Поврх тога, припретила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен, „парализоваћемо средства руске централне банке“.

Додуше, само делимично, јер, признаје шеф ЕУ дипломатије Жозеп Борељ, „не можемо да блокирамо резерве руске централне банке у Москви. Или у Кини. Током последњих година Русија је преместила своје резерве на места на којима не можемо да их блокирамо. Русија се припремала за овакву ситуацију.“

А ни из СВИФТ-а не искључују све руске банке, него само оне које су већ обухваћене санкцијама Америке и њених европских саучесника. „У складу с компромисом који је направљен како би се отвореним оставио канал за плаћања енергената и остале виталне трансакције, ЕУ је одлучила да СВИФТ-у да инструкцију да неке руске банке остави у систему“, пише „Вол стрит џорнал“, и открива да „постоје и начини за заобилажење СВИФТ-а који ће омогућити трансакције чак и ако Русија у потпуности буде искључена из њега. Агенција ‘Фич’ каже да банке могу да користе друге системе – иако мање ефикасне и нешто скупље – као што је телекс. Такође, Русија је развила и сопствени систем. Иако су тренутно само 23 иностране банке ту повезане, и друге би могле да се придруже ако СВИФТ више не буде опција.“

Цитиран је и Ричард Нефју, бивши високи званичник америчког Стејт департмента задужен за санкције, аутор књиге „Уметност санкција“, који каже да би ефекат потпуног искључивања из СВИФТ-а „Русија могла брзо да умањи другим механизмима за трансакције. То би Русима створило главобољу, али мислим да се вредност овог потеза драматично прецењује.“

Штавише, наглашава „Вол стрит џорнал“, „Кина је још једна алтернатива. И Пекинг има сопствени систем плаћања, у који је укључено још више међународних банака него у руски. Тиме што додатно зближава Русију и Кину, кажу критичари, искључивање Русије из СВИФТ-а могло би да наруши превласт доларског глобалног финансијског система.“

А интересантно упозорење, ако има икога довољно разумног да га чује, упутио је и економиста Нуријел Рубини, који је надимак доктор Пропаст заслужио када је економску кризу 2008. предвидео пре свих других: „Путин зна да може да нанесе асиметричну штету економијама и тржиштима Запада, зато што је већи део прошле деценије провео спремајући ратне залихе и стварајући финансијски штит против додатних економских санкција.“

Портал „Слејт“ предвиђа и да ће „терет (предстојеће кризе) најтеже пасти на средњу и радничку класу у САД“, а исто прети и Европи, којој НАТО тинк-тенк Атлантски савет поручује да ће „морати да истрпи повећане цене нафте и гаса као резултат западних санкција“. Али ће зато Европска комисија, најављује „Вашинтон пост“, објавити стратегију „убрзавања транзиције на обновљиву енергију како Европа више не би била толико зависна од Кремља“. Истина, прецизира се, процес ће „трајати годинама и доћи ће с великим рачуном за европске пореске обвезнике“.

Притом, није реч само о руској нафти и гасу. „Ројтерс“ опомиње да је Русија – 11. економија света, шеста по паритету куповне моћи – извор чак „једне шестине сировина на свету… Рат, санкције и вероватноћа да ће Русија узвратити на озбиљан начин проузроковаће глобални рецесиони шок“, упозорава „Ројтерс“, док Нуријел Рубини предвиђа „геополитичку депресију која ће имати масовне економске и финансијске последице далеко изван Украјине… Глобална стагфлаторна рецесија сада је веома вероватна… Аналитичари се већ питају да ли (америчке) Федералне резерве и остале велике централне банке могу да постигну меко приземљење из ове кризе. Не рачунајте на то…“

Ко ће платити цену западних санкција Русији? На који се начин Русија припремила за данашњи сценарио? И каквом геополитичком депресијом прети доктор Пропаст?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар Бранко Павловић и професор међународних односа Срђан Перишић.

Коментаришући наводе портала „Јаху фајненс“ да „вишегодишње настојање Русије да се ослободи долара ублажава утицај санкција“ (у последњих 10 година удео америчких државних обвезница смањен је за 98 одсто), те да, с ценом нафте од преко 100 долара по барелу, „Русија нема потребе за страним финансијским тржиштима… Русима није потребно да издају обвезнице. Шанса је равна 0 да може да дође до кризе платног биланса с обзиром на њихове резерве и национални фонд“ у износу од 170 милијарди долара, као и оцену „Њујорк тајмса“ да је створена „тврђава Русија“ која је „своју економију учинила отпорном на санкције… Путин је реструктурирао економију земље с експлицитним циљем да издржи финансијски притисак Запада…“, Бранко Павловић указује да ће се на удару санкција наћи онај део девизних резерви Русије који „није склоњен из финансијских институција подложних америчком притиску.

Најављено замрзавање те имовине, заправо, подразумева њену пљачку. И то је велики наук за све државе које немају амбицију да буду у подређеном, вазалном положају у односу на САД које сад врше озбиљну финансијску агресију на Русију. И Русија ће на то сигурно одговорити, остаје још само да видимо на које ће све начине то учинити. Тим пре што на саму Русију санкције неће имати утицај ако се не прошире на све државе које и даље желе да сарађују с њом, а то су велике државе као што су Кина, Индија, Бразил, Турска… Тако да заправо земље Запада, парадоксално, остају изоловане у односу на остатак света.“

С друге стране, очекује Бранко Павловић, највећу цену санкција Русији платиће Европска унија, „која на несхватљив начин потцењује проблеме којима ће бити изложена“.

Ово предвиђање потврђује и анкета коју је недавно у 400 компанија спровела Федерација немачких индустрија; близу једне четвртине истиче да је њихов опстанак под претњом због трошкова енергената, а тај број ће бити још и већи након скока цена природног гаса од 30 одсто крајем фебруара изазваног ескалацијом кризе у Украјини.

Притом, додаје Бранко Павловић, „због ‘Северног тока 1’ Немачка се још и налази у повлашћеном положају у односу на остатак ЕУ, где ће ситуација бити још и много тежа. А да и не говоримо о сценарију у коме би доток гаса из Русије био обустављен…“

„Заоштрена друштвена ситуација у Америци постаће и још заоштренија“, очекује Срђан Перишић. „Садашње политичке и идеолошке поделе сада ће додатно бити погоршане економским шоком који следи. На концу, и то ће допринети даљем урушавању тог либералног капиталистичког система. Рат, који су сами изазвали да би очували премоћ тог система, довешће до његовог краха.“