„Седам сати удара, Београд се отвара.
Отвара га Карађорђе, у њега да дође.“
Пре 214 година родоначелник династије Карађорђевића, човек потекао из народа, човек непоколебљивог духа и смелости, био је одлучан да свом народу отвори врата слободе. Вожд Карађорђе Петровић отпочео је тог судбоносног 15. фебруара давне 1804. године устанак на који је српски народ чекао скоро петсто година; устанак против отоманског тиранства, ударивши тиме темеље обнове српске вишевековне државности.
Само 31 годину касније српски народ на сабору у Крагујевцу усваја свој први, Сретењски Устав, саткан на непролазним идеалима српске слободарске традиције, уписујући се тако у историју као један од првих европских народа који се ослободио ланаца аутократског феудализма.
Смелим и надљудским подвизима својих предака Срби смо успели да пребродимо многе историјске буре и искушења и одбранимо своју државу. Државу која се данас опет налази на мети оних који би поново желели да нас виде као робове, а не као слободан народ.
Најновији у низу примера тих напада су и изјаве немачког шефа дипломатије, Зигмара Габријела, и црногорског премијера, Душка Марковића, који су, обојица угошћени као државни званичници у кабинету сепаратисте и зликовца Рамуша Харадинаја, ударили на Србију управо на дан њеног највећег државног празника.
Док берлински министар у маниру германског колонијалног управитеља Београду поручује да мора да призна „независност“ Косова ако жели да напредује на путу ка ЕУ сатрап Мила Ђукановића упућује честитке Приштини уочи годишњице њене крваве „државности“, понижавајући тиме не само Србе већ и све оне Црногорце чији преци су своје животе положили на олтар српске слободе.
Због овога Дан државности је и згодна прилика да се суочимо са претњама по нашу државност и безбедност. Он треба да нам послужи као инспирација да, гледајући и учећи на примерима из прошлости градимо и бранимо своју самосталност у будућности. А те самосталности нема без њеног чврстог и стабилног корена и темеља, без сржи српског државног и националног бића, Косова и Метохије. Зато је свака борба за очување јужне покрајине потврда да је српска држава доследна у очувању идеала и тековина Првог српског устанка.
Одговор на све нападе и притиске великих сила Србија ће наћи у сопственој прошлости; наћи ће их једино ако се буде угледала на поуке и искуство које су нам у аманет оставили наши преци, заветујући нас да чувамо и сачувамо државу и да је слободну и своју на своме предамо потомцима.
Следимо линију државотворности којом су ходали наши велики народни устаници, војводе, кнезови и владари. Гледајмо у будућност, али не по цену одрицања од своје славне прошлости. Јер без очувања њених тековина неће ни бити српске будућности.
Нека пламен који је пре више од два века осветлио пут Карађорђевим јунацима поново угреје срце сваког Србина, а његовим духовним и политичким вођама покаже пут очувања државног интегритета.
Као што је Сретење симбол просветљења, симбол људског успона и победе јер се човек сусрео са Богом, тако је оно за Србију симбол националног буђења и отпора јер су на Сретење Срби кренули у сусрет својој слободи.
У значењу Сретења данас се најбоље осликава принцип светосавске саборности и јединства српског народа, кроз Сретење се данас најбоље манифестује средишње гесло и ванвременски идеал народа који симболизују речи да „Само слога Србина спашава“.
Нека идеја заједништва и уједињења Српства покренута из Орашца распламса искру која ће водити у ослобођење Косова и Метохије и свих српских земаља.
Србијо, срећан ти Дан државности!
Тагови: Данијел Игрец