„Паметан човек никада неће ићи против чињеница. Он никада неће порицати историјску истину народа којем припада.“
Мало ко зна да је аутор ових речи Абдул Корома, угледни професор међународног права, некадашњи судија Међународног суда правде из Сијера Леонеа. То је човек који је 2010. године изрекао пророчке речи да ће доћи дан када ће и његова земља морати да повуче признање тзв. Косова. То се и обистинило. Прошле године Република Сијера Леоне придружила се групи од 95 чланица УН које Косово сматрају саставним делом Србије.
Оно што је природно и самоподразумевајуће за једну земљу из далеке Африке није природно за председника Српске академије наука и уметности, Владимира Костића. За њега Косово није Србија, већ независна држава.
Обичај је да се умни људи придржавају чињеница и утечених правила науке, да своје ставове заснивају на аргументима и на провереним научним спознањима. Правна наука каже да је територијални интегритет неприкосновен и да не постоји право на сепаратизам. Већина сталних чланица Савета безбедности Косово сматра делом Србије. Тај став дели и 60% чланица Генералне скупштине. Тапију Србије над КиМ признају Повеља УН, Резолуција 1244, Париска повеља о миру, Хелсиншки завршни акт, Кумановски споразум и многи други међународни документи.
У саветодавном мишљењу из 2010. године двотрећинска већина судија Међународног суда правде сматрала је неупитном чињеницу да је Косово део Србије. Али нашао се један Владимир Костић, лекар по струци, да оспори став највиших међународних институција, да оспори став најеминентнијих правних стручњака, да занемари Резолуцију 1244 и Устав Србије, и да нас подучи како смо сви ми у заблуди – јер, ето, он зна истину, а истина је да Косово није српско.
Господине Костићу, не чини једну територију државом то што група побуњеника одлучи да се зову републиком. Онда би и Каталонија била држава, а није. Онда би и Тајван био држава, а није. Онда би и северни Кипар био држава, а није. Онда би и западни Тоголанд био држава, а није. Онда би и Сомалиленд био држава, а није. Онда би и Исламска „држава“ била држава, а није.
Једну државу чине државом њена историја, њени национални, духовни и културни белези, континуитет њених институција, међународно признање, и оданост њеног народа. Али тешко Ви то можете да схватите, јер сте својим изјавама показали, да не разумете историју, да не познајете међународно право, да не признајете културну и духовну баштину српског народа на Косову и да Вам је оданост Отаџбини нешто страно, далеко и несхватљиво. Оно што је за већину човечанства међународни злочин и сепаратизам, за Вас је независна држава.
Поређења ради, не постоји ниједна јавна изјава председника молдавске Академије наука и уметности у којој би он тврдио да Транснистрија (Придњестровље) није део Молдавије. На званичном сајту највише молдавске научне институције наћи ћете опширне извештаје и анализе о актуелним приликама у Транснистрији. Поједини молдавски академици континуирано упућују позиве државним властима да раде на већој интеграцији овог региона у безбедносни, образовни и социјални систем Молдавије. Слична патриотска и државотворна свест преовладава и у кипарској, шпанској, израелској, кинеској и аргентинској научној и академској заједници.
У међувремену, председник Српске академије наука и уметности јавно изјављује да Косово није део Србије. Већини чланова САНУ (осим ретких и часних изузетака) је сувишно да се као академици баве најважнијим државним и националним питањем. У протеклих десетак година је објављено више научних радова и истраживања о косовско-метохијском питању на сајтовима европских и светских научних часописа него на сајту Српске академије наука и уметности. Последња публикација, која се бави питањем Косова и Метохије, а која је настала под окриљем САНУ, била је књига из 2019. године под називом Етничка идентификација на послератном подручју: српска заједница југоисточног Косова. Међутим, и у њој се јужна српска покрајина приказује као независна држава. Једном речју – неприхватљиво!
Време је, господине Костићу, да престанете да омаловажавате углед једне од најзначајнијих институција српског народа. Време је да престанете да нам делите лекције и да нам непозвани држите предавања, јер ми не желимо да живимо у Вашим заблудама. Можда је крајње време да се повучете са места председника САНУ и да ту угледну позицију препустите некоме коме ће бити част и привилегија да каже да су Косово и Метохија били, јесу и биће Србија!
Текст је објављен у: Српске новине ЦГ