Дејан Јововић: Зашто је пропао план о ЕУ о заплени руске имовине?

Европска комисија је почетком децембра ове године изашла са формалним предлогом да репарациони зајам Украјини, у износу од 168 милијарди евра, буде финансиран ослонцем на око 210 милијарди евра Руске централне банке, положених у Белгији, а замрзнутих након  почетка „специјалне војне операције” Русије у Украјини. Та акција могла би имати непредвидиве међународне последице.

Према овом предлогу Европске комисије, у оквиру будућег кредита за репарације, 115 милијарди евра намењено је финансирању потреба украјинске одбрамбене индустрије (без обзира на текуће мировне преговоре САД и Русије), док би 50 милијарди евра требало да покрије друге буџетске потребе Кијева. Уз то, 45 милијарди евра, из оквира ширег финансијског пакета вредног око 210 милијарди евра (за финансирање Украјине до 2027. године), требало би бити искоришћено за отплату кредита Г7 Украјини од 2024. године.

Са правног становишта, коришћење замрзнуте руске имовине представља сложено питање и води се опсежна расправа о томе да ли се та имовина, нарочито главница, може законито користити за помоћ Украјини. Белгија је ставила вето на коришћење замрзнуте имовине због страха да би могла да се нађе у правном спору са Москвом.

Такође, постоји бојазан да би Белгија касније могла бити обавезна да врати тај износ ако Москва то затражи. Поред тога, Италија као једна од већих европских земаља, али и Малта и Бугарска, затражиле су од ЕУ да потражи алтернативне начине за финансирање потреба Украјине, док су Мађарска, Словачка и Чешка против коришћења руске имовине за помоћ Украјини.

Подела ризика

У писму упућеном осмог децембра ове године председнику Европског савета Антонију Кошти и председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен, Пољска, Шведска, Литванија, Естонија, Финска, Ирска и Летонија наводе зашто сматрају да би ЕУ требало да остане при свом ставу.

„То је финансијски најизводљивије и политички најреалније решење“, наводи се у писму упућеном високим званичницима ЕУ, а уочи предстојећих самита. Како се наводи, притисак балтичких држава и држава Источне Европе на Белгију расте, како би та земља пристала на коришћење замрзнуте руске имовине, а са друге стране Белгија се противи плану јер се боји да нема довољних гаранција осталих земаља чланица ЕУ да ће било какве финансијске последице бити праведно распоређене.

„Снажно подржавамо предлог комисије. Немамо времена за губљење. Доношењем одлуке о зајму за репарације на Европском савету у децембру имамо прилику да Украјину ставимо у јачу позицију да се брани и преговара о праведном и трајном миру“, наводи се у заједничком саопштењу седам земаља ЕУ. Додаје се да се писмо не односи директно на белгијског премијера Барта Де Вевера, који се и даље одлучно противи плану.

У Бриселу се 18. и 19, децембра ове године одлучивало о једној од кључних тачака европске политике према рату у Украјини. На дводневном самиту Европске уније, лидери 27 држава чланица расправљали су о томе како да се обезбеди финансирање Украјине у 2026. и 2027. години, како би та земља могла да настави да се „супротставља агресији Русије”.

Без новог финансијског аранжмана, Украјина би већ у другом кварталу наредне године могла да остане без средстава за функционисање државе, обнову разорене инфраструктуре и наставак одбране, што у Бриселу изазива озбиљну забринутост због могућих безбедносних последица по саму ЕУ. Истовремено, лидери ЕУ желе да демонстрирају политичку и економску снагу Уније, након што је амерички председник Доналд Трамп изјавио да је ЕУ слаба.

Опција о којој се разговарало јесте коришћење руске државне имовине замрзнуте у ЕУ као основе за велики зајам Украјини. Реч је о око 210 милијарди евра резерви Централне банке Русије, које су после почетка рата замрзнуте у европским финансијским институцијама.

