Дејан Јововић: Швабова оставка и будућност СЕФ-а

Клаус Мартин Шваб (1938) – оснивач Светског економског форума (СЕФ), који сваке године окупља пословну и политичку елиту света у малом швајцарском планинском месту Давос, поднео је 20. априла ове године оставку на место председника Управног одбора те организације.

Форум је претходно најавио да ће Шваб, који има 87 година, одступити са те функције, али тада није прецизиран тачан временски оквир његове оставке. „Након моје недавне најаве, и како улазим у своју 88. годину, одлучио сам да се повучем са позиције председника, као и да се повучем из чланства у Управном одбору, са тренутним учинком ,“ навео је Шваб у саопштењу, које је објавио СЕФ.

Осећај мисије

Истиче се да се Клаус Шваб повлачи са места председника Управног одбора одмах, односно мање од годину дана након што је поднео оставку на место извршног председника СЕФ-а после више од пет деценија обављања те функције.

Петер Брабек-Летмате, бивши председник и извршни директор швајцарске компаније Нестле, именован је једногласно за привременог председника Управног одбора, док је формиран одбор за избор Швабовог трајног наследника.

Управни одбор изразио је захвалност Швабу за 55 година „неуморног вођења“ Форума у Давосу. Одбор је одао признање Швабу за „изузетна достигнуцћа“ и назвао га архитектом најважније светске платформе за дијалог и напредак. У временима брзих промена, дијалог је важнији него икад за обликовање будућности, наведено је уз напомену да Форум у Давосу жели да „побољша стање у свету“.

„У тренутку када свет пролази кроз брзе трансформације, потреба за инклузивним дијалогом ради сналажења у сложености и обликовања будућности никада није била већа“, поручио је Управни одбор СЕФ-а и најавио да ће наставити да окупља лидере из свих сектора и региона како би размењивали искуства и подстицали сарадњу.

Иако је прошле године најавио да ће 2025. године престати да се бави свакодневним операцијама и све препустити тиму, Шваб је дао себи рок да се постепено повуче до јануара 2027. године, тако да је изненадна оставка, односно повлачење са свих функција, ипак, изненађење.

Према информацијама Фајненшел тајмса, Шваб је у писму члановима Управног одбора поручио да Форум, мора да „поврати осећај мисије“ након турбулентног периода. Међутим, није прецизирао да ли су те турбуленције последица повратка Доналда Трампа у Белу кућу или истраге против СЕФ-а. Наиме, Волстрит џурнал је прошле године открио да се Форум суочава са оптужбама за дискриминацију и узнемиравање.

Прошлог месеца је саопштено да интерна истрага није утврдила никакве правне прекршаје нити потврдила оптужбе на рачун Шваба. Оно што је сигурно јесте да за Форум не би требало да буде проблема када је у питању финансијска стабилност, јер је, како је Шваб у писму то потврдио, Форум од оснивања „веома добро опремљен“. Упркос Швабовом одласку, СЕФ остаје у власништву његове породице. Наведено је да ће предузеће са око хиљаду запослених (у Женеви, Њујорку, Пекингу и Токију) вредно 400 милиона швајцарских франака, остати посвећено својој мисији.

Швабово повлачење долази у тренутку када се СЕФ суочава са критикама због перцепције елитизма и удаљености од стварних проблема обичних људи.

Значај Форума у Давосу

Форум у Давосу 1971. године основао је Клаус Шваб, швајцарско-немачки економиста и професор на Универзитету у Женеви, у покушају да „подстакне глобалну сарадњу о политичким, друштвеним и економским питањима”. Помиње се да је његов отац Еуген Шваб индустријалац, био припадник нацистичке партије (и пријатељ Адолфа Хитлера). Међутим, његова повезаност са нацизмом изазива одређену конфузију, јер постоје и тврдње историчара да нема чврстих доказа о његовој повезаности са високо рангираним немачким нацистицким званичницима.

Заправо аутор саме идеје о формирању Форума био је Хенри Кисинџер у време када је био професор на Харвард универзитету, при којем је Форум и требало да ради. Али да би се избегла перцепција да је то америчка институција, одлучено је да форум буде у „неутралној” Швајцарској у Давосу, а као оснивач је представљен Клаус Шваб, бивши Кисинџеров студент.

Форум у Давосу је „ходочашће богатих и моћних”, јер ко на њему није учествовао не може се сматрати важним играчем на глобализованој планети

Форум, који се у почетку звао Европски менаџмент форум, формиран је у време када је Америка као највећа светска сила градила разне неформалне групе у свету (од Групе 7 најбогатијих земаља до Трилатералне комисије), како би што више елиминисала званичне међународне институције настале после Другог светског рата, и изван њих доносила и наметала одлуке у свом интересу.

