ЧУВАР СРПСКОГ ВОЈНИЧКОГ ГРОБЉА: Опроштај од посљедњег солунског витеза

Часну старину сам упознао маја мјесеца 2019. године. Посјета живописном и прелијепом Солуну била би непотпуна без обиласка Зејтинлика и потребе да се лично поклоним сјенама српских хероја који су нам 1918. године, након толико страдања, донијели дуго сањану слободу и уједињење. Године су учиниле своје, па је Ђорђе Михаиловић тада теже ходао. Као и увијек, био је обучен у српску војничку униформу, са неизоставном шајкачом на глави. Сједио је у хладу чемпреса, чије су саднице својевремено донијете са Хиландара, дочекивао потомке солунских хероја, српске туристе и знатижељнике. За свакога је имао времена и стрпљења, испредајући причу о Српском војничком гробљу у Солуну и најхрабријим синовима српске земље који тамо почивају. Његово знање о гробљу и Солунском фронту било је готово неисцрпно. Стицао се утисак да познаје сваки гроб појединачно. Нисам могао да не примјетим да је дјед Ђорђе са посебном пажњом примао госте из Републике Српске. Тешко је уопште пронаћи ријечи којима би се описала љепота овог мјеста и његов значај, не само за српски народ. Наиме, раме уз раме са српским војницима, у Солуну почивају њихови руски, француски, енглески и италијански другови из савезничких армија. Послије дједа и оца, Ђорђе је био трећа генерација Михаиловића, чувара српског гробља, који је тај часни посао обављао више од пола вијека. Потом нас је Ђорђе одвео до лијепо уређеног гроба у којем почивају његови преци, са сјетом нам објаснивши да ће он бити посљедња особа која ће бити сахрањена на Зејтинлику.

Ђорђе Михаиловић је отишао у тишини, онако како је деценијама обављао свој посао. Мени који исписујем и вама који читате ове редове оставио је најјаснији путоказ на који се начин требамо односити према славним прецима и властитој историји. Посјетите Солун, град од изузетног историјског значаја за српску историју и не пропустите прилику да обиђете Српско војничко гробље. Поклоните се сјенама српских јунака и честитој старини која се деценијама бринула о њиховом спокојном сну. Толико бар заслужују.

 

Боривоје МИЛОШЕВИЋ

Бања Лука