Без такве финансијске помоћи, упозоравају европски званичници, Украјина би могла да остане без новца већ током наредне године и изгуби способност да настави рат, што у ЕУ буди страх од могућег ширења руске агресије и угрожавања безбедности самог блока.
ЕУ је уочи самита била подељена у два готово непомирљива табора.

Један који предводе Немачка, нордијске и источноевропске земље, сматра да не постоји реална алтернатива коришћењу замрзнуте руске имовине. Други табор, у којем су Белгија и Италија, заговарале су резервну опцију по којој би свака вољна држава чланица појединачно прикупљала средства на финансијским тржиштима и прослеђивала их Украјини. Критичари тог модела упозоравају да би он довео до раста већ високог јавног дуга и дефицита и не би обезбедио дугорочну финансијску стабилност за Кијев.

У међувремену, Белгија се није предала у надгорњавању са Европском комисијом поводом руског новца на рачунима Евроклира у Бриселу. План је „фундаментално погрешан, угрожава текуће мировне преговоре”, сматра белгијски премијер Барт де Вевер. Он је истовремено захтевао да лидери свих чланица ЕУ пре децембарског самита потпишу „правно обавезујуће, безусловне, неопозиве, по виђењу, заједничке и бројне гаранције” о подели ризика отплате репарационог зајма Украјини.

Политика санкција

Замрзнута средства су финансијска средства или имовина којој власник нема приступ нити може да их користи за трансакције или преносе, због санкција које су увеле појединачне државе или међународни блокови попут ЕУ.

У случају Русије, реч је и о сувереној имовини државе – готовини, обвезницама и хартијама од вредности које се налазе у иностранству – али и о приватној имовини санкционисаних руских милијардера, укључујући јахте, виле и некретнине. Имовина се обично замрзава путем санкција. Спровођење замрзавања је у надлежности финансијских институција, као што су комерцијалне банке или централни депозитори хартија од вредности , које морају да блокирају трансакције и онемогуће приступ замрзнутој имовини.

Руска имовина је замрзнута након инвазије на Украјину 2022. године, у оквиру западних санкција чији је циљ да се Москви ограниче финансијски ресурси и онемогући финансирање рата.

Процене говоре да је укупно замрзнуто око 300 милијарди евра руске имовине, од чега се око 210 милијарди налази у државама чланицама ЕУ. Остатак средстава је у Сједињеним Америчким Државама, Великој Британији, Швајцарској, Канади, Јапану, Немачкој, Француској и другим земљама.

Према доступним подацима, Евроклир управља са 185 милијарди евра замрзнуте руске имовине – више него било која друга западна земља. То је финансијска институција, једном од највећих депозитара хартија од вредности на свету и противи се заплени руске имовине, јер страхује од озбиљних репутационих последица и судских спорова.

Иако су савезници Г7 више пута тврдили да држе укупно око 300 милијарди евра имобилисаних руских средстава, конкретни подаци о њиховој расподели по земљама су и даље обавијени тајном. Истраживачки новинари су покушали да контактирају земље које се сматрају старатељима неких од руских средстава – Француску, Немачку, Луксембург, Швајцарску, Велику Британију, САД, Канаду, Јапан и Аустралију – али су само две земље, и оне које се обично повезују са финансијском дискрецијом, дале прецизне одговоре.

Луксембург је, на пример, саопштио да поседује мање од 10 хиљада евра руске државне имовине, иако су раније процене Европског парламента стављале ту цифру између 10 и 20 милијарди евра. Швајцарска је, са друге стране, потврдила да на својим комерцијалним банковним рачунима држи око осам милијарди евра средстава Руске централне банке.

Друге земље су избегле да одговоре на питање колико руских средстава заправо поседују. Немачка се позвала на „поверљивост података“, Јапан се дистанцирао, позивајући се на државну политику, док Француска није желела да коментарише, иако је бивши министар финансија Бруно Ле Мер раније говорио о 22,8 милијарди евра замрзнуте имовине.

САД нису одговориле на захтев, али према извештају Аксиоса, у америчком банкарском систему налази се око 4,4 милијарде евра руских државних резерви. Велика Британија, која је снажно подржавала идеју коришћења руске имовине за обнову Украјине, закомпликовала је слику: званично наводи 32,6 милијарди евра замрзнутих руских средстава, али овај износ укључује само приватну имовину олигарха, а не државне резерве.

