Данило Куленовић: Становиште правде

Аналогија између Украјине и Косова јесте класична замена теза. Сличност се може наћи на релацији Косово–Чеченија. Са становишта правде ми се морамо саосећати са Русима у Доњецку, Лугањску, Харкову, Одеси…

Војна операција руске армије на територији бивше совјетске републике Украјине је оштрица која ће сасвим сигурно пресећи начету векну постхладноратовског поретка надвоје. Она долази као логичан корак у стремљењу Русије да поврати изгубљени статус светске силе и стане на пут плану западних политичких, војних и економских елита да се иста окружи и на крају распарча. Док са једне стране САД и европска бирократија воде већ годинама бесомучну пропагандну борбу против руског руководства (укључујући и безбројне пакете санкција које би велику државу требало да дискредитују на свим пољима, од новчаних токова до спортских такмичења), са друге стране Кина као сила у успону, чија снага још увек прецизно не може да се оцени, јасно је стала на руске позиције у овом сукобу.

Србија већ пуних осам година успева да одоли притисцима да се придружи западним санкцијама, а да притом не трпи озбиљније последице, што заслужује посебну анализу, а последњи догађаји указују да се то више неће толерисати.

Неутралан став Србије најисправнији је са становишта међународног права и дипломатије: поштујемо територијални интегритет Украјине (и Грузије) као што она поштује наш, док одбијамо да осудимо Русију која нам представља ослонац по питању КиМ и Републике Српске. И ту долазимо до трећег важног становишта за сагледавање читавог проблема – становишта правде.

Преовлађујући наратив и у државним и режимским, и у тзв. независним (корпоративним) своди се на то да се Русија понаша према Украјини као НАТО према Србији, те да је свака симпатија према руској акцији – лицемерна.

Било би добро зато да се сваки Србин који претендује на то да има став по овом питању (без обзира на то што се на заузимање става у време опште релативизације гледа са подсмехом) упозна са следећим чињеницама:

1. Аналогија између руског сепаратизма у Украјини и Косова јесте класична замена теза. Сличност се може наћи на релацији Косово–Чеченија. Русија је водила два рата са споља инструисаним терористима на својој територији и на крају победила. Србија је након агресије НАТО принуђена да се повуче са дела своје територије где је формирана терористичка државолика творевина, те у том смислу има пуну подршку Русије у одбрани својих интереса.
2. У Хрватској и БиХ су у периоду 1991–1995. пропали сви мировни преговори зато што је крајњи циљ осамостаљења ових бивших југословенских република био да се створи анти-Србија. Рат је окончан протеривањем Срба из Крајине (циљ остварен), односно стварањем Републике Српске као једног од два ентитета (под константним притиском у правцу укидања надлежности и коначно – саме Републике). Управо је након тзв. Евромајдана 2014. Украјина претворена у анти-Русију (укидање руског језика као званичног, рушење споменика, сурове репресије и убиства про-руских активиста, дивљање нацистичких група, слављење сарадника окупатора из времена Великог отаџбинског рата, удар на Цркву…). Русија подржава Републику Српску јер увиђа јасну сличност са невољама Руса у отцепљеним ДНР и ЛНР, али и у другим крајевима Украјине који нису успели да формирају локалну руску власт. У том смислу и енергично присаједињење Крима.
3. На претходна два примера видимо како функционише понашање Запада: границе бивших совјетских тј. југословенских република су неповредиве и њихове власти имају право да тлаче Русе тј. Србе, но границе Русије и Србије се могу прекрајати по нахођењу. Овде се треба подсетити речи вечитог Мила Ђукановића из 1991, када је бранио интересе српског народа ван авнојевских граница Србије и Црне Горе, о „приученим бољшевичким картографима“.

Дакле, са становишта правде ми морамо саосећати са Русима у Доњецку, Лугањску, Харкову, Одеси…

Западна империја полако али сигурно губи, а ко губи има право да се љути. Када су у питању велике силе та губитничка љутња може да резултира великом катастрофом. Тада је важно да постоји јака Русија која зна где су јој границе и где јој је савест.

Јер Русија је савест човечанства.