Дејан Јововић: Златне резерве САД у Форт Ноксу – између мита и истине

Трезор САД у Форт Ноксу, Кентаки, 1974. (Foto: AP Photo)

Златне резерве централних банака су од суштинског значаја за гарантовање кредитног рејтинга једне централне банке, а отуда и саме државе. Због своје вредности и индустријске стандардизације, злато је једна од најсигурнијих актива које могу бити у поседу једног монетарног органа. Злато као класа активе у девизним резервама историјски има улогу сигурне активе (safe heaven), а ова његова улога нарочито долази до изражаја у периодима кризе.

Америчке златне резерве, које су највеће на свету, као део америчких девизних резерви служе за очување вредности, стабилност економије и осигуравање дугорочне ликвидности у међународним плаћањима. Злато се користи као сигурна имовина која се може користити у изузетним ситуацијама, а некада је служило и као покриће папирнатог новца. Златне резерве помажу у одржавању поверења у националну економију и доприносе њеној стабилности. Имају улогу у међународним економским односима и доприносе стабилности глобалног финансијског система.

Укратко, америчке златне резерве су стратешка имовина која се користи за јачање националне економије, одржавање стабилности и очување вредности у различитим околностима.

Предмет спекулација

Према подацима Светског савета за злато, највеће резерве злата крајем 2024. године имале су САД: 8.133,5 тона. Друга је Немачка са 3.351 тона, а следе Италија са 2.452, Француска са 2.437, Русија са 2.333 и Кина са 2.192 тоне. Светски савет за злато бележи само оне податке које земље стављају добровољно на располагање, а стварне залихе би могле да буду веће или мање.

Треба рећи да и Међународни монетарни фонд, најважнија међународна финансијска институција, располаже значајним златним резервама, од 2.814 тона. Ово злато потиче од ранијих уплата 25 одсто националне квоте земаља чланица (тзв. златна транша), после оснивања ММФ 1944. године у Бретон Вудсу.

До 15. августа 1971. године и укидања конвертибилности долара у злато декретом председника САД Ричарда Никсона, вредност америчког долара била је директно повезана са златом по званичној цени од 35 долара за једну унцу (31,103 грама). Ова веза омогућила је америчком долару да постане међународна резервна валута. То значи да се долар широм света прима у међународним трансакцијама, али и да може да се размени за било коју другу постојећу валуту.

Тврди се да је нешто више од половине америчких резерви злата у Форт Ноксу (Fort Knox) – 57 одсто (147.341.858 унци), а остали део чува се у Вест Поинту 21 одсто (54.067.331 унци), Денверу 17 одсто (43.853.707 унци) и ФЕД – Њујорку пет одсто (13.450.460 унци).

Форт Нокс, симбол америчке економске моћи и место на коме се, како тврди званична америчка статистика, чува преко 4.600 тона злата, последњи пут је провераван – макар званично – пре више деценија.

У мају 2025. године, количина злата у Форт Ноксу је тешко одредива. Према Светском савету за злато, глобална тражња за златом у првом кварталу 2025. је достигла 1.206 тона. Цена злата је, такође, досегла нови историјски максимум, што указује на повећану тражњу и потенцијал за даљи раст. Међутим, тачна количина злата у Форт Ноксу није јавно доступна, али је, како наводи Светски савет за злато, „значајна“.

Златне резерве САД постале су предмет интензивних спекулација и анализа у последњих неколико година, посебно због промена у глобалној економској равнотежи и растућих тензија између Запада и групације БРИКС. Русија и Кина убрзано су повећавале своје златне резерве, док се на Западу примећује супротан тренд. БРИКС сада поседује више од 20 одсто светских резерви злата.

Форт Нокс је већ дуго пленио Американце, чинећи га темом за романе и безброј теорија завере које сугеришу да је злато могло бити премештено или украдено. Цела прича о златним резервама у Америци је тајна. Никада није постојала нека независна ревизија њихових златних резерви, а чувари тог злата, као што су Федералне резерве, никада неће дозволити некоме да уђе у трезор и преброји га, ако га уопште има. Многи заговорници теорија завере кажу да у Форт Ноксу нема правог злата. Према њиховим речима, влада не врши попис злата у овом трезору зато што ту ни нема жутог метала.

Међутим, упркос многобројним оптужбама против овог америчког трезора да има много мање злата него што се тврди, постоји још један разлог за толику мистерију, а то је што постоје тврдње да је америчко злато лошег квалитета. Чак и мале количине које су се спорадично појављивале показују да већина златних полуга није толико „чиста“ и да није одговарајуће тежине. Све гласније круже сумње да залихе нису у потпуности присутне или да су чак замењене лажним инготима.