За разлику од већине западних земаља, Белгија и Евроклир редовно објављују податке о структури руске имовине, валутама у којима је деноминирана и приходима који се од ње остварују. Управо су се ти приходи – више од три милијарде евра годишње – разматрали као потенцијални извор финансирања украјинског кредита.

Неки западни званичници тврде да се подаци крију, како би се заштитиле компаније које још увек послују у Русији од могуће одмазде Москве. Али, како истиче Пољски Институт за међународне послове, Русија тачно зна где су њена средства депонована пре рата и чија се приватна имовина налази на њеној територији.

Према доступним подацима, Евроклир управља са 185 милијарди евра замрзнуте руске имовине – више него било која друга западна земља

Банка Русије је 12. децембра ове године поднела тужбу против Евроклира пред Арбитражним судом у Москви, наводећи да су њени губици последица „незаконитих поступака” ове институције, као и планова Европске комисије о трајној замрзавању и могућем коришћењу имовине банке. Према процени Банке Русије, укупна штета која јој је нанета процењује се на више од 200 милијарди евра.

Банка Русије саопштила је 18. децембра да ће пред руским арбитражним судовима тражити накнаду штете од европских банака због, како наводи, незаконите блокаде и коришћења њене имовине која се налази у финансијским институцијама ЕУ.

Потраживања ће обухватити вредност незаконито задржаних средстава, као и изгубљену добит, преноси Интерфакс.У саопштењу се наводи да је одлука донета због, како тврди Москва, континуираних покушаја власти ЕУ да без сагласности Банке Русије трајно замрзну, одузму или користе њену имовину, као и планова да се та средства употребе у корист трећих страна. Централна банка Русије за сада не открива имена потенцијалних тужених институција, већ само наводи да је реч о финансијским субјектима који “незаконито задржавају и ограничавају располагање” њеном имовином.

Начин извршења судских одлука ће бити одређен тек након што пресуде постану правоснажне, као што је предвиђено и у случају спора против белгијског депозитара Евроклир.

Без обзира на шему по којој би се дошло до експропријације руске имовине, то би било једнако крађи, и упозорава се да ће „одговор Русије уследити одмах“ и натерати Запад да „пребројава губитке“, упозоравају најпознатији руски банкари.

Убрзани напори

Украјина покушава да убрзава напоре за ратне репарације оснивањем међународне комисије, усвајајем нове конвенције у Хагу 16. децембра ове године.

На неки начин, ово је други од три корака које Кијев треба да предузме како би добио надокнаду у будућности. Први такав корак је предузет 2023. године, када је Савет Европе основао Регистар штете за Украјину, који бележи захтеве за надокнаду штете, губитка или повреда узрокованих руском агресијом против Украјине. Овај регистар већ функционише и до сада је примио више од 60 хиљада захтева од држава, организација и појединаца.

Трећи и последњи корак био би оснивање фонда за надокнаду штете. Такав фонд би вероватно администрирао Савет Европе или једна од његових држава чланица и садржао би новац, највероватније из замрзнуте руске имовине, који би био усмерен Кијеву. Европски званичници су рекли да ће комисија за регистар и захтеве свакако играти улогу у будућим руским репарацијама на овај или онај начин, и да ће вероватно бити део сваког мировног споразума између две зараћене земље.

Шта ће Међународна комисија за захтеве за надокнаду штете заправо радити? Иако је регистар, до сада, прикупљао и евидентирао захтеве и прикупљао доказе за надокнаду штете, будућа комисија ће ићи даље одређивањем врсте и износа надокнаде, ако је буде. Размотриће догађаје од почетка свеобухватне инвазије 24. фебруара 2022. године.

Захтеви се односе на целокупне међународно признате границе Украјине, укључујући територију коју Русија држи од анексије Крима 2014. године и накнадног избијања борби у Доњецкој и Луганској области Украјине. То укључује украјински ваздушни простор, унутрашње пловне путеве и територијална мора, као и авионе и пловила под јурисдикцијом Кијева.

