ДАРКО РИСТОВ ЂОГО: Наш назив је „Српска Православна Црква“! Навикните се!

И, ако већ нећете да говорите „Црква Србије“, да не бисте наивним читаоцима одмах ставили до знања да сте из исте идеолошке кухиње као и безврједни порталоиди од којих се, наводно, разликујете, показали сте се употребом термина „Београдска Патријаршија“

Пише: О. Дарко Ристов Ђого

Насљеђе Митрополита Амфилохија није његово лично насљеђе, није нека имовина, идеологија, тренутни статус, кадровска расподјела, јер ништа чиме је тај велики човјек у име Христово и Цркве Божије располагао није добио као иновину, нити понио, осим честитог имема и образа свога оца Ћира и свога оца Јустина.

Као што ни у науци Њутн није пао с неба, већ је, по његовим ријечима „стајао на плећима дивова“, тако ни Митрополит Амфилохије није пао са неба, иако је његово служење било небесно и земаљско, већ је стајао на плећима оца Јустина, о. Јустин на плећима Владике Николаја, Владика Нколај на плећима св. Саве и св. Јована Владимира и Светих Отаца којима се на Охриду молио и о којима је непрекидно писао, а сви они и цијела васељенска и српска Црква – на плаћима Христовим.

Тако да: да бисте уопште могли да причате о „насљеђу Митрополита Амфилохија“, морате бити чеда његове Цркве. Нама није предавао и није нам се предавао као Учитељ и Владика и пастир добри никакав црквенни апаратчик Мишка Перовића већ човјек ка коме сте и ви, господо из NDH Vijesti, почесто знали да упутите онај „камен њему више, један Христу мање“.
И, ако већ нећете да говорите „Црква Србије“, да не бисте наивним читаоцима одмах ставили до знања да сте из исте идеолошке кухиње као и безврједни порталоиди од којих се, наводно, разликујете, показали сте се употребом термина „Београдска Патријаршија“.

Јесте, Београд је наше дивно срце данас, као што је то Пећка патријаршија славна и Жича светосавска и Карловци господски. Али навикните се – ево вам је и онај кога сте до јуче пљували, Бањанин стамени, Митрополит молитвени – рекао: наш назив је „Српска Православна Црква“. Навикните се.
Гледам вас и све се питам: да нећете се бринути и за њега, као што сте се до сада „бринули“?
И не – не заборављамо оне огавне београдске таблоиде и њихове насловне стране о Митрополиту, али не заборављамо ни ваше бесрамне нападе на човјека кога сте за живота пљували и презирали, да бисте сада са још мање срама свој пројекат прављења crnogorske „наднације“ као „излаза“ из насљеђа ДПСа идентификовали са „насљеђем Митрополита Амфилохија“. Није тај човјек одступио од Јеванђеља, није од својих коријена, није ни од очева ни од Отаца, а то што на улазу нити у једну српску Цркву Митрополије ЦП и Епархије БН, Епархије Милешевске и Епархије ЗХиП не стоје „бројачи Српства“ и контролори националности – већ унутар тих Цркава стоје вијековима старе иконе Светог Саве и светих Немањића – то разријешите сами са собом, када се, ако се одлучите да не будете „паметнији“ од очева који су знали шта су и ко су и којој Цркви и народу припадају.
Ми се не обазиремо, него позивамо на молитву, на љубав, на слогу и на загледаност у историју.
Позивамо се и на људску савијест, која у много случајева није много. Али, ето, она је једино што даје човјеку да види и Бога и Његовог Сина и Оце који су га у Христу родили. Ми – Амфилохија, Јустина, Николаја, Саву, Јована Владимира…
Ви: одгвоор је у вама.