Црнгорска Влада – Испостава америчке амбасаде

Пише: Милан Гајовић

„…Сједињене Државе су биле јасне да (црногорску) владу чине искључиво партије усредсређене на европске интеграције и посвећене НАТО-у, које дијеле наш став у вези са Русијом…“ – Габријел Ескобар, замјеник помоћника америчког државног секретара и специјални изасланик САД за „западни Балкан“.

„…(Jаков) Милатовић је васпитан у духу евроатлантизма…при свом школовању. Њему је евроатлантизам постао природни амбијент, као вода риби…“ – Јован Пламенац, протојереј и парох барски.

„Црна Гора издваја 14 одсто свог војног буџета за помоћ Украјини. Кад би свака европска земља то учинила као Црна гора, рат био био завршен за двије – три неђеље. – Дритан Абазовић, технички премијер, на Варшавском безбједносном форуму.

„Нужност“ двоструких стандарда „цивилизованог“ Запада неувијено је разоткрио Роберт Купер (Robert Cooper, 1947, британски дипломата), у својој књизи „Распад нација“:

„Постмодерна држава има потешкоћу да се навикне на примјену двоструких стандарда. Међусобно, те државе (Запада) функционишу на основу закона и сарадње, али када су у питању државе изван њихових граница, Европљани морају да се врате грубљим методама – сили, првом удару, превари и свему што је потребно за оне који живе у свијету националних држава из 19. вијека. У џунгли треба користити законе џунгле…“

„Унутар Европске уније Балкан је тек резервоар јефтине имиграционе радне снаге и транспортни коридор…Европска унија је водећа империјална сила у региону, гдје БиХ и Косово представљају њене протекторате, док је остатак региона сведен на статус сателитских држава…ЕУ је на силазној, а не узлазној путањи…ЕУ ће наставити лагано да труне…“ (Филип Канлиф (Philip Cunliffe), професор међународних односа на Универзитету Кент, В. Британија)

Портал ИН4С је, 6.10.2023. године објавио текст „Суверенитет САД – Вокер: Влада без Заједнице за будућност Црне Горе, попис одложити (интервју за „Глас Америке“). У тексту, Курт Вокер (Kurt Douglas Volker, 1964), бивши амерички амбасадор при NATO-у, говори о „хаосу у Црној Гори“ и износи став  да су „избори боље решење од увођења у Владу снага које су против Црне Горе и Европе (читај: Коалиције за будућност Црне Горе (ЗБЦГ), са идеологијом супротној оној коју заступа већина грађана“. Даље наводи да „екстремизам и национализам…Србија дуго заступа у Црној Гори и региону…(и) било би (зато) боље имати нове изборе него поново увести те екстремистичке снаге у Владу…Србија, Русија и друге националистичке снаге теже оном што је у њиховом интересу, а не у интересу Црногораца.“

Подсјећам на Вокерову изјаву дату, такође, „Гласу Америке“, 3.фебруара 2021.године:

„Постоје људи (читај: Срби) који желе да поремете односе Црне Горе са Западом…чак и…у Црној Гори. Због тога је важно бити на опрезу и осигурати да се задржи западна оријентација…Влада (Црне Горе) се оцјењује на основу одлука…какав је ангажман са НАТОМ-ом…постоје елементи у самој земљи (Црној Гори) које треба помно пратити…“

Под будним оком америчке амбасаде у Црној Гори, (али и амбасада В. Британије и Њемачке), неуспјешно, тече процес формирања нове црногорске Владе, али тако да у тој Влади не буде представника Коалиције ЗБЦГ. Опште је познато да су  амерички амбасадори и амбасадорке каријерне дипломате, послате у иностранство да састављају и растављају тамошње владе. Они су „даљински управљачи“ домицилних влада.

„Подржавамо Владу чији би чланови осудили руску агресију, залагали се за територијални интегритет Украјине и подржали санкције Европске уније Русији, јачали активно учешће Црне Горе у НАТО-у…и подржали суверенитет сусједних земаља укључујући Косово“, истакли су из америчке САД. (Borba portal, 15.8.2023.).