Када почне са радом, биће формирана три панела за процену свих захтева, а очекује се да ће државе чланице послати своје националне стручњаке из области међународног права, решавања спорова, осигурања и процене штете.

Конвенција о оснивању Комисије за захтеве за надокнаду штете ступиће на снагу када је ратификује државе учеснице. То би требало да се деси релативно брзо с обзиром на то да је регистар подржало 41 земља, укључујући све чланице ЕУ осим Мађарске. Холандија је била покретачка снага иза надокнаде штете за Украјину, играјући кључну улогу у изради конвенције и њеном одобравању од стране различитих тела Савета Европе током прошле године.

Иако регистар и комисија имају снажан европски карактер и основани су у оквиру институционалног оквира Савета Европе, иницијатива је отворена за земље широм света. У ствари, резолуција која се бави будућим репарацијама Украјини, коју је усвојила Генерална скупштина Уједињених нација 2022. године, покренула је цео процес.

Отпор изнутра

Већина држава ЕУ, укључујући Немачку и Француску, сматра да Русија треба да сноси финансијску одговорност за штету насталу ратом у Украјини. Због тога се разматрала могућност да се приходи или сама замрзнута имовина искористе за јачање украјинске одбране и обнову земље.

Један од најважнијих и најосетљивијих политичко-финансијских сукоба у ЕУ отворен је на самиту ЕУ у Бриселу, где су се водили интензивни преговори о могућем коришћењу замрзнуте руске државне имовине за финансирање Украјине. У питању је сума од око 200 милијарди евра, а немачки канцелар Фридрих Мерц као и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен су уложили значајан политички капитал, како би обезбедили подршку европских партнера за овај потез.

Сматрају да ако се у томе не успе, способност деловања ЕУ биће озбиљно нарушена најмање годину дана, ако не и дуже. Међутим, бројни стручњаци упозоравају да такав потез може имати далекосежне и потенцијално веома скупе последице по Европу. Постоји реална опасност да би Москва могла узвратити снажном и пажљиво припремљеном „економском осветом”, која би погодила финансијска тржишта и на крају европске пореске обвезнике.

Већина држава ЕУ, укључујући Немачку и Француску, сматра да Русија треба да сноси финансијску одговорност за штету насталу ратом у Украјини

Заплена руске имовине представљала би опасан преседан, јер се на „противправну агресију на Украјину одговора противправним одузимањем 200 милијарди евра”. Таквим кршењем права отворила би се „Пандорина кутија”, а Немачка би могла постати главна мета руске одмазде.

Руски председник Владимир Путин је још раније јасно ставио до знања да ће на санкције одговарати принципом „око за око, зуб за зуб“. Након увођења првих западних финансијских санкција 2022. године, Кремљ је западну имовину пребацио на тзв. рачуне типа „це“. Иако та средства формално и даље припадају западним компанијама и инвеститорима, њима се не може располагати нити их је могуће повући.

У првом таласу освете, Москва би могла трајно да заплени средства са тих рачуна. Процене о износима варирају, али бивши потпредседник Кредит Свиса процењује да се на тим рачунима налази између 17 и 21 милијарде евра страног капитала.

Поред средстава на посебним рачунима, у Русији се и даље налази значајна западна имовина: приватна улагања у руске акције, фабрике, трговачки ланци, као и немачки удели у енергетској инфраструктури, од којих су неки већ стављени под принудну управу.
Председник Управе Немачко-руске спољнополитичке коморе, процењује да се у Русији налази више од 100 милијарди евра немачке имовине.

„Тај износ расте из недеље у недељу, јер руска држава спречава исплату већих дивиденди матичним компанијама у Немачкој и другим земљама. Све би то Кремљ могао да присвоји ако ЕУ одлучи да користи руску имовину“, упозорио је он.

