ДАНИЈЕЛ ИГРЕЦ: Окренути се будућности, укинути санкције Белорусији!

Постоји једна велика разлика у начину на који нашу земљу перципирају њени западни „пријатељи и партнери“ са једне и њени традиционални савезници са Истока са друге стране. Док односе са првима карактеришу политика двоструких аршина, политика неравноправног третмана, подређености, условљавања и антагонизам интереса односи са другима могу да послуже као сушта супротност тога, као пример здраве и стабилне међудржавне сарадње, сарадње засноване на принципима суверене једнакости, поштовања међународног права, компатибилности спољнополитичких приоритета и синергије интереса.

Док наши политичари приликом званичних посета код првих бивају дочекивани као управници њихових (тречеразредних) колонија, као послушни изасланици према којима господар не осећа потребу за применом дипломатских манира и кодекса поштовања други наше званичнике дочекују као себи равноправне државнике, као народне суверене и легитимне представнике независних држава.

Док се наши политичари након званичних састанака са првима у земљу обавезно враћају са коферима пуним ултиматума и уцена код других таква пракса не постоји, а уместо притисака и празних обећања они нам пружају пакете конкретних економских, инфраструктурних и развојних пројеката са опипљивим користима по нашу државу, њену привреду и стандард наших грађана.

То се показало тачним и овога пута. У јеку западних притисака на Србију, у тренуцима док нам Брисел, Вашингтон, Лондон и Берлин по обичају умањују сваку реалну перспективу чланства у ЕУ и свакодневно траже да се дефинитивно одрекнемо Косова и Метохије, да заузмемо дистанцу према Републици Српској и да олабавимо везе са Москвом и Пекингом од човека, који у очима бриселско-вашингтонске клике важи за „последњег европског диктатора„, нашој земљи стиже још једна пошиљка конкретне војне помоћи, још једна потврда искреног савезништва и традиционалног, нераскидивог пријатељства.

Братска Белорусија поклонила је Србији четири борбена авиона „миг-29“ чиме је Минск још једном потврдио своју чврсту приврженост стратешкој сарадњи између две државе и јаку вољу за даљим продубљивањем односа на свим пољима. Испорука мигова допринеће учвршћивању безбедносних капацитета Србије и стабилизацији опште безбедносне слике у региону, сузбијању терористичких претњи и очувању мира, категорије која је Белорусији (за разлику од ратнохушкачких америчких јастребова и њихових европских пудлица) у највећем стратешком интересу.

У међувремену на снази су и даље срамне санкције које је против Белорусије увела ЕУ, а којима се придружила и наша држава јер се ратификацијом Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ обавезала на поштовање одлука које Брисел једнострано донесе у домену слободне трговине, што обухвата и економске санкције према њој пријатељским земљама.

Докле ћемо због жеље за наклоношћу оних који су нас бомбардовали, који нам отимају територију, који нас уцењују, условљавају и притискају и за које смо ништа друго до гола колонија да окрећемо леђа онима који нас третирају као истински равноправне партнере, као стратешке савезнике, као братски народ и традиционалне пријатеље?

Да ли ће по истом принципу Србија, овога пута у оквиру затварања Поглавља 29 о царинској унији и Поглавља 30 о економским односима са иностранством, увести санкције Русији па се онда изговарати да је на то, ето, била „принуђена“ због политике уласка у Унију, у савез прошлости од којег кроз неколико година неће остати ни камен на камену. Подсећања ради, смисао оба поменута поглавља је у усклађивању спољне економске политике Србије са законодавством и принципима ЕУ што поред усвајања јединствене царинске стопе према трећим земљама подразумева и комплетно подређивање српског економског интереса интересима бирократске елите у Бриселу.

Пут до тог циља води преко отказивања споразума о слободној трговини са Русијом и Белорусијом и проширења санкција према ове две земље. Шта би Србија тиме добила? Ништа осим одрицања од економског суверенитета, гашења самосталне спољнотрговинске политике и губитка бенефита које би имала од извоза на велико и перспективно руско (и шире, евроазијско) тржиште.

Историја нас учи да је Белорусија у најтежим временима за Србију и њен народ увек била ту као искрени савезник, са испруженом руком помоћи и то без обзира коликом притиску и сама била изложена од стране западне аждаје. Минск је стајао уз Београд за време НАТО агресије, стајао је уз Београд за време илегалне сецесије јужне српске покрајине, стајао је уз Београд за време катастрофалних поплава 2014. године, а својим непризнавањем тзв. Косова, отварањем свог (пољо)привредног сектора за српске инвестиције и интензивирањем војно-техничке и сарадње у области кључних грана попут грађевинске и аутомобилске индустрије са Београдом Белорусија јасно показује да је и даље спремна да буде уз нас и наш народ.  

Могућности наше (политичке, економске, енергетске, безбедносне, културне, туристичке) сарадње како на билатералном тако и на мултилатералном нивоу (у погледу развијања јачих односа са Евроазијском економском унијом и Заједницом независних земаља) су огромне, а потенцијали те сарадње увелико неискоришћени, у великом делу управо због постојећих, за Србију неприродних и непотребних санкција према овој земљи. Наша робна размена мора да достигне (али и да престигне) обим од 500 милиона долара, а Србија мора Белорусију да искористи као свог стратешког партнера и као врата за свој економски продор на велико евроазијско тржиште.

Због тога нам је потребан другачији, редефинисан приступ у спољној политици која мора да буде све више проактивна, а посебну пажњу да посвети грани економске дипломатије. „Безалтернативност“ европског пута је у новом геополитичком поретку ствари постала истрошен концепт, европске интеграције какве данас намеће Брисел све више постају категорија прошлости, а ЕУ добија све реалнију алтернативу. Време је да у периоду пред нама сопствени државни и национални интерес поставимо на пиједестал приоритета спољне политике. А српски интерес није и не може бити пут у провалију звану ЕУ по сваку државну и националну цену већ пуна економска, привредна и војно-техничка сарадња са Белорусијом, чланицом Евроазијске економске уније и ОДКБ-ја – истинских весника мултиполарног света и савеза будућности!

Извор: Видовдан.орг