Црна Гора је, од 1998.године, неолиберална колонија, односно (нарко) банана држава под контролом, прије свега, власти и тајних служби САД. „Банана држава“ је назив за политички нестабилну државу чијом јавном политиком и привредом „суверено“ управљају америчке власти и тајне службе, са свепрожимајућим штетним утицајем по читаво друштво. Такву државу карактеришу и велике социјалне разлике, криминал и непотизам, те незајажљива пљачка друштвеног богатства од стране лојалних клептократа на власти и њихове родбине, кумова и пријатеља, уз толеранцију и контролу америчких „покровитеља“. Полицијске и безбједносне службе су под америчким надзором, чији центри моћи обликују званичну политику. Америчке дипломате политичке процесе „усмјеравају далеко од очију јавности“.

На овај начин, власти Црне Горе, од Ђукановића, преко Абазовића, и, извјесно, до Спајића, сврстале су се на страну глобалиста и постале активни саучесник у вишедеценијском тоталном хибридном, мрежном (мрежноцентричном), а преко Украјине и посредном (прокси) рату против традиционалног морала, Русије и православља, али и против Србије и српскога народа у цјелини, а тиме и против суштинских интереса државе Црне Горе. Суштина је остваривање вишевјековног циља – поробљавања планете.

Непосредно мијешање, понајвише, власти САД и њихове амбасаде у Подгорици у унутрашња питања државе Црне Горе, путем ултиматума, противно је бројним међународним општим актима, од којих ћу неке цитирати.

„Сваки суверенитет почива на народу. Ниједно тијело, ниједан појединац, не могу спроводити власт која не потиче од народа.“ (члан 3 Декларације о правима човјека и грађанина, 1789).

„Воља народа (грађана) је основа државне власти: ова воља треба да се изражава на повременим и слободним изборима, који ће се спроводити општим и једнаким правом гласа, тајним гласањем или одговарајућим поступком којим се обезбјеђује слобода гласања.“ (члан 21. став 3. Универзалне декларације о људским правима, 1948).

„Високе стране уговорнице се обавезују да у примјереним временским размацима одржавају слободне изборе с тајним гласањем, под условима који обезбјеђују слободно изражавање мишљења народа (грађана) при избору законодавних тијела.“ (члан 3 Додатног протокола (Право на слободне изборе) Конвенције за заштиту људских права и основних слобода, 1950).

Овакво поступање противно је  циљу Уједињених нација (УН), прописаном у члану 1. ставу 2.  Повеље („Свјетском уставу“) („развијање међу нацијама (државама) пријатељских односа заснованих на поштовању начела равноправности…“, као и члану 2. став 1. Повеље („организација (УН) почива на начелу суверене једнакости свих својих чланова;“).

Кључне тачке Завршног акта из Хелсинкија ((Хелсиншка декларација, 1975) Конференције о европској безбједности и сарадњи (КЕБС), уз учешће и САД, су, између осталих, „једнакост суверених држава“ и „немијешање у унутрашње ствари других држава“. 

У члану 41. став 1. Бечке конвенције о дипломатски односима (1961) прописано је да „…сва лица која уживају те привилегије и имунитете (дипломатско особље) дужна су да поштују законе и прописе државе код које се акредитују. Она су такође дужна да се не мијешају унутрашње ствари те државе.“

Описано мијешање је у супротности и са чланом 2 (Сувереност) став 3 Устава Црне Горе, који гласи:

„Не може се успоставити нити признати власт која не проистиче из слободно изражене воље грађана на демократским изборима, у складу са законом.“

Дана 20.августа 2022.године, изгласано је неповјерење Влади Дритана Абазовића. Од тада та Влада функционише у техничком мандату. Подсјећам да је Абазовић постао премијер, по наредби америчке амбасаде и уз помоћ ДПС-а, 28. априла 2022.године.

Значи, од дана изгласавања неповјерења та Влада нема легитимитет, односно не представља вољу парламентарне већине, односно већинску изборну вољу грађана. И поред тога, противуставно је радила у пуном капацитету.

