ДАНИЈЕЛ ИГРЕЦ: Суд за злочине ОВК – још један корак у изградњи тзв. независног Косова

Крај месеца јуна обележила је вест да је против Хашима Тачија поднета оптужница за ратне злочине. И док је већина медија пожурила да то протумачи као најаву да једном од главних предводника тзв. ОВК предстоји дугогодишња робија скоро нико се није дотакао питања које сматрам суштинским када причамо о оптужницама против припадника некадашње албанске паравојне формације. Питања стварне природе тзв. Специјалног суда за злочине ОВК који је надлежан за процесуирање тих оптужница.

Примећујем да је у српској јавности углавном присутна погрешна перцепција тог Суда јер се он доживљава као једна међународна судска инстанца, која има пуни међународни кредибилитет и која делује у оквирима међународног кривичног права. Истина је, међутим, сасвим другачија. У питању је тело које није део међународног поретка већ је реч о институцији која је основана одлуком тзв. Скупштине Косова и која функционише као део правосудног система тзв. независног Косова.

Суд свој ауторитет црпи из Устава међународно непризнате косовске државе и у обавези је да примењује њене сепаратистичке законе. Надлежност суда не одређују међународне институције попут Уједињених нација или Савета Европе већ је она под директном контролом одметничких косовских институција које и диригују правила његовог функционисања. То омогућава Приштини да једнострано мења ингеренције Суда и његово деловање прилагођава политичким интересима сепаратистичких елита и њихових западних спонзора.

Ако погледамо ко су судије и тужиоци тог Суда видећемо да су то махом људи који долазе из земаља које су признале тзв. Косово. Илустративан је податак да од 19 судија ниједан није држављанин земље која се противи признању самопроглашене косовске државе. Већина тих људи је такође учествовала у политички монтираним процесима који су вођени против српских војних и политичких представника пред Хашким трибуналом. Навешћу само неколико примера – већ поменути главни тужилац Џек Смит је човек који је заступао оптужбу против Слободана Милошевића, потпредседник Суда је Џејмс Смит, бивши члан тзв. Врховног суда Косова, док је први тужилац Суда за ОВК био озлоглашени Дејвид Швендиман, који је као члан тужилачког тима у БиХ обуставио истрагу за ратне злочине над српским цивилима у Тузли 1992. године.

Због свега наведеног овај Суд није могуће посматрати као кредибилну међународну институцију која је основана са циљем да донесе правду и сатисфакцију српским жртвама већ га треба разумети као још један корак у афирмацији тзв. косовске независности. У питању је Суд који је настао као резултат једностране акције ЕУ и САД, које су највише и лобирале за његово формирање. Већ сама чињеница да иза Суда стоје највећи покровитељи тзв. косовске државе указује на то да је немогуће говорити о независном међународном суду. Суд за злочине ОВК је један политички суд, који и по свом саставу и по методологији рада подсећа на Хашки трибунал.

Мишљења сам да Србија не би требала да гаји превелика и претерана очекивања у вези овог Суда. Подсетићу да та институција постоји већ пуних пет година, а до сада није осудила ниједног припадника тзв. ОВК што сасвим довољно говори о њеној ефикасности. Плашим се да ћемо доживети још једно искуство слично оном које смо имали са Хашким трибуналом, а то је да ће овај суд послужити као геополитички инструмент Запада да би се амнестирао НАТО и терористичко деловање ОВК приказало као легитимна оружана побуна косовских Албанаца.

Све је вероватније да српски народ ни овога пута неће дочекати осуду највећих злочинаца ОВК, а да ће се све медијске спекулације о „дугогодишњој робији“ која чека Хашима Тачија показати као празна нагађања. Ниједан суд који је основан мимо Повеље УН, једнострано и без тражења консензуса најважнијих чланица светске заједнице не може да допринесе објективном и непристрасном расветљавању истине о албанским злочинима на КиМ. Амерички аналитичар Џејмс Хупер отворено признаје да је добро што је Вашингтон успео да формира Суд за ОВК изван оквира УН јер је тако избегнут утицај Русије и Кине на његов рад. То су чињенице које морају да алармирају државно руководство Србије и да му упуте јасан сигнал да злочини ОВК неће доживети судски епилог уколико сам Београд не ојача своје дипломатске напоре на оснивању истински независног и кредибилног међународног суда, који би деловао под мандатом Генералне скупштине УН. Само такав суд био би истински делотворан и са пуним легитимитетом у светској заједници. Свака друга институција која занемарује глас 5/7 човечанства које не признају тзв. Косово осуђена је на неуспех и представља класично изругивање међународном праву и правди.