ДИОГЕНИС ВАЛАВАНИДИС: Преполовљена Мона Лиза

На питање да ли би партенонске скулптуре које се налазе у Националном музеју Британије требало вратити Атини, из британског Дом лордова одговорили су: Чак и да грчки премијер потврди да води порекло директно од Фидије, па шта?

Пише Диогенис Д. Валаванидис

Недавни дипломатски скандал који је избио у Лондону, када је Риши Сунак, председник владе Велике Британије, отказао сусрет с премијером Републике Грчке Киријакосом Мицотакисом, само неколико сати пре заказаног билатералног сусрета – није изгубио на актуелности. Разлог за отказивање сусрета наводно је била изјава грчког премијера дата водитељки Би-Би-Сија Лаури Куенсберг да би партенонске скулптуре које се налазе у британском Националном музеју требало вратити на њихова првобитна постоља у Грчку, „јер је држање одређеног броја артефаката у Лондону а других у Атини, исто као када би нпр. чувену Мона Лизу преполовили напола“.

КЛИКЕРИ БРИТАНСКОГ ПРЕМИЈЕРА Председник грчке владе је нагласио да је „дубоко разочаран наглим отказивањем“ састанка и одбио је предлог алтернативног састанка с потпредседником владе УК. У том контексту је додао да „они који чврсто верују у исправност и праведност својих ставова никада не оклевају да се упусте у конструктивну аргументацију и дебату“. Промптно је реаговао и портпарол грчке владе који је за Сунакову одлуку рекао да је „без преседана“ и додао да она представља „израз непоштовања“.
На недипломатски потез свог премијера реаговала је и британска Лабуристичка партија, чији је лидер Кеир Стармер оптужио Сунака да се бави „малом политиком“ и да овакав потез „нема никакве везе с Британским музејом, већ је премијер очигледно изгубио своје кликере“ (алудирајући да је изгубио оријентацију).
У правцу заштите националног идентитета реаговала је и грчка црква, тј. архиепископ Елпидофорос који је рекао да Сунакова одлука „дубоко вређа све Грке широм света“. Грчки црквени високодостојник је констатовао да „партенонске скулптуре представљају светионик заједничког људског наслеђа, док њихово поновно уједињење у Атини испуњава моралну и историјску одговорност Велике Британије“.

ПОРУКА ЧАРЛСА ТРЕЋЕГ У том контексту, и грчка дневна штампа је оценила да је овим гестом британски премијер учинио услугу афирмацији проблема партенонских скулптура, јер је пажњу целокупне светске јавности усмерио у правцу овог питања, маргинализујући веома важне теме које су се налазиле на агенди састанка, као што су ратни вихори у Украјини и Гази који се одвијају у близини граница ЕУ.
Можда је највећа непријатност за британског премијера био недавни сусрет с краљем Чарлсом III, за време Међународне конференције посвећене климатским променама COP28 у Дубаију, где се краљ појавио с краватом у бојама грчке заставе. Више смо него уверени да је Сунак разумео поруку из дома британских монарха Бакингемске палате.
Угледни атински дневник ТА НЕА 15. децембра је пренео да је дан раније проблем скулптура Партенона изнет на дневни ред Дома лордова, односно горњег дома парламента УК, или како пуни назив гласи „Честити духовни и мирски лордови Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске, окупљени у Парламенту“.
У овом високом дому је свој став изнео британски подсекретар за културу лорд Паркинсон, који је рекао да је „Став британске владе о скулптурама Партенона познат и није се променио, одбацујући сваку могућност њиховог повратка у Грчку“. У прилог томе је подсетио на Сунакове речи да су „мермери легално набављени и да се не могу вратити Грчкој“.