Такав развој догађаја могао би навести велике инвеститоре да избегавају Европу. Као додатни аларм, је то што је руска централна банка поднела тужбу против белгијског финансијског сервиса Евроклир пред државним арбитражним судом у Москви и могла би да послужи као правни основ за заплену западне имовине у Русији.

Евроклир управља имовином вредном више од 42 билиона евра и сматра се системски важном финансијском институцијом. То је једна од највећих светских финансијских кућа за трговину хартијама од вредности – значајна је за финансијско тржиште као такозвани депозитор хартија од вредности. Евроклир страхује да би заплена руског новца могла да наруши његов углед међу међународним инвеститорима и чак да покрене судске спорове са Москвом. Њена директорка Валери Урбен упозорила је да би евентуалне егзистенцијалне тешкоће те компаније имале последице по читава европска финансијска тржишта.

Немачка би могла платити двоструку цену: прво запленом немачке имовине у Русији, а затим кроз потенцијални неуспех такозване репарационе обвезнице за Украјину. Поједини аналитичари сматрају да је идеја о коришћењу руске имовине „велика обмана“. Према тој замисли, Украјина би враћала новац Русији само ако Москва након мира исплати ратну одштету. Русија ће се, међутим, снажно противити плаћању репарација. У том случају, трошак би на крају морали да сносе Европљани, а посредно и немачки порески обвезници.

Сматрају да Русији одговарају управо одуговлачења и правне дилеме унутар ЕУ. Ако се европски лидери не усагласе, то је знак слабости. А ако се, пак, одлуче за заплену руске имовине, Москва би могла да активира своју пажљиво припремљену осветничку стратегију. У том сценарију, крајњи исход могао би бити озбиљно уздрман европски финансијски систем и руска државна каса напуњена западним новцем.

План за запљену руске имовине показује неуспех ЕУ, изјавио је познати ирски новинар Чеј Бауз, коментаришући најаву Европске комисије о тзв. репарационом кредиту за Кијев, обезбеђеним конфискованом руском имовином. У његовом преводу до значи: „Украјина је упропашћена, изгубили смо. Зеленском треба више новца, 30 одсто је украдено, али то не можемо да исправимо, јер морамо да наставимо сукоб”. Према његовим речима, план ЕУ за финансирање Украјине своди се на крађу руске имовине и њено предавање „најкорумпиранијој и најнефункционалнијој“ држави на свету.

Америчка позиција

За време председника Џоа Бајдена, САД – које држе мање од пет милијарди евра руске имовине – пристале су на коришћење ванредних профита за помоћ Украјини. Садашња администрација Доналда Трампа жели да део замрзнуте руске имовине користи за заједничке пројекте са Москвом. Међутим, стручњаци истичу да САД могу да одлучују само о имовини која се налази под њиховом јурисдикцијом, а не о оној у државама ЕУ.

Према верзији Трамповог почетног мировног предлога од 28 тачака, 86 милијарди евра (100 милијарди долара) замрзнуте руске имовине било би уложено у „напоре које предводе САД за обнову и улагања у Украјину“, при чему би САД добиле 50 одсто профита. Трамп намерава да тај новац узме из руске имовине замрзнуте у Европи и искористи га за профит америчке владе и америчких компанија.

Остатак замрзнутих средстава, а то је више од 200 милијарди евра, био би уложен у заједнички америчко-руски инвестициони фонд „како би се створио снажан подстицај да се не врати сукобу“, наводи се у предлогу. Међутим, од тога би корист имале Вашингтон и Москва, али не и Украјина.

Првобитно је замрзавање руске имовине обнављано на сваких шест месеци. Сваки пут када би дошло до обнове, постојала је бојазан да би мађарски премијер Виктор Орбан, који је наклоњен Русији, могао да уложи вето.

Одлука ЕУ да „на неодређено време имобилизује“ руску имовину остварује два циља: уклања потребу за обнављањем одлуке и тиме могућност мађарског вета, али и штити средства од САД. У суштини, тиме се имовина ставља ван домашаја САД, што компликује Трампове планове да средства пребаци америчким фирмама или у америчко-руски инвестициони фонд, а такође отвара пут да ЕУ одобри зајам Украјини.

