Нисам нашао да је иједан медиј на енглеском језику пропустио да употреби фразу „чернобиљски моменат“ како би описао Кину током фебруара, кад је у тој земљи епидемија вируса COVID-19 била на врхунцу. У једном тренутку се целокупна западна експертска јавност понадала да је кинески успон дошао до жалосног и изненадног краја. Сада, када Кина није пријавила ниједан домаћи случај вируса већ три дана заредом, утисак је да је западна злурадост због патњи Кине била облик порицања, као први од пет стадијума емотивног бола према теорији Елизабет Киблер-Рос.
Запад је потом са порицања прешао на љутњу, односно на други стадијум на листи др Киблер-Рос. „Верујем да нас је (Кина) могла много раније обавестити“, рекао је амерички председник Доналд Трамп на конференцији за медије 19. марта, и додао: „Могао је (мисли се на вирус) бити задржан у тој једној области у Кини где је и отпочео са ширењем. Сада свет плаћа високу цену за оно што су учинили и веома високу цену за оно што нису – што их нису пустили (докторе и новинаре са иницијалним сазнањима о вирусу, прим. прев.) да изађу у јавност. Сви то знају.“
Ево шта каже конзервативни историчар Виктор Дејвис Хансон: „Трампов став скинуо је кинеску красту. Изложена гнојна рана испод ње престравила је свет: лажи, преваре и подмуклост обавили су се око мистериозне заразе COVID-19 која се појавила у Вухану крајем прошле године, а која се сада проширила широм света и успаничила планету. Коронавирус је помогао свету да се подсети како су демократски протести у Хонгконгу, језиви милионски логори за преваспитавање муслиманских Ујгура, и интерни кинески орвелијански систем надзора били правило а не изузетак кад је у питању Кина.“ У другом чланку, професор Хансон изјављује: „Њено (мисли се на Кину) лоше понашање током суочавања са вирусом COVID-19 ће је оставити у најслабијој глобалној позицији у историји. А Сједињене Државе ће изаћи јаче.“
НАЈВЕЋИ ЕКСПЕРИМЕНТ ИКАДА
Исти став је изражен у десетинама других коментара. Ипак, могућ је и супротан исход, а у садашњим околностима он је и вероватнији: епидемија вируса COVID-19 могла би означити успон Азије и пад Запада. У континенталној Кини није забележен ниједан нови домаћи случај заразе коронавирусом у четвртак и петак (премда су неки Кинези, који су се враћали из других земаља, били позитивни на тесту). То је изванредно достигнуће у земљи од 1,4 милијарди људи, толико изванредно, да, заправо, многи амерички коментатори инсистирају на томе да Пекинг сигурно лаже у погледу бројки.
Али нема разлога да верујемо како су кинески подаци нетачни. Кина је комбиновала драконску контролу кретања и масовна тестирања са анализом масовних података (big data analysis) о стотинама милиона локација паметних телефона, како сам известио трећег марта. Кина је најмање пет година повезивала локације паметних телефона са онлајн куповинама и објавама на друштвеним мрежама, и масовно улагала у примену вештачке интелигенције у области јавног здравства. Могућност комбиновања ових мера са огромним количинама података о тестирању на коронавирус пружила је Кини одлучујућу предност у контроли епидемије. Ово је можда највећи и најнапреднији експеримент вештачке интелигенције у историји човечанства, и могао би успоставити Кину као доминантну светску силу у области вештачке интелигенције.
Западни аналитичари се труде да објасне овај исход. Хадсон институт из Вашингтона, аналитички центар који саветује Министарство одбране, издао је 20. марта извештај под називом „Мит о кинеском успеху у вези са коронавирусом“. У том извештају се, међутим, не оспорава киески успех. Уместо тога, у њему се наводи да мотиви Кине нису били хуманитарни, да кинеска економија није остала нетакнута, да је кинеска влада направила велике грешке, да је режим жртвовао индивидуалну слободу, те да је учинио ужасне ствари свом ујгурском становништву – што је све тачно, али мимоилази суштину.
Кинеска хијерархијска структура није љубазна према носиоцу лоших вести, а кинески владари су хиљадама година убијали писмоноше. То је слабост кинеске културе. Локални партијски званичници у провинцији Хубеј покушали су да прикрију епидемију током неколико недеља, претећи др Лију Венлијангу када је упозорио на опасност од заразе. Др Ли је, на крају, преминуо од вируса COVID-19. Локално партијско руководство је смењено 11. фебруара, а 20. марта је влада у Пекингу изразила „службено извињење“ породици покојног др Лија, што представља значајно признање непримереног поступања. Не могу се сетити да се кинеска влада икада извинила неком приватном грађанину.
ПРЕСУДНИ ФАКТОРИ
Остаје чињеница да је у Кини – упркос првобитном покушају бирократског заташкавања – извршена ефикасна мобилизација како би се стопа заразе свела на нулу. Јапан, Тајван и Јужна Кореја су такође епидемију брзо ставили под контролу, кроз опсежна тестирања и рани карантин. Јапанско острво Хокаидо је управо укинуло ванредно стање и јапанске школе почињу поново да се отварају. Азијати се придржавају владиних инструкција, и то је можда пресудни фактор њиховог успеха. Италијани су експерти у њиховом избегавању, и зато имају више смртних случајева узрокованих вирусом COVID-19 од Кине.
