На годишњицу стварања једног од највећих националних бисера српске државности, Републике Српске, која је пре два дана прославила свој 25. јубилеј, представници савремене тамнице народа у Бриселу су расправљали о припреми нових уцена и ултиматума за српски народ.

Док су Срби од Призрена до Суботице, од Скопља до Невесиња и Бањалуке сложно обележавали дан када су њихова браћа западно од Дрине извојевала битку за слободу и обновила своју историјску државност челници ЕУ смишљали су како да убрзају процес растакања српског националног и политичког бића на Балкану.

Узнемирена широким националним консензусом када је у питању опстанак Републике Српске одлазећа америчка администрација користи своје последње дане да учини све могуће како би спречила јачање стратешких позиција Србије на Балкану. Поред гурања Црне Горе у НАТО пакт Београд треба дотући и на КиМ, спречавајући сваки покушај обнове српског суверенитета у јужној покрајини која се назире све извеснијим отопљавањем односа Америке и Русије након инаугурације Доналда Трампа за председника.

У светлу тих дешавања Спољнополитички одбор Европског парламента отпочео је прекјуче расправу о новом предлогу Резолуције о Косову коју је сачинила известилац ЕУ за Приштину, Улрике Луначек. Нацрт Резолуције, писан испод пера госпође Луначек, једног од највећих србофоба у Европи, предвиђа мноштво уступака које Београд мора да учини по питању КиМ како би постао „пуноправни“ слуга атлантистичке(русофобне, антихришћанске) ЕУ.

Но, погледајмо укратко шта нам то у својој Резолуцији спремају наши „западни партнери и пријатељи“:

1.) Европски посланици траже од Приштине да „одмах успостави Асоцијацију (Заједницу) српских општина на северу Косова, сагласно Бриселском споразуму, уз уважавање одлуке косовског Уставног суда“.

Неупућени би рекли како ЕУ овим захтевом стаје на српску страну и пружа подршку нашој држави у заштити српског народа на северу КиМ. Међутим, истина је другачија. У Резолуцији се нигде не помиње оно што је став Београда: да је ЗСО предвиђена као територијална или нека друга врста аутономије у оквиру Аутономне покрајине КиМ већ се она третира као „асоцијација“; као и свака друга невладина организација локалног карактера која функционише према косовском Уставу и косовским законима.

Позивањем на одлуку Уставног суда тзв. Косова којом се Заједници општина оспорава посебан политички субјективитет и везе са Србијом Брисел покушава да афирмише власт Приштине на читавом северу Косова и Метохије. Заједница општина формираће се на основу декрета Владе у Приштини као извршног акта косовске државе и неће имати никакве законодавне надлежности. Њен Статут чије доношење тражи Брисел биће само обичан подзаконски акт без могућности да ЗСО буде ентитет са српским, државотворним прерогативима.

Изјаве Дејвида Мекалистера, известиоца ЕУ за Србију, које су пратиле расправу о новом нацрту Резолуције говоре да се чак и тај наводни притисак на Приштину да формира ЗСО условљава обавезом Србије да своју спољну политику усагласи са политиком Брисела. Другим речима, Србима се поручује: „Уколико хоћете да добијете Заједницу српских општина прво уведите санкције Руској Федерацији!“

2.) Предлог Резолуције позива пет преосталих држава чланица ЕУ које не признају самопроглашену независност Косова да то учине, уз тврдњу да би то допринело нормализацији односа Београда и Приштине. Упоредо са тим Резолуција тражи од Србије да под хитно укине своје „паралелне“ структуре на северу КиМ.

Оваквом формулацијом Европски парламент погазио је дату реч да никада неће својим поступцима прејудицирати статус Косова и Метохије. Тиме је игнорисан и Заједнички извештај ЕП и Европског Савета, усвојен 24. априла 2013. године у којем ЕУ истиче свој неутралан став када је у питању међународно-правни положај КиМ. Брисел је овим још једном показао да има активну улогу у ревизији Резолуције 12 44 и нарушавању српског територијалног интегритета. Ово ни не чуди ако знамо да је огромна већина европских посланика већ 2007. године лобирала код појединих чланица Савета безбедности да Уједињене нације пруже легитимитет Ахтисаријевом плану и пониште важећу Резолуцију 12 44.