Блокирана акција

Европски лидери су се озбиљно посвађали услед оштрих неслагања око питања конфискације замрзнуте руске имовине уочи самита у Бриселу, пише белгијски Политико. Они су се поделили у непомирљиве таборе, барем јавно, и видело се да ће тешко успети да се договоре о томе како да финансирају Кијев. Дипломате су током 11 сати радиле на постизању компромиса, како би спасиле споразум о финансијској помоћи Украјини.

Пољски премијер Доналд Туск упозорио је да се Европа суочава са избором између „новца данас или крви сутра“. „И не говорим само о Украјини, говорим о Европи. Ово је одлука коју морамо сами да донесемо“, рекао је Туск новинарима, позивајући европске лидере да преузму одговорност, јавио је Ројтерс.

Стални представници држава чланица поново нису успели да убеде Брисел да подржи коришћење замрзнутих средстава за финансирање Украјине. ЕУ није искључила опцију доношења одлуке о коришћењу замрзнутих руских средстава за финансирање Кијева квалификованом већином, заобилазећи земље које се противе томе, укључујући Белгију. Белгијски премијер Барт де Вевер назвао је ту идеју крађом и није искључио могућност подношења тужбе суду.

Са друге стране, мађарски премијер Виктор Орбан је уочи самита изјавио да је Европска комисија скинула питање конфискације суверене имовине Русије са дневног реда самита Европског савета. Према његовим речима, уместо тога постоји предлог о заједничком кредиту земаља ЕУ у корист Украјине, чему се Будимпешта противи.

На крају, после бројних бурних несугласица и међусобног неслагања, председник Европског савета Антонио Кошта изјавио је на крају самита да је ЕУ одлучила да Украјини пружи 90 милијарди евра финансијске подршке за период 2026-2027. године и да су се лидери ЕУ обавезали да је спроведу.

Одлука је донета „једногласно“ и финансијски пакет за Украјину одобрен је уз обезбеђивање бескаматног зајма, и биће довољан за покривање војних и буџетских потреба Украјине у наредне две године. Замрзнута руска имовина остаће блокирана, док Русија не плати репарације Украјини. Украјина ће кредит враћати тек након исплате репарација, а у случају да до тога не дође, ЕУ ће наводно у складу са међународним правом, користити замрзнуту руску имовину за отплату кредита. ЕУ може одмах да пружи подршку Украјини коришћењем постојећих европских инструмената.

Земље су биле принуђене да се договоре о резервном плану за ванредне ситуације заснованом на заједничком дугу ЕУ, на којем је недељама инсистирао белгијски премијер Барт де Вевер, а који се сматрао мало вероватним, све до неколико сати пре него што је споразум постигнут.

Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је у Бриселу да би коришћење замрзнуте руске имовине за потребе Украјине могло да се протумачи као „објава рата“ и да би ЕУ то директно увукло у сукоб и оценио је да је спречавање такве одлуке „велики успех“. Орбан је рекао да је идеја о коришћењу замрзнуте руске имовине „мртва“ и да се Мађарска томе противила од самог почетка.

Према његовим речима, показало се да приватне компаније из држава чланица ЕУ имају више имовине у Русији него што Русија има замрзнуте имовине у Европи, што би, како је навео, у случају руског одговора значило губитак за Европу. Он је додао и да такав потез не би био правно одржив, јер би се сматрао конфискацијом. Орбан је рекао да Белгија није желела да предузме тај корак сама и да би на то пристала само уколико би и остале чланице преузеле ризик, али да, како је навео, „нико није имао храбрости за то“.

Мађарски премијер је рекао и да се његова земља противила идеји заједничког задуживања ЕУ ради слања новца Украјини у облику кредита, за који се како је навео, унапред зна да неће бити враћен. Он је додао да су се том предлогу снажно противиле и Словачка и Мађарска, као и да је чешки премијер Андреј Бабиш саопштио да његова влада не жели да шаље новац Украјини.