Са убрзањем глобализације 80-их година, већим економским и политичким повезивањем света и падом комунизма, Форум у Давосу 1987. године постаје Светски економски форум и тиме проширује своју мисију, јер од европског постаје светски, а од менаџмента постаје економски.

Формални циљ ове међународне организације, чије је седиште у близини Женеве, био је да окупи јавни и приватни сектор како би се пронашла решења за глобалне проблеме, што представља један од темељних принципа Форума: „Посвећени побољшању стања у свету”.

Први састанак Форума, пре више од пет деценија, одржан је у Давосу и од тада је то био центар његовог годишњег окупљања, а име одмаралишта чак је постало уобичајена скраћеница за догађај, који је постао средиште глобалне политике и економије. На првом Форуму 1971.године, којим је председавао Шваб, било је преко 440 учесника, а ове године годишњем скупу присуствовало је око 3.000 званичника.

Форум у Давосу је „ходочашће богатих и моћних”, јер ко на њему није учествовао не може се сматрати важним играчем на глобализованој планети, а Давос је у медијској пропаганди одавно представљан као нека врста „светске владе“. Овај Форум није само догађај, већ глобална платформа која омогућава лидерима да раде на бољитку света, иако га критичари виде као елитистички скуп. Без обзира на то, Давос остаје место где се обликују многе идеје које утичу на глобалне друштвене, економске и политичке токове.

Теорије завере

Сусрети попут СЕФ-а одавно су у фокусу теоретичара завере, али Клаус Шваб је то однедавно, тачније од 2020. године. Тада је обзнанио иницијативу „Велики ресет” (The great reset), а кратко после тога објављена је и његова истоимена књига у јулу 2020. године.

„Велики ресет” је водич за свакога ко жели да разуме како је ковид-19 пореметио наше друштвене и економске системе и које промене ће бити потребне да би се створио инклузивнији, отпорнији и одрживији свет. Клаус Шваб, оснивач и председавајући СЕФ-а и Тијери Малере, оснивач Месечног барометра, истражују шта су били основни узроци ове кризе и зашто доводе до потребе за великим ресетовањем.

Њихова анализа је забрињавајућа, али ипак даје наду. „Ковид-19 је створио велико ресетовање наших глобалних друштвених, економских и политичких система. Али моћ људских бића је у томе што су предвидљиви и имају домишљатост, бар у одређеној мери, да узму своју судбину у своје руке и да планирају бољу будућност”. Ово је сврха ове књиге: да уздрма и покаже недостатке који су се манифестовали у нашем глобалном систему, чак и пре избијања ковида.

Форум је на посебно злом гласу од тада због ове иницијативе и књиге, која је мере одговора на пандемију корона вируса покушала да примени на дугорочни „одрживи развој“ и реформу целог света. Идеја „великог новог почетка“ је следећа: пандемија коронавируса би се требала искористити као шанса како би се друштва и глобална привреда креирале праведније, социјалније и еколошки одрживије. Швабова дијагноза је да на нивоу економије, али и друштва постоје велике промене, на пример због климатске кризе или могућности дигиталног надзора од стране влада.

Из свега тога Шваб закључује како је, из његовог угла гледања, нужно окретање таквој врсти капитализма, где се у суштини ради о дистанцирању од оријентације остваривања максималног профита за предузећа, али и дистанцирање од максимализације бруто домаћег производа, односно ради се о другачијем погледу на привреду. Не ради се само о томе да неко као човек, као предузеће или као држава заради што је могуће више, већ да се удовољи различитим захтевима различитих актера.

Постоји предрасуда да „елита“ ради на томе да уведе „нови светски поредак“. Пандемија коронавируса и „Велики Ресет” могу се врло добро интегрисати у ту причу. СЕФ-у и Швабу се, на пример, предбацује да су измислили пандемију како би етаблирали „нови светски поредак”.

Планови глобалиста

Клаус Шваб је на овогодишњем Форуму у Давосу у јануару упозорио на „критичне изазове“ са којима се суочава данашњи свет, као што су оружани сукоби, екстремни временски догађаји, дезинформације, све веће поделе унутар друштава и држава. Он је напоменуо да свет истовремено стоји на прагу преласка из индустријске ере у такозвано интелигентно доба, где ће вештачка интелигенција и друге револуционарне технологије и иновације фундаментално трансформисати економске системе, пословне моделе и личне животе.

Прелазак из индустријског у интелигентно доба одвија се експоненцијалним темпом, носећи невиђене ризике за човечанство, док настојимо да се припремимо и прилагодимо његовој сложености. Према његовом мишљењу, треба бити „конструктивни оптимиста“ и посветити се практичном решавању горућих проблема на глобалном нивоу.

