ДАНИЈЕЛ ИГРЕЦ: “Оснивањем Министарства за ЕУ власт интересе Србије подређује Бриселу!”

Одлуком да се за мандатара нове Владе именује миљеница атлантистичких структура, Ана Брнабић, оправдано се могло наслутити да ће “безалтернативни” пут у Европску унију, који је широм отворио врата политичком, привредном и безбедносном урушавању Србије, и даље остати кључни спољнополитички приоритет Београда.

На потврду тих слутњи нисмо морали да чекамо дуго; није прошло ни пуних 24 часа, а будућа премијерка еуфорично је најавила формирање два нова ресора, међу којима је и Министарство за европске интеграције. Светлосном брзином посланици владајуће партије поднели су Народној Скупштини на усвајање измене Закона о министарствима којима желе да запечате европски правац Србије, правац којим већ годинама плови наш државни брод, а на чијем крају га чека судбина Титаника.

Са правом се поставља питање: “Какву ће то корист грађани Србије имати од новог владиног ресора?” Одговор је кратак и једноставан: Никакву. Имаће само додатну обавезу, јер ће њихов порез од сада одлазити и на финансирање нечега за шта велика већина њих никада није ни гласала.

Као пример наведимо постојећу Канцеларију за европске интеграције у коју се годишње слије преко 70 милиона динара буџетских средстава, а да заузврат од ње грађани Србије немају апсолутно ништа. Осим из Брисела диригованих саопштења у којима се осуђује српско-руска стратешка сарадња, критикује јачање руског медијског утицаја у Србији, а Београд позива да што пре усклади своју политику са европским директивама.

Предлог законских измена ни у једном делу не наводи које су конкретне, опипљиве надлежности новог министарства за ЕУ нити не одређује које опште правне акте ће доносити нити какав ће управни поступак оно водити. Ствара се недопустива правна празнина која пружа могућност арбитрарног деловања и отвара врата новим притисцима на Србију да своју спољну и безбедносну политику усагласи са Бриселом. Нема сумње да ће евроатлантске структуре у Србији ову прилику искористити да инсистирају на доношењу уставних промена и усвајању законских решења која ће водити даљој деградацији атрибута државности.

Ако узмемо у обзир да су Београд и Брисел пре пар дана отпочели преговоре о царинској унији са земљама чланицама ЕУ оправдано је могуће тврдити да ће нови министарски ресор радити на што бржој имплементацији правила европске царинске политике. Подсетимо само да она подразумевају и заједничку царинску тарифу према трећим земљама, чиме се озбиљно доводи у питање даље постојање Споразума о слободној трговини са Руском Федерацијом.

Европска унија безброј пута је показала своје право лице када су у питању Србија и њени интереси. Замишљена као потрчко Сједињених Америчких Држава, као “савремена тамница народа” у којој државе губе свој суверенитет, народи свој национални идентитет, а грађани постају безлична маса појединаца аутократска ЕУ увек је водила и води антисрпску политику.

На њено признање тзв. Косова, прећутно толерисање великоалбанских претензија и хрватског усташтва, подршку војвођанским аутономашима, гашење Републике Српске, уцене, диктате и ултиматуме Србија сада одговара још једним понижењем сопственог народа – оснивањем министарства које ће промовисати сарадњу са Бриселом, једним од гробара нашег суверенитета.

Ово је још један показатељ сервилног односа државне власти према Западу и доказ да она уместо гласа свог народа радије слуша наређења Берлина, Брисела, Лондона и Вашингтона, која јој упакована у дипломатски речник стижу из америчке, британске и немачке амбасаде у Београду.

Она је овим потезом још једном показала да не разуме (или не жели да разуме) промене геополитичких прилика у свету. Форсирање сарадње са онима који губе примат у међународним односима одраз је недостатка државотворне свести у редовима владајуће коалиције и непостојања јасне стратегије у којој би дефинисали приоритете своје спољне политике у складу са сопственим државним и националним интересима.

Више је него очигледно да грађани Србије од будуће Владе не могу очекивати да ће водити државотворну политику, руковођену поштовањем народне воље. Јер да је тако онда би се пред народним посланицима нашао предлог закона који би предвиђао обнављање Министарства за Косово и Метохију, који би буџетска средства преусмерио у финансирање пројеката од националног значаја, у подстицај наталитета, помоћ социјално угроженим породицама и деци са посебним потребама, у побољшање положаја ратних војних инвалида и ветерана, у економски опоравак српског села и повећање субвенција за развој домаће пољопривреде.

Уместо да ојача своје билатералне везе са Москвом тако што би коначно отворила преко потребну Канцеларију за сарадњу са Руском Федерацијом будућа председница Влада се радије одлучила да ризикује стратешке односе са Кремљом само да би удовољила својим евроатлантским менторима. Уместо да омогући адекватну финансијску и логистичку подршку како би српски сељак успешно пласирао своје производе на руско тржиште, будућа премијерка, дајући предност европским интеграцијама, форсира даљу примену ССП-ја и промовише погубни неолиберални концепт; концепт који је Србију претворио у колонијално тржиште ЕУ на које западни економски гиганти пласирају робу лошег квалитета, а српске раднике и сељаке доводе на ивицу пропасти.

Шта је следећи потез?
Увођење санкција Русији?
Отварање Министарства за НАТО интеграције?