НЕЗАПАМЋЕНА КРАЂА УМЕТНИНА Подсетимо да када је у периоду од 1799. до 1803. године Томас Брус, седми гроф од Елгина и једанаести од Кинкардина (1766–1841), у својству амбасадора УК у Турској која је у то време окупирала Грчку, металним тестерама грубо откинуо најлепше фрагменте с Партенона, тврдио је да је добио ферман (дозволу) од турских окупационих власти.
Када је касније затражено да се тај ферман да на увид јавности, њега нигде није било, што потврђује да је ово недело извршено нелегално, тј. да је учињена највећа крађа уметнина у историја човечанства. Управо чињеница да је све учинио највиши дипломатски службеник УК и то без иједног правног документа дискредитује чин „куповине античке колекције“ од стране британске владе 1816, тј. од Бруса као приватног лица, што он никада није ни био.
С тим у вези, Сунак је први пут изнео могућност, како је рекао „хипотетичког“ британског „позајмљивања“ скулптура Грчкој, за шта би била неопходна дозвола владе којом би се музејима одобравало да могу позајмљивати предмете на највише три године. У том контексту је додао да се „таква дозвола може дати само ако су обезбеђене гаранције за враћање предмета“.

ПОВРАТАК У АТИНУ? Међутим, лорд Паркинсон је категорички одбацио могућност позајмљивања, рекавши да „зајмопримац мора да призна Британски музеј као власника предмета који се позајмљује. Нажалост, с обзиром на то да је грчка министарка културе др Лина Мендони недавно изјавила да Грчка не признаје британско власништво над скулптурама, не видим како би се ова позајмица могла реализовати“.
У једночасовној дебати под сводовима Дома лордова говорило је 12 чланова од којих се лабуристичка баронеса Сами Чакраборти (члан Британске комисије за повратак партенонских скулптура) изјаснила у корист повратка скулптура на њихова оригинална постоља, за шта се „већина Британаца изјашњава“.
Бивши министар за брегзит, конзервативац лорд Фрост је поновио свој предлог да УК треба да учини „велики гест тако што ће мермере поклонити Грчкој“. Лабуриста лорд Алф Дабс је позвао своју земљу „да врати скулптуре Грчкој, где им је и место, док би њихове копије остале у британском музеју“. Бивши подсекретар за културу и председавајући „Партенон пројекту“, конзервативац Ед Вези је подвукао да „би требало да направимо изванредан гест како бисмо ујединили ово јединствено уметничко дело у Атини“. Лорд Мекнели (либерални демократа) је указао да би „мермери требало да буду у Грчкој“, док се лорд Ален из исте странке нада да ће се пронаћи решење за њихово поновно уједињење у Атини. Лабуриста лорд Басам је оптужио Сунака да је „започео борбу с Грчком само да би био на насловним странама“.

ПРИЧА О ЦРНОМ ГАВРАНУ Међутим, повратку партенонских скулптура су се успротивили лорд Лекстен (конзервативац), бароница Фокс (независна) и лорд Ханан (конзервативац) који су рекли: „Ми не знамо да ли су данашњи Грци у сродству са старим Грцима, али уколико би грчки премијер потврдио да води порекло директно од Фидије, па шта?“
Управо се у те две кратке речи – па шта? – разголићује брука и мизерија британског Дома лордова и њиховог колонијалног менталитета. Да ли се икада у историји људског рода догодило да је крадљивац понудио власнику украдених дела да му иста позајми на одређено време?
Код Срба постоји прича за децу о ружном црном гаврану који је желео да се окити колоритних перјем других птица. Све је било у реду док није дунуо јачи ветар и одувао све украсе којима се гавран хвалио а који нису били његови, и оставио га онаквог каквог га је природа створила. Црног, неугледног и ружног. На овој причи се наша деца уче да се не треба китити туђим перјем.
Из горенаведеног примера се да закључити да је наравоученије ове приче ипак допрло до неких чланова британског Дома лордова.
Измештене партенонске скулптуре немају ни атичко сунце, ни прекривајуће егејско плаветнило, ни етички значај маслине којом богиња Атина задоби град, ни Периклову визију, нити Фидијиног бдења над настајућим рељефима. Сведено у једноречје, партенонске скулптуре имају једну нескривену, интимну поруку грчком родитељу да свом потомку пред партенонским походиштем, на дечје питање којим почиње историја: „Оче, шта је ово!“, разлегне милозвучну причу о бесконачном панатенејском фризу који сеже до сваког грчког сећања, срца, душе, надајмо се у најскорије време и ока.

Аутор је председник српског Комитета за репатријацију партенонских скулптура „Мелина Меркури“