Диогенис Валаванидис: Патријарх на Мердару и васељенска тишина

Патријарх српски Порфирије и целокупна српска јавност са запрепашћењем су примили вест да је 26. децембра аутомобил са српским патријархом враћен са административног прелаза Мердаре, и то пред велики празник Рођења Христовог, који прославља цео хришћански свет.

Поглавару СПЦ је тиме забрањено да посети Пећку патријаршију која је прво вековно седиште Српске православне цркве и манастир у коме је српски патријарх уједно и његов игуман, тј. старешина.

Подсећања ради, Свети Сава је 1219. године установио прву аутокефалну архиепископију у српским земљама. То је била средњовековна Српска архиепископија која се у историографији назива Жичком, односно Пећком или Жичко-пећком архиепископијом, и која је обухватала све епископије на подручју Српске краљевине.

Овакав поступак привремених косовских институција се једино може разумети као покушај понижавања СПЦ и њеног поглавара.

С обзиром на то да нам је свима познато да Приштина „своје“ одлуке доноси по директивама Запада, питамо се шта се догодило са Цариградским патријархом Вартоломејом Првим, будући да је његова дужност била да реагује на овакав скандалозан чин косовских кабадахија?

Први међу једнакима

Да ли је он и даље Први међу једнакима по части (primus inter pares) у православном свету, и због чега се није огласио у тренутку када су се на најгрубљи начин кршила основна људска и верска права поглавара једне аутокефалне помесне православне цркве? Да ли можемо и да замислимо шта би се догодило да се било ко дрзнуо да поглавару Римокатоличке цркве забрани улазак у Ватикан?

Да ли је Васељенски патријарх Вартоломеј Први погрешно протумачио свој положај, и умислио да је Први без премца (primus sine paribus), што је на најбољи начин демонстрирао када је на неканонски начин дао аутокефалност тзв. Православној цркви Украјине?

Уколико је тако, то неће бити добро ни по њега, нити по Васељенску патријаршију као ни по јединство православља у целини. Ова заглушујућа тишина која долази из Цариградске патријаршије, и то после овако великог скандала који се догодио са забраном одласка патријарха СПЦ у посету Пећкој патријаршији, не даје пуно наде за оптимизам, посебно када је у питању одбрана јединства православне цркве.

Доктрине борбе против Истока

Одавно је позната доктрина западних политичких и обавештајних кругова о начину сламања словенских православних народа, уз злоупотребу положаја и овлашћења која је древна Васељенска патријаршија имала до 29. маја 1453. gодине и пада Цариграда.

У том контексту, подсетимо се „Доктрине борбе против Истока“ коју је креирао први директор ЦИА Ален Далс. Ту су наведене смернице како да се разоре традиционалне вредности које су присутне у православним земљама, тј. да се угаси национална свест њихових грађана и сломи војна моћ словенских држава.

„Даћемо све што имамо, све злато, сву материјалну моћ за магарчење и залуђивање људи. Човечји мозак и свест људи су склони променама. Посејемо ли тамо хаос, ми ћемо неприметно да им подметнемо лажне вредности и примораћемо их да те вредности и прихвате. Како? Ми ћемо наћи истомишљенике, савезнике и помоћнике у њиховој домовини. Мало по мало, ми ћемо одиграти грандиозну, по свом обиму трагедију, погибије свих православних Словена, и коначно ћемо на тај начин неповратно угасити њихову националну свест“, наводи се у том документу.

Америчка тајна служба је задужена да неприметно, прикривено активно и постојано, помаже деспотизам чиновника, корупцију и непринципијелност.

„Честитост и праведност биће исмевани, никоме неће бити нужни и биће сматрани остатком прошлости. Грубост и наглост, лаж и обмана, пијанство, наркоманија, издајништво, шовинизам и непријатељство према народима – све ћемо то култивисати у свести људи“. Он је упозорио да ће један мали број људи ипак да схвати о чему се ради.

„Такве људе ћемо ставити у беспомоћан положај, исмевати се њима, оклеветати их и прогласити их отпадницима друштва.“

Погодна фигура за Анкару и Запад

Ми ћемо, додао је Далс, „рушити духовне вредости, вулгаризовати и уништавати основне народне моралности. На такав начин ћемо расклимати покољење за покољењем. Придобијаћемо људе у детињству и младалачком добу, увек ћемо главну ставку да бацимо на омладину, деморалисати је, учити разврату и бешчашћу.“

Из овога јасно могу да се наслуте разлози доласка Васељенског патријарха Вартоломеја на место Првог међу једнакима по части у Православној цркви. После свега је кристално јасно ко му је помогао да дође на то место и по чијим налозима, односно утицају, доноси одлуке и обавља своју високу и одговорну функцију.

Митрополит Вартоломеј (Аргондонис), пензионисани официр турске војске, је 1991. године наследио упокојеног Васељенског патријарха Димитрија (Пападопулоса), јер је био погодна фигура за Анкару и Запад у целини.
То нам потврђује и мук који је настао међу аутокефалним Православним црквама, а посебно у Васељенској патријаршији, после одбијања привремених приштинских институција да дозволе патријарху српском Порфирију да посети своју кућу, своје седиште, Пећку патријаршију.