Русија се дефинитивно, чак помало и официјелно током Осме конференције Примаковљеви дани, која се одржава сваке године у част бившег руског премијера и министра спољних послова, Јевгенија Примакова, опростила од идеје којом је окончала Хладни рат – од замисли Велике Европе од Лисабона до Владивостока.

Све је започео руски министар спољних послова Сергеј Лавров који је указао да „неће бити обнављања претходних односа са Западом“, а ако сарадња уопште буде могућа, она ће се заснивати на „новим принципима“. Према његовим речима, ако европска дипломатија, „помпезно позива на одбрану Украјине“ уз оправдање да „брани европске вредности“, „онда не би требало да имамо ништа заједничко са таквом дипломатијом“.

Помоћник руског председника Владимира Путина, некадашњи руски амбасадор у Вашингтону, Јуриј Ушаков, констатовао је да је раније „популарни пројекат изградње јединственог простора“ од Лисабона до Владивостока „очигледно пропао“. САД – нагласио је – нису хтеле да воде рачуна о елементарним интересима Русије у области безбедности, па је чак и ЕУ одустала од овог пројекта. То све значи „крај европске безбедности у 21. веку“.

Полицентрични свет

Ако су у Русији раније као својеврсну метафору употребљавали „од Лисабона до Владивостока“, данас би било исправно рећи „од Мурманска до Мумбаја и Шангаја“. У том заокрету, Каспијско море за Русију постаје значајније од Средоземља. То је трансформација целокупне парадигме спољне политике. У њој траје ревалоризација укупног спољнополитичког наслеђа где се одбацују све што је непотрбно, а јача оно што је суштинско.

Неке од ових оцена изрекао је први говорник и председник Организационог одбора скупа, академик Александар Дињкин. Он је подсетио да се на претходним Примаковљевим данима више пута и у различитим контекстима говорило да је занемаривање националних интереса Русије бременито опасним развојем међународних односа и претњом европској безбедности“, закључивши да је „данас то постала тужна реалност“.

Дињкин је нагласио да се, имајући у виду друштвену ситуацију у различитим деловима света, може закључити да су подељена друштва у подељеном свету кључна карактеристика савременог поретка. Али крај „европске безбедности у 21. веку“, рекао је, „није крај историје“. Дињкин је навео да „у Русији постоји промена концептуалне парадигме у међународним односима: са модела Исток – Запад на модел Север – Југ. „Велика Евроазија“ је као пројекат заменила концепт заједничког европског дома, а „на овим просторима ће се развијати главни догађаји будућег полицентричног света“.

У складу са овим поставкама, на скупу није било ни једне једине теме која се односила на Европу, што је била доминантна тема на свих досадашњих седам конференција посвећених Примакову. Нова оријентација изражава руско уверење у ком правцу ће се кретати развој међународних односа.

Конкретно, говори се о утицају на светске односе Кине, Индије, Турске, Евроазије и земаља Централне Азије. То исказује и процес трансформације у којем се налази руска спољна политика. Она је низ година своју позицију у свету доживљавала хоризонтално: дуж линије исток – запад. Данас, у великој мери изнуђена, одређена је вертикално, дуж меридијана север – југ. И себе доживљава као (самовољан) Север, који гради блиске односе са Југом.

Русија и Кина

Што се тиче источне Европе, за Русију нема сумње да је од ње направљен санитарни кордон – од Букурешта до Талина. Тиме је оживљена стара идеја Јозефа Пилсудског „од мора до мора“, која је позната као Интермариум, конфедеративна држава која обухвата земље од Црног и Јадранског, па до Балтичког мора.

Ову идеју ревитализовао је својевремено Збигњев Бжежински, а сада је она постала део НАТО арсенала супротстављању Русији. Овакво преусмеравање Примаковских читања, с једне стране је објективно, а с друге је реакција на оно што се види у евроатлантском простору. Важне државе постају Јапан и Иран, али не Авганистан. Јапан, иако чврсто повезан са САД, није члан НАТО, тако да се не повлаче из енергетских пројеката Сахалина, па чак и преговарају о прилично великим набавкама природног гаса за 2023. Учесници конференцијие верују да су се о томе договорили са Американцима који су им то дозволили.

Иран је веома важна земља јер лежи и на меридијану север – југ, односно Иран је део транспортног коридора који иде дуж тог меридијана. Са те тачке гледишта, Иран, који је на Каспијском мору, постаје део важне транспортне артерије, можда и „данас важније од Средоземног мора“. „Авганистан још увек није приоритет руске спољне политике. Зашто бисмо губили време, ресурсе и напоре на неприоритетне теме за руску спољну политику?