3.) Предлог Резолуције поздравља то што је Косово добило статус посматрача у Савету Европе и „позива Србију да се не уплиће у улазак Приштине у међународна и регионална тела“.

Циљ одлазеће Обамине администрације је да путем својих експозитура у ЕУ натера Београд да пристане на чланство Приштине у свим важнијим међународним форумима. Тиме се учвршћује државност Косова у међународним односима и отварају врата његовом чланству у НАТО пакту и кровној организацији данашњице -Уједињеним нацијама. У томе важну улогу игра и званична Тирана која је пре неколико месеци постала седиште Фонда за Западни Балкан, регионалне организације у чијем оснивању је поред Албаније, БиХ, Македоније, Црне Горе и Србије учествовало и тзв. Косово. Потпис Приштине на Споразум о оснивању Фонда према ставовима албанских дипломата јача међународни уговорни капацитет сецесионистичке косовске државе.

4.) Резолуцијом се налаже српској и „косовској“ страни да пронађу задовољавајуће и прихватљиво решење за статус Трепче.

Ако имамо пред очима огромне финансијске интересе појединих моћних западних компанија и америчких економских структура када је у питању имовина Трепче јасно нам је да је за Брисел једино „прихватљиво и задовољавајуће“ решење оно које Србију лишава свих њених суверених права над природним богаствима на КиМ. Бриселски преговори се користе како би Приштина постепено успоставила пуну контролу над свим стратешким ресурсима попут Трепче, Газивода, инфраструктуре Телекома и осталих. О томе сведочи и најновији извештај Европске службе за спољне послове у којем јасно стоји да ће сва српска телекомуникациона инфраструктура на КиМ бити пренета на новоформирану ћерку-фирму Телекома Србије. Та фирма, како се наводи у извештају, мораће да се региструје код „Косовске агенције за привредне регистре“, сепаратистичке институције која делује у оквиру за Србију неприхватљивог косовског правног поретка.

То су кључне тачке нацрта нове ЕУ резолуције која ће по свој прилици ускоро бити усвојена и на пленарном заседању Европског парламента. Са њом се потврђује континуитет западне политике распарчавања српске територије и легализација окупације Косова и Метохије. Доказ за то видимо у свим досадашњим уступцима Приштини који су само дали ветар у леђа њеним сепаратистичким аспирацијама – потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, додела међународног позивног броја, интеграција српских судова у косовски правни поредак и многи други.

Политички естаблишмент који је после пораза Хилари Клинтон приморан да напусти Белу кућу свом силом се труди да што пре доврши свој пројекат „независног Косова“. У тој борби Вашингтон користи и преговарачки процес Србије са ЕУ, нарочито Поглавље 35. Суочене са опасношћу да би Доналд Трамп могао да допусти даље јачање руског утицаја у Европи и олабави атлантистичку омчу око српских земаља на Балкану актуелне англоамеричке структуре у ЕУ журе да свеобухватну нормализацију односа Београда и Приштине што пре приведу крају.

Међутим, изгледи за остварење тог циља су из дана у дан све мањи. Србија полако постаје свесна геополитичких промена у свету и чињенице да ЕУ више није оно што је некада била. Београд се заиста налази пред судбоносним избором: или ће да настави старим путем или ће направити државотворан политички заокрет у спољној политици како би искористио нове околности на међународној сцени и заштитио стратешке националне интересе. Међу њима кључно место мора да заузима афирмација државности над српским земљама.

Нека нам на том путу надахнуће буде Република Српска која је пример националног јединства српског народа и остварење његове вишевековне тежње за слободом и самосталношћу!