Од ударних термина на Си-ен-ену и Си-би-есу, преко опширног интервјуа у „Вашингтон посту“ и ауторских текстова у „Гардијану“ и магазину „Тајм“, до насловне стране викенд издања „Фајненшел тајмса“, у жижи интересовања медија главног тока налази се ових дана човек чије се богатство процењује на преко 163 милијарде долара; узгред, то је око три пута више од читавог годишњег бруто друштвеног производа Србије.

Синтетичка говедина

Након што је донедавно у средишту пажње био због свог ангажмана у вези с пандемијом ковида-19 – и читавог низа теорија о великој завери које су из тога проистекле, иако је можда само реч о прозаичној јагми за гомилама новца – Бил Гејтс је сада у фокусу због своје књиге под насловом „Како избећи климатску катастрофу“.

Тако што ће, одговара суоснивач „Мајкрософта“ на питање које је сам поставио, читав свет, а за почетак богате земље, прећи на синтетичко, то јест, вештачко месо произведено у лабораторији. А стока ће бити збрисана с лица земље да би престала да испушта метан, гас који ствара ефекат стаклене баште и доприноси глобалном загревању.

„Заиста верујем да све богате земље треба да у потпуности пређу на синтетичку говедину“, казаће Гејтс у једном од интервјуа, признајући да је „политички непопуларно рећи људима: ‘више не можете да имате краве’“. Ипак, додаће скоро злокобно, „можете на неки начин променити понашање људи, или употребити прописе да би се тотално изменила потражња“.

Коме је он одговоран

„Очекујем да ћу доста свог времена током 2021. провести у разговорима с лидерима широм света – и поводом климатских промена, и поводом ковида-19“, најављује Гејтс у својој књизи.

И ето дела проблема који проистичу из његових намера. „Коме је он одговоран? Све је мање информација које добијамо од Гејтсове фондације. Они не одговарају на већину питања које им поставимо,“ цитирана је Кејт Елдер, званичница „Доктора без граница“, у тексту магазина „Нејшн“ који открива да је Фондација Била и Мелинде Гејтс уложила преко 250 милиона долара у читав низ компанија које раде на вакцини против ковида-19.

„Док се сиромашни разбољевају, Бил Гејтс само постаје још богатији. Као и већина онога што ради, пандемијске инвестиције овог милијардера остају тајна… Имате огромну количину моћи, која има утицаја на све широм света, и морало би да буде неке одговорности, неке транспарентности,“ опомиње се у овом тексту.

И наводи да је Гејтсова добротворна фондација одбила да одговори на питања о својим инвестицијама у фармацеутске компаније које раде на проблему ковида-19.

На сличну врсту интриге наилазимо и када је реч о Гејтсовом ангажману у вези с климатским променама. И то не само због лицемерја које се огледа у томе што, док проповеда суздржаност, он живи у кући од 6.000 квадратних метара и троши 1.800 литара горива по сату лета свог приватног авиона. Већ пре свега зато што, док заговара уништење сточног фонда и промовише оно такозвано месо направљено у лабораторији, Бил Гејтс интензивно купује обрадиво земљиште. И сада га поседује више него ико у Сједињеним Америчким Државама; барем око 110 хиљада хектара у 19 савезних држава.

Пријатељ осуђеног педофила

А шта тек помислити када се у обзир узме и његова веза с колегом богаташем Џефријем Епстином, осуђеним педофилом који је под нејасним околностима извршио самоубиство у затворској ћелији. О читавом низу њихових сусрета опширно је писао и „Њујорк тајмс“…

Све у свему, довољно је разлога да се запитамо шта Бил Гејтс заправо смера? Да ли је он спаситељ планете, или дијаболични инжењер њеног преображаја? И зашто су с његовим именом повезане бројне теорије завере у које су милиони људи спремни да поверују?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили публициста Марко Танасковић и историчар Саша Адамовић.

„Ивент 201“

„Очигледно је да је Бил Гејтс веома моћан човек, који располаже како одређеним степеном утицаја над владама и политичарима широм света и у медијском естаблишменту, тако и скоро неограниченим сумама новца.

