Диогенис Д. Валаванидис: САМОУБИСТВО КОЛЕКТИВНОГ ЗАПАДА

Суштина суноврата колективног Запада, који се неминовно креће у правцу суицида, представља удар на хришћанску веру тј. процес дехристијанизације, са посебним освртом на Европу, и то упркос чињеници што се у корену западне а тиме и европске културе, налази хришћанска вера.

Због свега тога се и намеће питање, како је могуће да толико моћан, индустријализован, богат и модернизован колективни Запад није имао довољно механизама и снаге да се супротстави овој појави? Шта се догодило са њим, и где се он данас налази? Моје скромно мишљење је да је управо колективни Запад био главни инспиратор процеса дехристијанизације, па тако, као творац овог зла није ни могао да се супротстави самом себи. У том контексту, чују се гласови из кругова многих верских аналитичара да је „колективни Запад креатор огромне већине негативних моралних новина“.

Са жаљењем можемо да констатујемо да смо данас сведоци да је на простору колективног Запада, на делу маргинализовање хришћанске вере, кроз афирмацију савременог човека – у лику човекобога. С тим у вези, на сцени је залагање за еутаназију, хомосексуализам, сатанизам и друге неприхватљиве друштвене норме понашања, којима се директно угрожава опстанак породице као основне ћелије друштва и хришћанске вере у целини.

Трагедија колективног Запада се огледа у чињеници што је у данашње време, врховни идеал западног човека само једно, а то је самосталан и непогрешив човек – човекобог.

Један од највећих светских и руских писаца, Фјодор Михајлович Достојевски (1821-1881),  је пре 142 године са својих пророчких висина, анализирајући стање у Европи, јасно сагледао сву њену трагедију, и открио главни узрок. Разлог је у томе што је Европа изгубила лик Богочовека Христа, као једину вечну вредност ради које постоје сви светови.

Такође, један од узрока опадања хришћанске религије на Западу лежи у материјализму. Запад је од Француске револуције достигао завидан ниво друштвеног развоја и напретка, који је био узор готово целој планети. Међутим, опште је познато да материјализам и духовност не иду заједно. Када се човек везује за богатство онда он нема веру, јер се везао за материјалну сферу која је пролазна и траје колико и људски живот. То неминовно доводи до кризе религије. У таквом амбијенту се стварају услови за бујање атеизма, тј. неверништва.

Оно што данас можемо констатовети са високим степеном сигурности, јесте чињеница да се цео Западни хришћански свет налази у великој и дубокој кризи. Несумњиво да један од најважнијих фактора те кризе, лежи у одрицању колективног Запада од сопствене традиције. Као очигледан пример можемо указати на чињеницу да се европско хришћанство налази у страшном повлачењу, другим речима у правом бекству. На тај начин је Европа престала да буде хришћанска. А суштина свега што се сада дешава, јесте борба хришћанства против антихришћанства, тј. сатанизма.

Исто тако, на делу је врло снажан утицај «америчких вредности» на све људе и народе на земљи, тзв. демократских, а у ствари антихристових вредности; утицај америчке масовне културе и идеологије која пропагира култ тела и греха као образац живота; пропагира религиозне секте као лажну духовност, уместо пута спасења; амерички филм који пропагира насиље, полну изопаченост, сведозвољеност, клањање идолу новца, и неодговоран однос према животу у свим видовима.

Да је антихришћанство врло ангажовано, добро организовано и финансијски богато плаћено, видимо по начину ангажовања као и темама које се у свету потенцирају као најдоминантније, а то су приче о глобалном загревању, вирусима, дигитализацији, LGBTQ+ и друге. Овде се намеће недвосмислен утисак да је реч о темама које се вештачки намећу, како би се већина човечанства њима бавила, иако нису приоритетне. На тај начин је пуштена магла од вештачки креираних проблема, како би се удаљили од суштине – тј. борбе између хришћанства и антихришћанства, тј. сатанизма.