У међувремену, две највеће америчке државе, Калифорнија и Њујорк, управо су прекинуле све активности, изузев оних које су неопходне, а америчка економија ће забележити до сада невиђен пад који ће током другог квартала премашити 20 одсто БДП-а, наводе неки прогнозери са Волстрита. Америчка влада вуче потезе на слепо. Државне владе (мисли се на владе америчких савезних држава; прим. прев.) паниче због тога што тумарају у мраку. Сједињене Државе су до сада тестирале само 85.000 људи (текст објављен 22. марта; прим. прев.), у поређењу са 274.000 људи у Јужној Кореји од краја фебруара. Јужна Кореја је по глави становника тестирала 20 пута више људи него САД.
Масовно превентивно тестирање и анализа образаца инфекције омогућили су Јужној Кореји да, заједно са Кином, Тајваном и Јапаном, епидемију стави под контролу. Кина је извршила 300.000 тестирања само у провинцији Гуангдонг и пронашла 540 случајева заразе. Ово није само азијски феномен. Немачка је, са робусним системом јавног здравства и осам болничких кревета на хиљаду становника, имала само 24 смртна случаја на 10.000 заражених, што представља стопу смртности од 0,25 одсто у односу на стопу смртности од скоро осам одсто у Италији. Израел, који се од свог оснивања припремао за велике цивилне жртве и одржавао изузетно висок ниво стандарда медицинске неге и истраживања, до сада није забележио ниједан смртни случај због коронавируса.
Превентивно форензичко тестирање, робустан систем јавног здравства и друштвена солидарност објашњавају више од 30 пута већу разлику између немачке и италијанске стопе смртности. Добре вести су да епидемија може да се обузда и да се велика већина жртава успешно лечи. Лоша вест је да већина земаља на свету нема средства за то. Без података, америчке власти су стављене пред непријатан избор између коцкања да стопа инфекције неће преплавити амерички болнички систем и покушаја да зауставе ширење вируса тако што ће пригушити економију. Власти не знају да ли побољшавају или погоршавају ствари, као што је ове недеље приметио професор са Универзитета Стенфорд Џон Јоанидис.
У време када су свима потребне боље информације, од моделара заразе и влада до људи у карантину или самоизолацији, нама недостају поуздани докази о томе колико људи је заражено вирусом SARS-CoV-2 или колико њих наставља да се инфицира. Боље информације су потребне за доношење одлука и вођење поступака од монументалног значаја, али и за праћење њиховог утицаја. У многим земљама су усвојене драконске контрамере. Ако се пандемија смањи – било сама од себе или због ових мера – краткотрајно екстремно социјално дистанцирање и затварања могу бити подношљиви. Међутим, колико дуго треба наставити са оваквим мерама ако се пандемија широм света не смањи? Како политичари могу бити сигурни да чине више користи него штете? Професор Јоанидис, један од најцењенијих светских биостатистичара, своје упозорење насловио је речима: „Фијаско у настајању?“
ФАКТОР ХУАВЕЈ
Праћење кретања носилаца заразе и идентификовање потенцијалних социјалних кластера инфекције (веће групе заражених људи; прим. прев.) је само један од видова примене информационих технологија у здравству, у чему Кина настоји да постане светски лидер. Хуавеј, водећа компанија у области широкопојасне технологије 5Г, на свом веб-сајту рекламира низ апликација које обећавају трансформацију здравствене заштите.
Хуавеј очекује да ће током наредних 10 година пола милијарде људи пренети дигитализоване здравствене картоне и ДНК секвенцирање на његове клауд сервере („cloud computing“, односно „рачунарство у облаку“ је технологија компјутерског управљања подацима која омогућује лак приступ и управљање подацима великом брзином; прим. прев.). Хуавеј на својим паметним телефонима омогућава додатке преко којих се могу мерити виталне функције организма и чак обављати ЕКГ, након чега се резултати учитавају у реалном времену и потом иду на анализу од стране Хуавејевих сервера вештачке интелигенције. Осим тога, у децембру 2018. Хуавеј је представио своју Ascend (енг. успон; прим. прев.) линију наменских процесора који се ослањају на технологију вештачке интелигенције, тврдећи да они надмашују конкурентне америчке производе.
Пре избијања пандемије, Сједињене Државе су покушале али нису успеле да поремете Хуавејев програм пласирања 5Г производа. САД такође нису успеле да убеде било ког од својих савезника да не прихвате Хуавејеву 5Г технологију. Нудећи на својим најсавременијим производима апликације здравствене заштите свету којем оне хитно требају, Кина сада има још јаче аргументе у својим рукама
Да будемо прецизни, Кина не мора да усклађује примену технологије масовних података у области здравствене заштите са законима о заштити приватности који постоје у САД и који тој земљи отежавају процес дигитализације здравствених картона или употребу локација са паметних уређаја. За Запад, систем који може да прати здравствено стање и локацију комплетног становништва представља ужасавајућу перспективу која подсећа на дистопијску фикцију.
Западне земље ће морати да направе тешке изборе између индивидуалне слободе и јавне безбедности – што је врста избора који се обично праве у ратним временима.
Више о вирусу COVID-19 прочитајте ОВДЕ.
Превео Радомир Јовановић
Насловна фотографија: thetimes.co.uk
Извор Asia Times
