну чињеницу, а то је да игумани који упорно одбијају да признају Православну цркву Украјине, не износе само лично мишљење, већ и мишљење братије својих манастира. Ситуација се сада развија тако да монаси веома желе да Мартинос остане управник Атоса, или барем да се уместо њега изабере особа која ће да следи основне принципе његове досадашње политике.

Светогорци кажу да је Мартинос увек стајао на страни монаха, али по свему судећи, мало је вероватно да ће цариградски патријарх Вартоломеј оставити ову особу на месту управника Свете Горе јер има много ствари које „треба решити“, а за то је потребан непринципијелан и бескрупулозан службеник каквих има много у залихама Стејт департмента.