У члану 110 (Престанак мандата) став 2 Устава прописано је да „Влада којој је престао мандат наставља рад до избора Владе у новом саставу.“ Иако ова норма, језички и логички, није довољно прецизно дефинисана, тумачимо да је, у „духу Устава“, да таква влада може обављати само текуће, неодложне послове, из своје надлежности. За сва важна питања из домена утврђивања и вођења унутрашње и спољне политике, неопходна јој је претходна сагласност парламентарне већине.

Да је ово тумачење исправно, потврђује и Нацрт закона о Влади, од 21.9.2022.године, који је утврдила Абазовићева Влада. Наиме, члан 20 Нацрта гласи:

„Влада којој је престао мандат и која наставља рад до избора Владе у новом саставу врши само техничке послове из своје надлежности.

Послови из става 1 овог члана обухватају послове који се односе на извршавање редовних законом утврђених финансијских и других обавеза који не стварају нове финансијске обавезе, без сагласности Скупштине.

Влада којој је престао мандат не може вршити постављења, давати сагласност на постављења, осим ако се она спроводе у складу са редовном процедуром и започетим поступцима.

Влада којој је престао мандат може одређивати вршиоце дужности.“

И према мишљењу Венецијанске комисије, „Влада у техничком мандату треба да се уздржи од предузимања нових политичких иницијатива и предлагања нових закона након што изгуби подршку у парламенту.“

Дана 10.августа 2023.године, предсједник Црне Горе Јаков Милатовић је свом партијском колеги Милојку Спајићу, лидеру Покрета Европа сад (ПЕС) (читај: Европа САД), повјерио мандат за састав нове Владе. Рок од 90 дана, из члана 92 став 1 (Распуштање Скупштине) да Спајић предложи програм и састав Владе, истиче 8.новембра текуће године. У противном, Скупштина се распушта и расписују се пријевремени парламентарни избори.

Каква је политичка позиција ПЕС-а, сагледајмо из његових програмских опредјељења и јавних изјава лидера Спајића и Јакова Милатовића, нажалост, актуелног предсједника Црне Горе.

Мандатар Спајић је више пута јавно казао да не види ДПС и Абазовићев Грађански покрет УРА у новој Влади. Међутим, он је саопштио и да у Влади неће бити представника Коалиције ЗБЦГ, иако је ПЕС, првенствено захваљујући гласовима Срба, освојио највећи број мандата. Тренутно, Спајић, без два посланика Јоковићевог СНП-а (који се, за сада, залажу за Владу која ће имати ширу подршку), може да рачуна највише на 41 посланика.

„Вањскополитичка оријентација 44. Владе биће утемељена на активном и кредибилном чланству Црне Горе у НАТО (и) пуној посвећености европским интеграцијама…“ (Један од принципа ПЕС-а за формирање будуће Владе; Borba portal, 19.7.2023.)

„Признање независности Косова, чланство земље у НАТО-у и санкције Русији као дио спољне и безбједносне политике Европске уније су завршена ствар. (Јаков Милатовић, у интервјуу за RTV Slovenije;ИН4С, 6.8.2023.године).

„Црна гора отворено и снажно осуђује ничим изазвану агресију Русије против Украјине…Као предсједник Црне Горе користим своје уставно право и лични интегритет да подржим Украјину…“ (Ј. Милатовић; ИН4С, 22.8.2023.)

Mилатовић је јавно изјавио и да је почињен геноцид у Сребреници, те да је за јачање НАТО-а и подржава санкције ЕУ Русији.

Произилази да је и ПЕС глобалистичка и пронатовска политичка скупина јасне антисрпске и антируске оријентације. Такође, политичке разлике између Спајића и Милатовића нијесу суштинске већ тактичке природе, у функцији борбе за лидерску позицију у ПЕС-у. Кога Запад школује, дипломира оданошћу.

Због свега напријед наведеног, изгледа највјероватније да ће нову Спајићеву Владу подржати 41 или 43 посланика (зависно од коначног става СНП-а и без представника Коалиције ЗБЦГ) и уз прећутну (са америчком амбасадом унапријед договорену) подршку ДПС-а.