Форт Нокс је већ дуго пленио Американце, чинећи га темом за романе и безброј теорија завере које сугеришу да је злато могло бити премештено или украдено

Као пример, наводи се када је Кина 2009. године купила 70 тона злата на Лондонској берзи све је изгледало регуларно – печати америчких Федералних резерви, серијски бројеви, уредан транспорт. Али када су Кинези одлучили да провере узорке, открили су да је у унутрашњости полуга заправо био волфрам, метал готово исте масе као злато, али без његове вредности.

Није само Кина имала непријатна искуства са америчким и британским златом. Председник Венецуеле Уго Чавез 2011. године затражио је да се 211 тона злата врати из Лондона у Каракас. У том тренутку, испоставило се да се комплетна количина физички више и не налази на једном месту. Банке су, по свему судећи, трговале тим златом као „папирним залихама“, а део је већ био препродат, тако да је Чавез успео да врати само 150 тона, док је 61 тона остала „негде у систему“.

Трампова логика

Чињеница је да ниједна озбиљна независна инспекција није спроведена више од 50 година, а да је број оних који позивају на транспарентност све већи – и то не само међу теоретичарима завере, већ и у редовима конзервативних политичара и економиста. Званична ревизија злата у Форт Ноксу обављена је давне 1953. године, а чак ни тада није извршена детаљна провера. Ова одбијања само су додатно подгрејала сумње у стварно стање америчких златних резерви.

Недавно су амерички председник Доналд Трамп и Илон Маск, досадашни шеф одељења за владину ефикасност, рекли да би желели да посете Форт Нокс, како би сами проверили право стање злата: „То злато је у власништву америчке јавности. Желимо да знамо да ли је још увек тамо.“ Обновљени скептицизам у вези са стварном количином злата ускладиштеног у њиховим трезорима натерао је Трампа да тражи да посети Форт Нокс и чак да медији потенцијално преносе догађај уживо.

Упркос уверавањима секретара за финансије Скота Бесента о присуству злата и годишњим ревизијама, сумња остаје, што доводи до континуираних спекулација о стању блага у Форт Ноксу.

Трамп зна да се без поверења у долар и златне резерве ни његова агенда, где је економија кључ његове политичке снаге, не може одржати. Ако успе да докаже преваре са златом, не само да ће ослабити демократе и њихове спонзоре, већ би могао да покрене тектонске промене у светском финансијском систему. Трамп, познат по томе да не преза од обрачуна са „дубоком државом“, одлучио је да испуни једно од својих најконтроверзнијих предизборних обећања, тражи покретање ревизије садржаја чувеног трезора Форт Нокс, али је велико питање да ли ће успети у томе.

Трампова логика, како тврде познаваоци његовог политичког начина рада, јесте да пронађе конкретне доказе против оних који су се деценијама налазили изнад закона – великих банкарских интересних група које кроз Федералне резерве утичу на монетарну и фискалну политику САД. Док део јавности са подсмехом посматра Трампову најаву ревизије трезора, позивајући се на вишедеценијску репутацију Форт Нокса, други тврде да је време да се коначно сазна истина. Ако се испостави да део злата у Форт Ноксу заиста не постоји – или још горе, да су инготи замењени нечим што није злато – Трамп ће имати у рукама озбиљан адут против естаблишмента – или ће их натерати на лојалност, или ће отворено објавити рат.

Шта је Форт Нокс?

Складиште златних полуга у САД, које се често назива Форт Нокс, је ултра-безбедни трезор у војном објекту из периода Првог светског рата и налази се 56 километара јужно од највећег града у америчкој савезној држави Кентаки, Луисвила. Назван је по Хенрију Ноксу, првом америчком војном секретару. Камп Нокс је основан 1918. године пре него што је постао стална војна база. Преименован је у Форт Нокс 1930-их година. Складиште је изграђено 1936. године за владине златне резерве, које су подржавале америчку валуту (односно обезбеђивале покриће долара у злату).

Али Форт Нокс није чувао само злато.Током Другог светског рата ту су похрањени документи САД – Декларација о независности, Устав и Повеља о правима – као и вредни предмети других влада, попут копије Магна карте, енглеске повеље о слободама из 13. века. Овде се чува више од половине укупних америчких резерви злата.