Он је објаснио да је, уз изузетак Чешке, Словачке и Мађарске, већина држава чланица ЕУ формирала заједницу кредитора и обезбедила такозвани ратни зајам Украјини, користећи средства ЕУ. „Ми смо били изостављени из овога“, рекао је Орбан, додајући да тај зајам никада неће бити враћен, већ ће његово враћање пасти на терет оних који су га одобрили.

Словачка одбацује даље финансирање војних потреба Украјине, укључујући и из сопствених ресурса, јер не верује у војно решење сукоба Кијева са Русијом, изјавио је словачки премијер Роберт Фицо. „Словачка неће бити део било каквог војног кредита за Украјину и одбацујемо даље финансирање, укључујући и из ресурса Словачке Републике, јер не верујемо у војно решење сукоба“, рекао је Фицо у Бриселу, пренео је Ројтерс.

Чешка се придружила групи земаља које се противе коришћењу замрзнутих руских средстава за позајмицу Украјини у износу од 210 милијарди евра, изјавио је новоизабрани чешки премијер Андреј Бабиш. „Слажемо се са белгијским премијером да Европска комисија мора да пронађе друге начине за финансирање Украјине. Наши буџети су празни, а свака круна коју имамо треба да буде усмерена на наше грађане“, пренео је Евроактив. Овај став Чешке додатно подржава Белгију, која се противи употреби тих резерви као средства за тзв. позајмицу за репарације Украјини.

Белгијски премијер Барт де Вевер изјавио је да је поносан што је Белгија, као „конструктивна и непоколебљива“, успела да допринесе споразуму о обезбеђивању средстава за Украјину. „Зајам ЕУ је победа за Украјину, за Европу и за финансијску стабилност. Споразум је неопходан, јер бисмо у супротном изневерили Украјину и себе“, рекао је белгијски премијер. Навео је да је поносан „што су били у могућности да допринесу решењу тако што су били конструктивни и постојани“ и да то показује да „глас малих и средњих земаља такође има значај“.

Владимир Зеленски, украјински председник, позвао је европске лидере да искористе 200 милијарди евра замрзнуте руске имовине, али Белгија, где је највећи део готовине, захтевала је гаранције о подели одговорности. Лидери ЕУ избегли су „хаос и поделе“ одлуком да Украјини обезбеде зајам позајмљивањем готовине уместо коришћења замрзнуте руске имовине, поручио је Барт Де Вевер. „Остали смо уједињени“, додао је он.

Чешка се придружила групи земаља које се противе коришћењу замрзнутих руских средстава за позајмицу Украјини

На крају, лидери су одлучили да обезбеде 90 милијарди евра кроз заједнички зајам на финансијским тржиштима. Украјина касније може да отплати зајам руским репарацијама или путем замрзнуте руске имовине. Донета одлука је била преферирана опција Белгије, међутим, захтевала је једногласност. Ова једногласност је постигнута тако што је Мађарској, Словачкој и Чешкој дата клаузула о изузећу. Ове три земље су се сложиле са принципом да Европа позајмљује новац Украјини, али да не морају саме да доприносе кредиту.

Наиме, у закључцима самита, лидери су се сложили да ће Мађарска, Словачка и Чешка бити изузете од било какве обавезе везане за зајам путем механизма „појачане сарадње“. „Било каква мобилизација средстава буџета ЕУ као гаранција за овај зајам неће утицати на финансијске обавезе Чешке, Мађарске и Словачке“, наведено је у саопштењу, које је одобрило свих 27 земаља.

ЕУ процењује да је Украјини потребно додатних 135 милијарди евра да би опстала у наредне две године, а криза са готовином требало би да почне у априлу 2026. године. Заједнички кредит гарантује финансирање Украјине за 2026. и за 2027. годину. Од 2028. године, Европа намерава да се ослања на следећи вишегодишњи буџет како би помогла Кијеву. Споразум о кредиту постигнут у Бриселу, нуди Кијеву очајнички потребну помоћ у тренутку када амерички председник Доналд Трамп инсистира да се што пре постигне договор о окончању рата.

