Дан победе над нацизмом: Сећање на капитулацију Хитлерове Немачке

Маршал Георгиј Жуков био један од најуспешнијих војсковођа у Другом светском рату, и то не само совјетских. Био је славни руски командант, маршал СССР-а, четири пута му је додељена титула Хероја Совјетског Савеза, био је носилац многобројних совјетских и иностраних ордена и медаља.

Због својих огромних и несумњивих ратних заслуга, у својој отаџбини је прозван „Маршалом победе“. Управо је Жуков постао лице и симбол руске и совјетске победе над нацистичком Немачком, који се може поредити са највећим руским војсковођама, попут Суворова и Кутузова.

Врхунац његове животне путање и војничке каријере било је то што је пред њим, 8. маја 1945, односно 9. маја (у 00.43 по московском времену) у Берлину фелдмаршал Вилхелм Кајтел потписао безусловну капитулацију трупа нацистичке Немачке.

То је био крај величанственог и страшног Отаџбинског рата, који је Совјетска Русија платила са 26 милиона мртвих. На тај начин се окончала светска катастрофа и права светска ноћна мора. Свакако, то није урадио сам Жуков и то се није десило нимало случајно: под његовом командом Црвена армија је извојевала најзначајније победе, у грандиозним биткама за Москву, Стаљинград, Лењинград, Белорусију и, коначно, у епској бици за Берлин.

Дан победе или Дан Европе: Тиха ревизија историје

Дана 9. маја у Русији и другим земљама прославља се Дан победе над нацистичком Немачком и њеним савезницима, док се у Европској унији 9. мај прославља као Дан Европе, у знак сећања на усвајање Шуманове декларације 1950. године, о европском уједињењу.

Како је пре годину дана на Дан победе за РТ Балкан изјавио историчар Милош Ковић: „Очигледно је да Западна и Централна Европа виде то на један начин, а земље које су одиграле одлучујућу улогу у победи над нацизмом, а ту пре свега мислим на Русију, ствари виде различито.“

„Заправо, и у Русији и у Србији, сазрева свест о томе да је нацистичка агресија на исток Европе била само део једног процеса који траје неколико векова, а који чине периодични походи Западне Европе на европски Исток“, додао је Ковић.

И у Русији и у Србији се ствара све јаснија представа о стварним догађајима из Другог светског рата, док се у Западној Европи истина све дрскије прикрива. Очигледно је и зашто: нацизам се поново покушава употребити против руског и српског народа.

Међутим, маргинализовање улоге СССР-а у Другом светском рату почело је много раније, пре свега на Западу. Намера је да се жртве прогласе за злочинце, оног ко је претрпео геноцид за оног ко га је извршио, а жртве нацизма проглашавају се нацистима.

Ревизионизам све више продире и у академске амбијенте на Западу, међу историчаре. Све се базира на такозваној теорији тоталитаризма, која жели да изједначи нацизам и комунизам. Хитлер се, међутим, није дивио комунистичком Совјетском Савезу, већ империјализму и расизму Британије и САД.
„Бесмртни пук“ у Русији и Србији

У Русији се Дан победе обележава низом манифестација које су прозване „Бесмртним пуком“, у знак сећања на жртве Другог светског рата.

Учесници на Дан победе пролазе у колони, улицама руских градова са георгијевским лентама носећи слике својих рођака – ветерана војске и морнарице, партизана, заробљеника из концентрационих логора…

Ова манифестација је настала у Русији, 4. фебруара 2014, а први пут у оваквом облику организована је 2012, у граду Томску.

У Србији се „Бесмртни пук“ обележава од 2016. године. Године 2018. председник Србије Александар Вучић предводио је ову манифестацију у Моксви, са руским председником Владимиром Путином.

Владе САД и Велике Британије забраниле су одржавање марша „Бесмртног пука“ на својој територији, саопштио је 2022. копредседник централног штаба истоименог друштвеног покрета генерал-пуковник Сергеј Макаров.

„У Великој Британији забрањена је не само поворка, већ чак и полагање цвећа и венаца на споменик у Лондону“, додао је. „У Ирској је повучена сагласност за процесију… САД су забраниле и полагање цвећа на споменик Духу Лабе.“

Раније је руски амбасадор у САД Анатолиј Антонов изјавио да су „по препоруци Стејт департмента“ власти одбиле да одрже церемонију у знак сећања на сусрет совјетских и америчких војника на Елби, који се сваке године одржава на Арлингтонском гробљу у близини Вашингтона.