ДАРКО РИСТОВ ЂОГО: Митрополит Амфилохије је епохална личност Српске Православне Цркве
фото: о. Дарко Ђого
Данас су све најгрубље и најупотребљивије интерпретације Митрополитовог насљеђа склони да усвоје дуалисти, „црногорски“ интегралисти, авнојевски србијанисти (идеолошки близанци нахијских црногорствујушчих), копајући по слабијим мјестима и преморима једног великог човјека
Пише: о. Дарко Ристов Ђого
Митрополит Амфилохије је епохална личност Српске Православне Цркве, српског народа као завјетне заједнице. Епохалне личности остављају трагове за будуће вијекове. Епохалне личности тешко се дају укалупити.
Такође, још за живота трају битке за насљеђе епохалних личности. И није чудо да се на њихово насљеђе понекад позову, вадећи из контекста или користећи тренутке њихове слабости, и противници Цркве. Најбољи примјер јесте позивање на Св. Епифанија Кипарског (који је такође знао да у свом жару буде инструментализован и за живота!) од стране иконобораца. Баш говорећи о њему ће записати св. Јован Дамасин да није наше да откривамо голотињу Отаца наших.
Данас су све најгрубље и најупотребљивије интерпретације Митрополитовог насљеђа склони да усвоје дуалисти, „црногорски“ интегралисти, авнојевски србијанисти (идеолошки близанци нахијских црногорствујушчих), копајући по слабијим мјестима и преморима једног великог човјека. Човјека који је моје срце и душа, који ме је учио да волим сваки кутак српске земље и сваки дан српске историје, да историју гледам као завјет а будућност као долазак Царства.
Али изнад сваке зле намјере и воље стоји његово дјело и стоји његово насљеђе, које ће се отети ангажованим интерпретацијама и редукцијама на потребе НДХ Вијести, разних обавјештајних служби и дневних политика.
Стоји љубав. А у њој нисам усамљен. Митрополита волимо многи. Са свим што је био. Са прекорима његовим нама и нашим отпрорима њему. Са пажњом и благодаћу неугасивом.
Има још један човјек који Митрополита безрезервно воли.
Јер тај човјек је глас српског народа,
Његова Светост патријарх српски Господин г. Порфирије. Сјећамо се сви његовог говора уочи устоличења Митрополита Јоаникија. И те љубави која је уједно његова и свенародна. И која памти онако како памти Црква: цјелосно и величанствено, видећи дубоко дубоког човјека.
