ЦИЉ ЕУ НА БАЛКАНУ: Прављење радног логора са јефтином радном снагом

Пургаториј

Изворно значење речи код католика је чистилиште. Додуше наш народ, не улазећи у етимологију, углавном то везује за пробаву. Нека то свако тумачи како зна, није ни битно.

Битно је да се од региона Западног Балкана прави чистилиште пред вратима раја – Европске Уније. У међувремену рај се забарикадирао, развукао жице и не прима унутра више никога, ни грешнике ни оне друге.

После педесет година Турску је напустила нада (а сада и жеља) да ће ући у ЕУ, која више не зна шта ће са собом, а камоли са проблематичним полудржавама из региона.

По ономе како сада изгледа, из перспективе ове ЕУ, региону је намењена улога тампон зоне према Блиском Истоку. Нема сумње – ако се остваре турске претње,наредни имигрантски талас слећи ће се овде, што ће узроковати велику додатну нестабилност.

Европска Унија, сама нестабилна, одржава своју структуру ширењем нестабилности путем концентричних полукругова. Што је даље од Берлина и Брисела, то је већи неред. Услов за неред је непостојање суверених држава, корумпираних,задужених, обухваћених ратом. Дозвољена су сва средства.

Србији и земљамау окружењу намењена је улога платформе за инвестиције у радноинтензивне гране приреде са јефтином радном снагом. Иста та радна снага фали оматорелој Европи, само што је она тамо скупа, поготово када се обрачунају све бенефиције и трошкови, који укључују школовање и здравство.

Наравно свака земља, да би привукла инвестиције, поготово када нема свог капитала, треба да користи своје компаративне предности, укључујући и јефтину радну снагу. Међутим, цену фактора производње (рада, ренте и капитала) треба да регулише тржиште, заштићено уређеним законодавством.

Нажалост то није случај Србије и земаља попут ње. Рад, поготово производни, апсолутно је потцењен у „дилу“ домаћих лопова и иностраних инвеститора – лешинара, заштићених од њихових држава и банака. Рента је, по истом „дилу“, минимална, а њени извори и ресурси убрзано се распродају будзашто. Инострани кредити који улазе у земљу предмет су пљачке између зајмодаваца и поменутих лопова у ланцу.

Осим непосредног, грамзљивог, циљ ове лоповске манипулације је потпуна десуверенизација држава упућених на бриселску чиновничку мангупарију, која не представља никакве европске вредности, већ њихову негацију. Још је Џорџ Орвел упозоравао да јединствена Европа може да буде једино социјалистичка, а све остало је мимикрија. Не треба сметнути са ума да су и Мусолини и Хитлер изворно били социјалисти, додуше са повећим националним набојем.

Оваква каква јесте, а поготово она са више брзина, ЕУ припрема терен за билатеризацију односа и истовремено се ограђује. Овдашња власт тврдила је да неће од земље да прави Аушвиц развлачећи около жице. Изјава је у најмању руку неозбиљна. Па нису Пољаци правили тај логор него Немци. Пољаке нико ништа није питао, неће ни ове овде.

Циљ ЕУ, а пре свега Немачке је да се на територији Западног Балкана (са евентуално придруженом Бугарском и Румунијом) направи радни логор са јефтином радном снагом и прихватилиштима за мигранте са Блиског Истока, будућим суграђанима. Ове наказне државе тешко ће се саме одупрети овој „племенитој“ идеји, поготово када се у то умеша Турска и арапски новац.

Предуслов је за овај пројекат корумпирана политичка класа на власти и у опозицији. Тако се одржава ред, рад и дисциплина. Сваки наговештај испољавања макар привидног суверенитета бива кажњен. Сирота Македонија до сада је све беспоговорно слушала, ал не вреди.

Исто је и са Србијом. Као кључна земља региона она се одриче суверенитета у корист оних који њој не желе и не чине добро. То је и природно. У међународним односима на првом месту увек је интерес јаких, па тек онда следи све остало. Батина и шаргарепа није појам са зелене пијаце већ из дипломатије.

Сада са том батином Србију и остале терају у заједничко тржиште како би се логор заокружио и додатно ослабиле онемоћале националне државе. То је идеја Ангеле Меркел и њеног аустријског министра спољних послова, име да му не помињемо. Да би показала инвентивност и озбиљност промишљања овдашња власт прозборила је о царинској унији. Није шија него врат. Фали још само аутопут Ниш – Приштина – Драч.

Наставља се урушавање државе и размазивање суверенитета са даљим губитком контроле над привредом и финансијама. Ништа нису научили или нису хтели ни од Тодорића ни од његовог „Агрокора“. Само напред и јако.

Свет се покренуо у правцу билатералних односа и јачању држава, а ови су корифеји смислили „ЕУ у малом“ илити преминулу Југославију. Зло и наопако.

Лепо је живети у самообмнама. Срби мисле да су државотворан народ. Јесу. Свима су около направили државе, а своју занемарили и настављају у истом смеру. Штета.

Државу поред народа чини и елита које овде нема. Постоје изузетни појединци способни да буду или већ чине део елите у озбиљним државама. Међутим, не можете бити део нечега што не постоји. Постоје чопори који се зарад синекуре, из страха или незадовољених амбиција сврставају уз опскурне политичаре, а што смо гледали на тек завршеним изборима. Без обзира на квалитет појединаца то елита није, то су чопори. С њима се држава не прави, с њима се она руши. Лако је политичарима са њима.

Тагови: Европска Унија, Западни Балкан