Дакле, Авганистан је важан фактор, проблематичан, али данас за Таџикистан и Пакистан, а не за Москву, иако, наравно, одржавамо одређене односе са Кабулом“, објашњава академик Дињкин. А, Турска узима место Француске, која је током првог хладног рата покушала да тражи равнотежу између СССР и САД. Посебно у време председника Де Гола. Пошто је Француска потпуно уклопљена у политику Вашингтона, њено место заузима земља која покушава да пронађе баланс, а то је Турска.

Више нема ни сумње да ће Русија и Кина у овој пројекцији постати партнери. Кинески професор Јанг Ксуетонг, рекао је да, што се тиче Русије, Кина намерава да продуби међусобно поверење и да тражи заједничке интересе. Они ће наставити да раде заједно како би се одупрли „притисцима САД“.

Али ако САД делују саме у погледу Кине, онда ће оне вршити притисак на Русију у партнерству са земљама НАТО. Кинески професор је напоменуо да је потребно даље развијати такве организације као што су Шангајска организација сарадње – ШОС и БРИКС, где су Кина и Русија главне погонске снаге.

На овогодишњем скупу Шангајске иницијативе одржаном у септемберу у Самарканду, појавиле су се 22 државе у различитим степенима односа са овом асоцијацијом, а међу новозаинтересованим су Египат, Катар, Саудијска Арабија, Бахреин и Малдиви, док је Иран на путу да постане стална чланица. Ксуетонг је нагласио да политика САД више неће зависити од тога ко ће бити у Белој кући. Према његовом мишљењу, „било који следећи председник неће променити политику притиска на Кину и Русију“.

„Шанса“ за ЕУ

Шеф руске дипломатије Сегеј Лавров током свог говора посебну пажњу посветио је експанзионистичким активностима НАТО. Он је приметио да је алијанса „бесрамно одустала“ од својих обећања о неширењу блока. Према Лаврову, ова обећања су била „усмена, али под заклетвом“.

Штавише, настављајући своје ширење на руске границе, НАТО је прекршио и писане обавезе: оне су утврђене на самиту ОЕБС у Истанбулу 1999. Министар је подсетио на њихову суштину: принцип необезбеђивања сопствене безбедности на рачун безбедности других („недељивост безбедности“), као и клаузулу о недопустивости доминације било које војнополитичке организације у простору ОЕБС. Алијанса је игнорисала све те обавезе. Према његовим речима, алијанса предвођена САД, покушава да окрене Индију против Кине и подели активности АСЕАН.

Наравно, он се детаљно дотакао деловања ЕУ, нагласивши да Русија „искрено жели да ЕУ, која још увек има све могућности за то, буде један од полова новог мултиполарног света. ЕУ ће моћи да учествује у овим процесима на равноправан начин кад схвати да не мора да се потпуно покорава Сједињеним Државама.

Он је нагласио да у Европи постоје интереси који се не поклапају са интересима САД и да је то што Европа не може да заштити те интересе – „медицинска чињеница“. То потврђује и посета француског председника Емануела Макрона Вашингтону.

Лавров је повукао и паралелу између деловања украјинских власти и косовских Албанаца: обе су понизиле Брисел тако што су отворено изјавили да одбијају да испоштују договоре постигнуте уз помоћ ЕУ. Руски министар је ипак релативизовао идеју целог скупа, пребацујући одговорност за прекид сарадње на Запад. „Не окрећемо се од Запада, он не жели да сарађује са нама“, рекао је Лавров.

Русија, чини се, још извесне наде полаже у ОЕБС, иако је Лавров рекао да Пољска ради на томе да разбије ову организацију, будући да је то једна од могућних платформи дијалога, „иако сиромашна“.

Ипак, Русија сматра да не треба прецењивати могућу улогу ОЕБС у будућности Европе. Ако је некад постојала шанса да се организација претвори у срж будућег система европске безбедности и развоја, онда је та шанса неповратно пропуштена пре четврт века. Ни ОЕБС, ни било која друга међународна организација нас неће вратити у свет који је постојао пре 24. фебруара 2022, а још мање у свет нада и илузија Париске повеље за нову Европу из 1990, речено је на конференцији. По свему судећи, стиже „нови свет“ – свет који је професорка Универзитета у Ланкастеру Олга Алексејевна Карневали назвала „светом зидова“.

Аутор Драган Бисенић

Извор Данас, 11. децембар 2022.