ДАНИЈЕЛ ИГРЕЦ: Лажна србофилија Зорана Заева

Западна марионета, рушилац македонског Устава, шиптарска пудлица, Зоран Заев, окривљује Србију за вођење „националистичке“ политике у региону. Оптужује државу која већ годинама води политику неизазивања конфликта, некада чак и по цену угрожавања сопствених националних интереса, како би се сачувала стабилност и избегао нови балкански рат, у који нас гурају експозитуре западног утицаја у региону.

Зоран Заев, заговорник стварања треће албанске државе на Балкану, помиње братске односе Срба и Македонаца, жали јер је македонско-српска економска сарадња због пораста „националистичких“ тенденција у Београду и Скопљу потпуно замрла и критикује став званичног Скопља према КиМ, истичући како је „Косово срце Србије“.

Реторика Зорана Заева је типичан пример политике борбе против туђе „агресивности“ како би се оправдале сопствене сепаратистичке, антидржавне аспирације. Као симпатизер великоалбанске идеологије он одобрава иредентистичке захтеве државног руководства у Тирани јер се помоћу њих и сам позиционира на политичкој сцени Македоније. Према његовом резоновању актуелне ситуације, Србија је та која позивима на очување мира у региону спроводи ратнохушкачку политику и спречава његове политичке партнере Зорана Заева, Едија Раму, Талата Џаферија, Јонуза Муслијуа и Хашима Тачија у спровођењу идеје свеалбанског уједињења.

Један од твораца антисрпске и антимакедонске „Тиранске платформе“ користи већ добро познати метод западне политике и пребацује кривицу за ескалацију насиља и дестабилизацију региона на Србију. А на кога ће другог? Па управо демонизација Србије иде у прилог политичким ставовима лидера СДСМ. Иза њих стоје оне западне структуре којима је у интересу сузбијање руског политичко-безбедносног и кинеског економског утицаја на Балкану. Србија окренута стратешкој сарадњи са Москвом и кинеским инвестицијама, Србија која представља трговински и финансијски мост на осовини Берлин-Београд-Москва-Пекинг је трн у оку глобалистичком естаблишменту, остацима старе америчке администрације која је на Балкану још увек задржала кључне позиције моћи. О томе сведочи и недавна посета изасланика Стејт департмента Брајана Хојта Скопљу, и то без званичног одобрења од стране садашње америчке администрације. Једина сврха његовог доласка била је дати ветар у леђа опозицији окупљеној око Зорана Заева и подржати сецесионистичке захтеве албанских политичара у Македонији.

Поруком како „ће нас Европа више волети ако унапредимо нашу међусобну сарадњу“ лидер СДСМ заправо прижељкује дестабилизацију Србије, извоз нестабилности на њено тле, нови македонски сценарио и у Београду, који би отерао „националистичке вође“, а на власт довео оне који ће свесрдно подржати припајање тзв. Косова и југа Србије албанској држави.

Питам се која ће нас то Европа према речима господина Заева више волети? Да ли је то она аутократска ЕУ која гази изборну вољу македонског народа и позива на антиуставну федерализацију његове државе? Да ли је то она бриселска ЕУ која је већ једном подржала стварање албанске државе на Косову и Метохији, а сада то исто ради и у Македонији? Нама не треба „љубав“ такве Европе. Нама треба моментално дистанцирање од таквог геополитичког монструма, испоставе интереса НАТО пакта на Балкану.

Речи о српско-македонском братству и Косову као срцу Србије Заев само користи како би се обрачунао са политичким неистомишљеницима у самој Македонији. Он покушава да увери Србе у тој држави да је тобоже велики србофил, политичар који је на њиховој страни, док са албанским представницима договара усвајање резолуције којом би српску државу оптужио за (непостојећи) геноцид над Албанцима у периоду између 1912. и 1956. године. Ко то може „сопствену браћу“ да прогласи за ратне злочинце и крвнике? Одговор је: западни плаћеник.

Већ колико сутра Заев не само да не би санирао грешке које је македонско државно руководство у последњим годинама начинило према Србији. Он би отишао корак даље. Задао би смртни ударац српско-македонским односима, угрозио безбедност Србије, пружио руку албанским терористима на југу наше државе и подржао њену даљу дезинтеграцију, све до реализације коначног циља његових западних ментора – стварања „Велике Албаније“.

Тагови: Данијел Игрец, Зоран Заев