ДАРКО РИСТОВ ЂОГО: Времена која слиједе опет ће најтеже преживјети становник Мегалополиса
фото: о. Дарко Ђого
О томе да се свијет промијенио додатно на горе од промјене у америчкој администрацији свакоме ко чита новине не би требало напомињати – агресивност „новог приступа“ није ни на који начин сакривена, пасивно-агресивна болећивост „чувара демократије и људских права“: све више се враћа реторика „заштите западне цивилизације“, „супротстављања руској (и другим) агресијама“ и слично
Пише: о. Дарко Ристов Ђого
О томе да се свијет промијенио додатно на горе од промјене у америчкој администрацији свакоме ко чита новине не би требало напомињати – агресивност „новог приступа“ није ни на који начин сакривена, пасивно-агресивна болећивост „чувара демократије и људских права“: све више се враћа реторика „заштите западне цивилизације“, „супротстављања руској (и другим) агресијама“ и слично.
Укратко: Запад се убрзано враћа на хантингтоновску парадигму коју је истовремено произвео за домаћу употребу, извозећи у иностранство утисак да је данашњи „грађанин Запада“ тј Мегалополиса „изнад хантингтоновске парадигме“.
Није, а ако баш хоћете истину: никада није ни био. Одувијек је вјеровао у руску пријетњу и кинеску агресију, у степеновање људи сходно њиховој географској, идентитетској и политичкој удаљености од Запада, као и сходно њиховој политичкој и врједносној непоћудности политичкој агенди која се прикривала као „врједносни систем“.
Укратко: вишеполарни свијет се неће формирати без ужасавајуће јаког, можда и ратног отпора једнополарних чувара моћи, „вриједности“, „цивилизације“, „културе“.
Сви они који помисле да ће их адидасова тренерка, најк патике, слушање Тејлор Свифт квалификовати да се измакну из олује која долази требало би да питају генерацију мојих родитеља да ли их је оригинална вијетнамка, левиске, мартинке, марлборо, слушање Пинк Флојда могло спасити од олује коју су преживјели.
И ма колико се данас многи подсмијавали наглом повратку коријенима, заборављеним духовним оријентирима, Цркви и народу, вјери и потреби да се нађе смисао у бесмислу свијета који се тада срушио, немојте заборавити да су се ка славама и осјећају припадања једном народу људи враћали масовно тек када је Запад спалио сва поља самоидентификације која су homo iugoslavicus-a водила ка њему.
Зато ће времена која слиједе опет најтеже преживјети становник Мегалополиса.