Својим јавним изјавама Милатовић је прекорачио границе предсједничке церемонијалне надлежности, прописане Уставом и то: чланом 11 (Подјела власти) став 2 („…извршну власт врши Влада …“) и став 5 („Црну Гору представља предсједник Црне Горе.“), као и чланом 100  (Надлежност) („Влада: 1) води унутрашњу и вањску политику Црне Горе.“).

Другим ријечима, Милатовић се у иностранству понаша као премијер, бавећи се (из)вањском политиком без изричитог овлашћења Владе.

Несхватљиво је да лидери Коалиције ЗБЦГ толико инсистирају да буду конституенти нове Владе. Јер, не може бити оправдања да Срби и Црногорци којима је српски матерњи језик, учешћем у Влади, дају легитимитет чланству Црне Горе у NATO-у, злочиначкој и терористичкој организацији која је нанијела немјерљиво зло Србији, републици Српској, Црној Гори, цјелокупном српском народу и планети! Такође, морали би осудити „руску агресију“ на Украјину, подржати санкције Русији, признати лажну државу Republika e Kosoves, признати „геноцид“ у Сребреници…

Политички представници Срба и српскојезичких Црногораца дужни су да исказују јасно јавно противљење постојећој ситуацији у Црној Гори и да, на миран и демократски начин, изражавају своју грађанску и националну самосвијест. Неопходно је остварити политичко – бирачко јединство формирањем јединственог (за сада, највјероватније, опозиционог) политичког субјекта који би, искреним заступањем интереса Срба и Црногораца који говоре српским језиком, у Црној Гори, као и свесрпских интереса имао неподијељену подршку српског и просрпског бирачког тијела.

У на почетку цитираном тексту, бивши амерички дипломата Вокер је казао и следеће:

„…мислим да постоји озбиљна опасност да је циљ пописа да се промијени политичка равнотежа у земљи у корист антицрногорских политика и перцепција, давањем права бирачима који не живе у земљи…попис се ради са политичком намјером да се преобликује политички терен у земљи…требало би да буде одложен и…да буде подложан некој врсти међународног разматрања, као што је рецимо Венецијанска комисија, да би се осигурало да се поштују демократски стандарди.“

Вокер је, оваквом својом изјавом,  додатно разголитио да су власти САД и најмоћнијих држава Запада дале Управи за статистику „бланко овлашћење“ за кривотворење пописних података који се односе на националну припадност, вјеру и матерњи језик, на штету Срба и срскојезичких Црногораца.

Наиме, очигледно је да постоји страх Запада и еуроатлантских окупатора у Црној Гори да ће предстојећи попис показати знатно повећање броја Срба и грађана који говоре српским језиком. А Срби су за Запад „реметилачки фактори на Балкану“ и сметња остваривању њихове неоколонијалне балканске политике.

Да још једном поновим, Законом о попису становништва, домаћинстава и станова, Управа за статистику, није обавезана на објављивање података о националној припадности, вјери и матерњем језику. Имајући у виду, више него извјестан, антисрпски и марионетски карактер будуће црногорске Владе и прозападне опозиције, овакво законодавно решење омогућава њиховим наредбодавцима – америчкој (и британској) амбасади у Подгорици да нареди кривотворење података, или да се њихово објављивање одлаже на неодређено вријеме.

Како је, с правом, оспоравана тачност објављених података о националној припадности, вјероисповијести и матерњем језику, прикупљених на попису из 2011.године, на штету Срба и Црногораца којима је српски матерњи језик, неопходно је тражење и извршење увида у пописну документацију Управе за статистику. Предлажем и да лидери Коалиције ЗБЦГ позову грађане који су се пописно изјаснили као Срби и/или им је српски матерњи језик да копије својих пописних листа донесу или доставе тој Коалицији, ради утврђивања и јавног објављивања тачних података са пописа.

Америчком и западном окупаторском блокадом остваривања интереса већинског становништва (Срба и српскојезичких Црногораца) опасно се угрожава суверенитет, територијална цјелокупност и стабилност државе Црне Горе!