Данијел Игрец: Ни “Хонгконг” ни “разграничење” већ обнова државног суверенитета!

Занимљиво је било јуче посматрати “размену мишљења” између бившег и садашњег председника Србије по питању “најбољег решења” за Косово и Метохију.

На једној страни имамо господина Коштуницу који најбоље решење препознаје у аутономији за косовске Албанце по моделу кинеског Хонгконга. На другој страни имамо господина Вучића који пак најбоље решење види у територијалном разграничењу и подели КиМ на српски и албански део.

Још једном су грађани имали прилику да буду сведоци бесмисленог политичког препуцавања између представника бивше и садашње власти. Међусобне оптужбе за неуспешну политику према КиМ, пребацивање кривице једних на друге и надметање у кандидовању “најбољих” решења за косовско-метохијско питање постали су уобичајена политичка пракса у Србији.

И једни и други политикантском и популистичком реториком покушавају да закрију сопствене пропусте и трагове погрешне политике која нити је имала нити има прави одговор на континуирано развлашћивање Србије на Косову и Метохији. Док такво (не)чињење одговара њиховим дневнополитичким потребама оно на пољу афирмације државних и националних интереса нема ама баш никаквог позитивног, државотворног ефекта – штавише, тамо се одражава као сасвим бескорисно, па чак и контрапродуктивно.

Бескорисно јер ни једни ни други не указују на суштину проблема.

А суштина проблема је да се Србија суочава са сецесионистичком побуном, војном окупацијом и узурпацијом државних прерогатива на делу сопствене територије. Те проблеме не решава ни модел Хонгконга ни модел разграничења који само продубљују постојеће политичке и партијске поделе, а преко њих и поделе у друштву. Решење треба тражити у оквирима политике која на прво место поставља стратешку борбу за обнову државног суверенитета, а која је могућа само на темељима широког националног консензуса.

Наши политичари увек полазе од искривљене стварности – од “стварности” у којој смо ми дужни да преговарамо са ратним злочинцима, од “стварности” да је сепаратизам “нужно зло” које ми ето морамо да прихватимо, јер иначе губимо и оно “мало ” што имамо па све до “стварности” да и Албанци имају некакве заметке државности на КиМ.

Зашто једном не престану да лажу и обмањују овај народ? Када ће једном схватити да је бесмислено говорити о било каквим моделима аутономије, а камоли о антиуставном цепању државне територије у виду разграничења, док се као нација и држава суочавамо са урушавањем и отимањем државног суверенитета?!

Разговори о обиму и садржају покрајинске аутономије су добро дошли и складни су слову и духу Устава и Резолуције 1244 али тек након успешно спроведеног првог, суштинског и приоритетног корака – након деконструкције косовске парадржавности, уклањања сепаратистичких елемената из покрајинских институција и обнове темеља српског уставног поретка у јужној покрајини.

Политичка и интелектуална елита НР Кине јединствена је у оцени да је управо сузбијањем сепаратистичких тенденција и повратком Хонгконга под контролу Пекинга ова најмногољуднија земља на свету начинила први и најважнији корак ка обнови своје регионалне и глобалне моћи.

Зато размишљајмо и делујмо као наши кинески пријатељи – стратешки.

То је одговорна и државотворна политика.

То је једино решење.

Све друго су заблуде.

 

Данијел Игрец, магистар правних наука

Извор: Видовдан