Стандардна златна полуга која се чува у Форт Ноксу је тешка око 12,4 килограма, односно оне које испуњавају стандард „добра испорука“ London Bullion Market Association. Осим њих, један мали проценат чине златници. Књиговодствена вредност злата утврђена је 1973. године на 42,22 долара по унци, две године после слома бретонвудског монетарног система, док, поређења ради, тржишна цена злата стално расте и у мају 2025. године износила је између 3.120 и 3.140 долара по унци.

Легендарно обезбеђење Форт Нокса инспирисало је фразу „безбедно као Форт Нокс“. Током историје Форт Нокса заштита је надограђивана и Reader’s Digest га назива „најбоље чуваним местом на планети“. Саграђена од 453 кубна метра гранита, 3.200 кубних метара бетона, 750 тона арматурног челика и 670 тона грађевинског челика, зграда складишта је велика тврђава. Унутра постоји двоспратни свод који има челичне зидове дебљине 53 центиментра, ојачане бетоном. Врата трезора – отпорна на експлозије, бушење и паљење – тешка су више од 20 тона и потребно им је 14 окрета да се отворе, и то може само неколико људи заједно. Ниједна особа не зна процедуру за отварање трезора. Чува га полиција Ковнице новца САД и велики број војника у Форт Ноксу, а објекат је скоро непробојан. Ограда и минска поља представљају додатне слојеве заштите.

Ковница новца САД назива складиште „поверљивим објектом“, са строгом политиком „без посетилаца, без изузетака“. Чак је и бившим председницима САД забрањена посета. Али 1974. године направљен је изузетак, па су трезори отворени за групу новинара и чланова Конгреса. Историјска посета Генералне рачуноводствене канцеларије САД и Министарства финансија, снимљена камером и касније емитована на телевизији, настала је као одговор на гласине да су велике количине злата мистериозно нестале. Међутим, због строгих безбедносних мера, детаљи о складиштењу злата остали су тада углавном тајни, остављајући теоретичаре завере незадовољним.

Четири деценије касније, бивши амерички министар финансија Стив Мнучин предводио је делегацију политичара из Кентакија да погледа трезор 2017.године. „Драго ми је да је злато на сигурном!“, рекао је тада Мнучин, али без давања јасних података, наводно из безбедносних разлога. Пре ових ретких посета, председник САД Френклин Делано Рузвелт био је једини човек споља који је ушао у трезор пре Другог светског рата. Сада расте притисак за нову јавну ревизију и отварање врата трезора за јавност могло би да оконча контроверзу.

Висока безбедност и минимална транспарентност око Форт Нокса постали су плодно тле за теорије завере. Ове теорије да злато можда недостаје из Форт Нокса нису ништа ново.Током 1970-их, била је популарна завера у којој се тврдило да је елита опљачкала Форт Нокс због његовог злата, а постала је толико јавно питање да су амерички конгресмени добили кратак приступ у трезор како би смирили забринутост грађана. Теоретичари завере верују у две ствари: да је злато или озбиљно исцрпљено или потпуно нестало и да су неке од златних полуга лажне, направљене од волфрама и пресвучене златом.

Да ли је могуће да Ковница новца САД прецењује количину злата у Форт Ноксу? Није немогуће да су процене Ковнице нетачне, али је изгледа мало вероватно. Министарство финансија наводно сваке године врши ревизију злата у Форт Ноксу и ниједно злато није додато или уклоњено из Форт Нокса дуги низ година. По свој прилици, како тврде поједини аналитичари, процена о златним залихама у Форт Ноксу је вероватно тачна, али повремена ревизија никоме не би шкодила.

Растуће сумње

Како је својевремено објаснио Џими Рикардс, познати амерички економски стручњак, у чланку о злату у Форт Ноксу у The Daily Reckoning, неки људи, попут Ерика Спрота, милијардера и трговца племенитим металима, тврде да је злато у принципу смештено у Форт Ноксу, али да је изнајмљено комерцијалним банкама. Али те трансакције врше се на папиру и не значи да је злато реално изашло из базе.

Уколико ЏП Морган, на пример, затражи позајмицу у злату од Министарства финансија, то не значи да ће послати камион у Форт Нокс да би отуда преузели злато. Трансакција се врши преко уговора. Само злато остаје на некој полици у сефу, док је истовремено исто изнајмљено и самим тим више није на попису.

Пошто ЏП Морган поседује злато, они га продају, на пример, стотини инвеститора који верују да су купили право злато. Али оно што су заиста купили јесте тзв. неалоцирано злато, које се још назива недистрибуирано злато. Недистрибуирано злато је еуфемизам за непостојеће злато.