Као врхунац моралог и духовног суноврата колективног Запада, видимо у дистрибуцији документарног филма који у афирмативном тону приказује појаву сатанизма, тј. филм који се зове „Слава Сатани“, и који прати успон Сатанистичког храма? Другим речима, ради се о покрету који постоји само шест година а већ је постао један од најконтраверзнијих верских покрета у америчкој историји. У филму се сатанистички храм и његов вођа Lukijen Grejves позивају на сатанску револуцију да би наводно спасили душу нације. Поред тога, у филму се у афирмативном тону представља сатанистички култ, који се труди да победи у рату против хришћана.

Суштина је у томе да је Запад изгубио своје звезде водиље и традиционални хришћански идентитет, који се задржао још само у неким од најтрадиционалнијих православних земаља. Несумњиво да је Русија на првом месту од свих православних земаља у којима се традиционалне вредности налазе на најчвршћим основама. Зато се она и налази на врху листе напада глобалиста.

Сада смо дошли до тачке када можемо да констатујемо да је то управо оно што највише смета носиоцима антихришћанства, чија је идеја да се управља светом од око једне милијарде људи. Заправо, они сматрају да на земљи има превише становника што им представља потешкоће у управљању светом. Логично je да би било једноставније управљати светом са мањим бројем људи.

Ко је конкретан орган или „влада“ која управља тим силама које се неретко називају дубока држава, дубока елита или тајна влада. На ово питање је врло тешко одговорити. Оно што са сигурношћу можемо да констатујемо јесте да они не долазе из једне државе. Сматрам да греше они који сматрају да је та организација из Сједињених Држава. Тај закључак није тачан, јер ствари стоје сасвим другачије. САД су једно време биле само инструмент, за који су их антихришћани користили искључиво као гласноговорника, али их ни такав концепт сада више не задовољава. Тренутно се трага за новим оруђима којима би се владало светом.

Као што је познато, њихово постојање је обавијено мистиком, а састанци њихових представника су били зачуђујуће тихо и нечујно пропраћени у јавности, као да је реч о неком потпуно минорном скупу. Ипак, у новије време, у немогућности да сакрију одржавање скупова овако великог броја високих званичника влада и држава, прибегава се извештавању о одржавању тзв. „економског самита“. Највероватније да су носиоци оваквих тенденција највеће мултинационалне корпорације, где неке уопште и не скривају свој идентитет. Као пример могу навести Black Rock Fund Advisors и Vanguard Fund Advisors који на глобалном нивоу контролишу имовину већу од 15 трилиона долара (без контроле и покрића штампаних долара у САД). Врло је индикативно да се управо ове две компаније појављују као највећи деоничари у готово свим највећим фармацеутским, медијским, оружаним, транспортним компанија као и банкама.

Један од таквих скупова је и тзв. економски форум који се одржава у Давосу, који је у ствари парадржавна структура коју је 1971. године осмислио Хенри Кисинџер и која је изворно требала да се одржава на Харварду, у САД. Пошто је у међународној јавности у то време био велики отпор према САД, одлучено је да место одржавања буде у Швајцарској, у то време неутралној држави. 

Укратко, у Давосу се у правом смислу речи намећу идеје западне политичке и пословне елите. Међутим, у међувремену је свима постало јасно да је западни модел друштва потрошен и превазиђен, па је самим тим постао и деструктиван.    

На крају, можемо само да претпоставимо да је на глобалном плану могуће прекомпонавање глобалистичких снага, у првом реду у стварању новог савеза Америка – Енглеска – Аустралија, што треба пажљиво пратити, јер постоји могућност да управо овакав новоформирани савез замени улогу НАТО.

Главна карактеристика глобалистичких сила или колективног Запада, је њихова грамзивост и незајажљивост у стицању богатства. Управо због тога, колективни Запад са тако формуласаним основним циљевима као и руинираним моралним, духовним и породичним вредностима, иде сигурно ка своме крају, ка своме коначном самоуништењу. 

 

Диогенис Д. Валаванидис

председник

ЦЕНТАР ЗА ЗАШТИТУ ХРИШЋАНСКОГ ИДЕНТИТЕТА

Београд