Иако Шваб и његове присталице настоје спровести своју агенду иза затворених врата, гласови отпора постају све јачи

Клаус Шваб је у Давосу изнео и шокантне најаве које откривају мрачне планове глобалиста за ресетовање човечанства у 2025.године и касније. Поништавање америчких избора, креирање серије глобалних криза и тотална контрола уз помоћ вештачке интелигенције, само су део стратегије којом Шваб и његове присталице желе обликовати свет према свом виђењу. У говорима препуним претњи и идеолошких порука, Шваб је јасно ставио до знања да демократија какву познајемо јесте препрека њиховом „новом светском поретку.”

Шваб тврди да су резултати недавних америчких избора, доказ да САД више нису способне да саме собом управљају. Као решење, глобалисти предлажу укидање избора и увођење система у којем би званичници били насумично бирани из групе кандидата коју контролишу елитни „чувари демократије”. Адам Грант, сарадник СЕФ-а и саветник Била Гејтса, отворено је изјавио да би „елиминисање избора” осигурало већи „интегритет власти.” Према њиховим плановима, САД би постале подређене централизованој глобалној власти, док би илузија демократије била замењена ауторитарним управљањем.

Један од кључних алата у овој агенди је вештачка интелигенција, која би, према Швабу, могла надгледати популацију, гасити отпор и обезбедити спровођење правила без питања. Овај план укључује и стварање глобалних криза, попут пандемија, како би се народи присилили на покорност. Инсајдери са Форума у Давосу описују Шваба као „параноичног и узнемиреног лидера који све више губи контролу”, док расте отпор према његовим плановима.

Швабов циљ је подредити слободне земље глобалистичкој агенди. Шваб је на затвореним састанцима представио пет главних ризика који прете свету у 2025. години. Иако су на први поглед то изазови са којима се суочава човечанство, пажљивији увид открива да су многи од њих део плана који погодује глобалистичким интересима. Пандемије, климатске кризе и увођење дигиталне контроле представљени су као „решења” за проблеме које сами глобалисти активно креирају. Швабова жеља је да се обликује и послушно и лако контролисано човечанство.

Иако Шваб и његове присталице настоје спровести своју агенду иза затворених врата, гласови отпора постају све јачи. Узбуњивачи из самог СЕФ-а почели су да откривају мрачне планове глобалиста, док широм света расте свест о претњама које долазе из Давоса. Порука је јасна: време је да се народ уједини у одбрани слободе и права на самоодлучивање. Ово је историјски тренутак – борба против агенде глобалиста захтева буђење сваког појединца. Ако се не делује сада, могу се изгубити темељи слободног друштва заувек. Борба није завршена – она тек почиње, а Швабова визија света несме постати реалност, упозоравају антиглобалисти.

***

Давос је постепено постало стална тачка у међународном календару у јануару, када се политички лидери, извршни директори и познате личности окупљају у дискретној и неутралној Швајцарској, да би разговарали о текућим питањима за наредну годину. Скуп у Давосу је током последњих година критикован са позиција политичке левице и деснице као елитистичка „причаоница“ одвојена од стварности и живота обичних људи.

Критичари тврде да је давоски модел неолибералног модела друштва, који се ширио планетом и уништио многе економије потрошен, и постао извориште деструкције и претворио се у инструмент глобалне пљачке, који је ослабио и сам Колективни запад. Званична визија Давоса о функционалној глобалној економији доживела је неуспех и може се оценити, мада се то још отворено не признаје, да Давос губи шири светски значај.

Да ли ће одлазак Шваба који је био кључна фигура и синоним за ту организацију и познати представник глобалистичке елите и идеологије, донети промене и нове свеже идеје, остаје да се види. Одлазак Клауса Шваба означава крај једне ере – он је Форум основао као платформу за јавну и приватну сарадњу на глобалном нивоу и постао синоним за окупљање светске елите у Давосу.
Клаус Шваб остаје упамћен као визионар који је створио платформу за глобални дијалог и сарадњу, али и као фигура која је изазивала контроверзе због својих идеја.

Његово име било је нераскидиво повезано са глобалистичким пројектима и реформи капитализма, као што су „Велики ресет“, „Четврта индустријска револуција“ и планирање будућности под окриљем технократије.

Одлазак Шваба изазива питања о будућности Форума, његове агенде и утицаја на свет. Да ли ће нова генерација лидера наставити његову визију глобалног управљања, или нас очекују промене у приступу и реторици? Једно је сигурно – ера Клауса Шваба је завршена, наступа ново поглавље, а свет ће пажљиво посматрати сваки наредни корак СЕФ-а.

Др Дејан Јововић је научни саветник- експерт за међународне финансије и редовни члан Научног друштва економиста Србије. Ексклузивно за Нови Стандард.

Извор Нови Стандард

Насловна фотографија: Fabrice Coffrini/AFP via Getty Images