Ковница новца САД назива складиште „поверљивим објектом“, са строгом политиком „без посетилаца, без изузетака“. Чак је и бившим председницима САД забрањена посета

Ако позовете ЏП Морган и кажете им да желите да купите злато у вредности од милион долара, они ће пристати. Добићете потврду да сте власник злата у износу од милион долара. Али ако прочитате оно написано ситним фонтом, видећете да је ваше злато недистрибуирано или неалоцирано.То значи да ЏП Морган не тврди да имају конкретну златну полугу са серијским бројем или вашим именом на њој. Реално, они су узели једно те исто злато и продали га стотини различитих инвеститора.

У принципу, то није проблем, сем ако свих тих стотину инвеститора не одлучи да се појави у једном истом тренутку и затражи своје злато. Онај који дође први можда и добије злато уз надокнаду за његову испоруку и уколико ЏП Морган уопште располаже физичким златом на лагеру. Али осталих 99 људи добиће раскид уговора. Надокнада за њих биће чек у вредности злата, по његовој цени на крају претходног радног дана. Након свега, они неће добити злато које су мислили да су купили и схватиће да ЏП Морган нема злато.

Нема доказа, како тврде, да је злато напустило Форт Нокс. Велике количине могле би да буду издате, што доводи до забуне по питању тога да ли је то злато заправо тамо или није. Али кажу да докази говоре у прилог томе да је злато у Форт Ноксу и Вест Поинту.

Један од кључних разлога за растуће сумње у стварну количину америчких златних резерви јесте чињеница да Вашингтон већ деценијама одбија да дозволи независним ревизорима да провере стање у трезорима. Кина и Русија су међу државама које најгласније изражавају сумње у стварну количину злата у америчким трезорима, а поставља се питање зашто Вашингтон одбија да открије истину. Према мишљењу кинеских аналитичара, откривање да САД немају толико злата колико тврде могло би озбиљно да уздрма поверење у амерички долар и финансијски систем, будући да је долар већ деценијама базиран на поверењу, а не на златној подлози.

У време када Русија и друге земље БРИКС-а убрзано повећавају своје златне резерве, САД су суочене са растућим сумњама у стварне количине њиховог злата. Док се свет пита да ли ће оне икада бити приморане да открију истину о свом злату, даљи развој ситуације могао би имати озбиљне последице по глобалне економске односе и доминацију долара.

Перцепција да се у Форт Ноксу налази једна од највећих златних резерви на свету помаже да се ојача поверење у амерички финансијски систем. Ако би потпуна ревизија открила да су резерве ниже него што је пријављено, то би могло изазвати шокове на глобалним тржиштима. Иако амерички долар више није подржан златом, присуство значајних златних резерви пружа имплицитну гаранцију стабилности. Ако се утврди да Форт Нокс садржи мање злата него што се очекивало, поверење у већ ослабљени долар би могло еродирати, што би довело до његове депресијације. Овај пад би учинио увоз из САД скупљим, што би допринело инфлацији, док би извоз учинио конкурентнијим.

Један од кључних разлога за растуће сумње у стварну количину америчких златних резерви јесте чињеница да Вашингтон већ деценијама одбија да дозволи независним ревизорима да провере стање у трезорима

Сумње у америчке резерве могле би да подстакну повећану потражњу инвеститора и централних банака, што би потенцијално довело до новог пораста цена злата.Више цене злата могле би користити постојећим власницима злата, али би, такође, могле учинити племенити метал мање доступним за оне који желе да се заштите од економске неизвесности. Још један ефекат проналажења мање злата од очекиваног био би слабљење глобалног положаја и преговарачке моћи САД. Земље као што су Кина и Русија, које су активно повећавале своје златне резерве, могле би искористити ситуацију како би промовисале алтернативне финансијске системе, који се мање ослањају на утицај САД.

Ако би се показало да злато у Форт Ноксу заиста недостаје, такво откриће би технички представљало губитак од скоро пола билиона долара за САД – што је око 1/56 укупног америчког БДП-а. Конгрес би био приморан да истражи где је отишло злато, а стручњаци кажу да би овакав губитак могао имати значајан утицај на поверење потрошача у америчку економију.

С обзиром на кључну улогу коју злато игра у историјским и модерним финансијским системима, од суштинског је значаја доказивање да Форт Нокс држи очекиваних 147,3 милиона унци злата. Импликације мањка могу бити дубоке, пре свега, од покретања нестабилности тржишта, слабљења америчког долара и вртоглавог раста цена злата.