Самим тим, он је у стању да обликује светско јавно мњење и ствара пристанак на ствари за које није сигурно да су у интересу човечанства, попут преласка на синтетичко месо,“ каже Марко Танасковић и напомиње да је „узнемирујуће много шта што се везује уз име Била Гејтса, попут ‘Ивента 201’ о коме се много говори, симулације пандемије налик ковиду-19 која је заиста започела неколико месеци након што је Фондација Била и Мелинде Гејтс организовала овај догађај у октобру 2019.“

„Иако себе представља као филантропа који троши огромне суме новца за племените циљеве, ми заправо видимо да се његово богатство не смањује. Штавише, од почетка корона кризе постао је богатији за још 20 милијарди долара,“ скреће пажњу Саша Адамовић. „Захваљујући својим неограниченим материјалним ресурсима он може да ангажује и неке друге људске ресурсе… Глобалистичка елита, којој и Гејтс припада, широм света је створила структуру која ради у њеном, а против интереса суверених националних држава.“

Теорије и завера

Упркос крајње повољном третману у медијима главног тока, у којима је безмало немогуће пронаћи критички интониран текст о њему и његовим намерама, уз име Била Гејтса везују се бројне теорије завере.

„Многима је“, објашњава Марко Танасковић овај феномен, „постало чудно што се он толико меша у нешто што му није струка, а није за то ни формално надлежан – па отуда и толико неповерење у њега. Уосталом, ако изведете симулацију пандемије која се потом и догоди, сумње су сасвим природне. Наравно, то не значи и да су истините све теорије завере; многе се можда и намерно пуштају да би сакриле оно што је истина.“

„Кад год Бил Гејтс изађе у јавност с прогнозом неке катастрофе која ће се догодити, имамо разлога да се уплашимо, зато што може да се постави питање да ли их он предвиђа, или планира? Кад годинама улажете стотине милиона долара у истраживања вируса и производњу вакцина, само вам још недостаје тржиште за те вакцине те вам појава пандемије коју годинама најављујете дође јако згодно…,“ истиче Саша Адамовић и поставља питање „где се изгубило наше право да сумњамо, да питамо и преиспитујемо?“.

(Не)скривена агенда

Преиспитивање је, штавише, утолико неопходније ако се узме у обзир начин на који званичница „Доктора без граница“ Кејт Елдер у магазину „Нејшн“ описује Гејтсову улогу у борби против ковида-19. Тако да констатација из текста, да је он постао „де факто цар вакцина планете Земље“, не делује претерано:

„Гејтсови приоритети у развоју и дистрибуцији вакцина против ковида све више постају светски приоритети, јер су мултилатералне институције, попут Светске здравствене организације, препустиле лидерство групи јавно-приватних партнерстава чији је кључни финансијер Гејтс… Он је имао довољно новца, и довољно је дуго присутан у овој области, да би био позициониран као први на потезу, и најутицајнији. Тако да су се људи ослонили на његове људе и његове институције.“

„Гејтс остварује доминацију којој и тежи – очигледно је да се, користећи ресурсе којима располаже, унапред позиционирао веома лукаво“, коментарише Саша Адамовић.

А исто се односи и на његово изненадно интересовање за климатске промене, које је у „Вашингтон посту“ образложио сасвим неуверљиво: „Када сам 2006. напустио свакодневни рад у ‘Мајкрософту’ и фокусирао се на фондацију, био сам довољно срећан да ми неки паметни људи из ‘Мајкрософта’ кажу: ‘Хеј, треба да учиш о клими’.“

„Рекло би се да иза свега постоји некаква агенда“, уверен је Марко Танасковић. „Упркос великој заради, за Била Гејтса није пресудан финансијски моменат. У питању је жеља за контролом. Кад поседујете толике количине новца које су нормалном човеку незамисливе, вама новац више није потребан; ви се поистовећујете са Богом.“

Тек, каква год била Гејтсова стварна агенда, тешко је поверовати да она може да буде човекољубива као што се рекламира, с обзиром на његово интензивно дружење с Џефријем Епстином и то након што је он осуђен због педофилије, о чему је и „Њујорк тајмс“ писао у тексту под насловом „Бил Гејтс састао се с Џефријем Епстином пуно пута, упркос његовој прошлости“.

„Случај Епстајн је отворио очи многима, и у погледу такозваних теорија завере, али и у погледу свих тих људи који се доводе у везу с њим а знали су ко је и шта ради, од најмоћнијих бизнисмена попут Била Гејтса, преко политичара као што је Бил Клинтон до члана британске краљевске породице принца Ендруа. Наиме, како можете да верујете у добре намере људи који тргују малолетним девојчицама и сексуално их злостављају?,“ закључује Марко Танасковић.