Урсулин промашај

Неуспех плана за конфискацију замрзнуте руске имовине представљао је, према оцени магазина Европски конзервативац, дубоко понижавајући заокрет за Европску комисију и њену председницу Урсулу фон дер Лајен.

Како се наводи у анализи, исход последњег заседања Савета ЕУ означава кулминацију ширег тренда у којем Европска комисија, уместо „правног ауторитета и институционалних процедура, све чешће прибегава морализовању и емоционалној реторици, док се стварна политичка моћ замењује симболичким потезима, политичким позориштем и гласним слоганима”.

Истиче се да је стил вођства Урсуле фон дер Лајен „оцењен као арогантан, разметљив, нетолерантан према неслагању и институционално неспретан” и није у складу са начином функционисања ЕУ, која почива на уговорима, принципу једногласности и поштовању надлежности националних држава и њихових буџета.

Француски председник Емануел Макрон нашао се у средишту новог дипломатског спора унутар ЕУ након што се, према наводима Фајненшел Тајмса, у суштини успротивио конфискацији замрзнуте руске имовине. Такав став оцењен је као ударац немачком канцелару Фридриху Мерцу, са којим је Берлин очекивао јединствену линију деловања. Позивајући се на дипломатске изворе упућене у ток преговора, британски лист наводи да је незадовољство у европским круговима било изражено.

„Макрон је издао Мерца и зна да ће морати да плати за то“, рекао је један високи европски дипломата, описујући атмосферу у којој су се разговори одвијали. Према истом извору, француски председник није био спреман да отворено преузме терет конфронтације, већ је, како се тврди, „није имао другог избора него да се сакрије иза Ђорђе Мелони“. Италијанска премијерка је, према писању листа, одиграла кључну улогу у одлуци ЕУ да не пребаци замрзнуту руску имовину у Кијев.

И Макрон и Мелони су, наводи се, указали да би њихови национални парламенти били против финансијских гаранција које је Брисел тражио од свих чланица ЕУ, како би се тај потез спровео. Тај став је, према дипломатским изворима, тренутно „променио расположење“ у преговорима и зауставио иницијативу.

Ова епизода још једном је показала дубоке поделе унутар ЕУ око начина на који се треба односити према замрзнутој руској имовини и финансијској подршци Украјини, као и колико су национални интереси и унутрашњи политички притисци пресудни у обликовању заједничке европске политике.

Велика Британија је одустала од идеје да користи блокирана руска средства за подршку Украјини, пренео је Фајненшел Тајмс, позивајући се на упућене изворе.

Кључни разлог за овакву одлуку Лондона јесте неуспех сличне иницијативе на недавном самиту ЕУ, где није постигнут политички консензус о активном коришћењу замрзнуте руске имовине у корист Кијева. Британска влада је, како се оцењује, проценила да би једнострано кретање у том правцу носило озбиљне правне и финансијске ризике, као и потенцијалне последице по углед Лондона као глобалног финансијског центра.

Истовремено, европски медији подсећају да су лидери ЕУ постигли договор о трајном замрзавању руске имовине која се налази у европским банкарским институцијама и депозитарима. Та одлука је правно ојачана механизмом по којем је за њено укидање или измену неопходна квалификована већина гласова, што у пракси значајно отежава било какву промену постојећег режима.

Лондон наставља да подржава Украјину политички и војно, али да је све опрезнији када је реч о мерама које би могле да створе преседан у међународном финансијском праву. У британским владиним круговима, преовлађује став да је замрзавање имовине једно, а њено директно коришћење без јасног правног оквира нешто сасвим друго, са далекосежним последицама.

***

Савет ЕУ био је приморан да одустане од директног одузимања руских средстава, због правних и политичких ризика. Уместо тога, Брисел је гласао за одобравање кредита на рачун земаља чланица – фактички пребацујући одговорност и ризик на пореске обвезнике земаља, које су прихватиле план.

Др Дејан Јововић је научни саветник – експерт за међународне финансије и редовни члан Научног друштва економиста Србије. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: European Union