Ћеранић: Шта је Србима чинити? Издржати притиске до новембра јер тада слиједи расплет

ТРЕБАЛО је заиста бити „слијеп крај очију“ па карикирање чувене Де Винчијеве слике Посљедња (тајна) вечера током свечаног отварања Олимпијских игара у Паризу не протумачити као исмијавање хришћанства.

Што је много, много је, рекли су и са Истока и са Запада.

Посебна критика је била на избору „главних глумаца“ и њихових сексуалних опредјељења. Исмијавање Христа и његових апостола било је у најмању руку неукусно.

Можда би богохуљеле било права ријеч.

И, као што пише Жељко Раљић за РТ Балкан, вриједило би се подсјетити примјера из прошлости Олимпијских игара, односно слике енглеске фудбалске репрезентације на стадиону у Берлину 1936. године.

Сви фудбалери држе дигнуте руке у стилу “Зиг хајл” као и немачка репрезентација.

Међутим, није то био никакав изузетак – сви су у Берлину поздрављали на тај начин. Један од ријетких који се успротивио и одбио да тако поздрави Адолфа Хитлера био је атлетичар препонаш југословенске репрезентације Иван Стеван Ивановић.

Управо исти пркос показао је српски ас Новак Ђоковић приликом финалног меча у тенису против свог противника из Шпаније Карлоса Алкараза.

Усред тог истог Париза рекао је „Бог је велики“ и љубио православни крст на олимпијским играма које су препуне симбола зла.

Златна медаља Ђоковићу је уручена уз интонирање химне Боже правде, која однедавно, како је то на Свесрпском сабору одлучено, није само химна Србије, већ свесрпска химна. Српски пркос је поново препознатљив.

И још сузе.

Новакове сузе и сузе српског народа на 4. август.

Новакове сузе су сузе радоснице.

Много суза, сасвим другачијег карактера је проливено тог дана 1995. године у колони која се из урушене Републике Српске Крајине кретала према Београду.

Предсједник Србије Александар Вучић је поручио да Срби неће у колонама напуштати завичај. Током обиљежавања Дана сјећања на страдале и прогнане Србе у акцији „Олуја“ нагласио је да се српском народу више никада неће поновити погром.

Миодраг Линта, предсједник Савеза Срба из региона, који је у Цркви Светог Марка у Београду присуствовао парастосу страдалих Србима у хрватској акцији „Олуја“, указао је да је „скандалозна чињеница да Европа, Америка и свијет не шаљу јасну поруку Хрватској да је апсолутно неприхватљиво да једна чланица ЕУ у 21. вијеку слави прогон, страдање и протјеривање једног народа“.

Уједно, истакао је да је операција Олуја „највеће етничко чишћење у Европи послије Другог свјетског рата.

Предсједник Србије је, такође, подсјетио на недавни дипломатски успјех своје земље: „У УН смо се супротставили најмоћнијим силама свијета. Дигли смо глас у име свих слободарских народа овог свијета. И успјели смо, јер 109 земаља није гласало за ту срамну резолуцију о Сребеници.“

Поред дипломатских напора Србије, неспорно да је успјех постигнут и захваљујући помоћи пријатеља, савезника који су све јачи. Ријеч је, наравно, о Русији и Кини.

На отварању Олимпијских игара у Паризу, као што нам је то нешто раније показала 68. Пјесма Евровизије, предочено нам је да постоје „вриједности“ које нам се намећу, али и да је присутан отпор цивилизације.

„Све указује да је Западну меку моћ сада замјенила руска мека моћ“, нагласио је мађарски премијер Виктор Орбан у историјском говору на 33-ем летњем студентском кампу Универзитета Балвањос у Тушнаду, у Румунији. „Сада је кључ за пропагирање западних вриједности ЛГБТ идеологија. Ко то не прихвата, он се, за западни свијет, налази у категорији заосталих.“

Орбан је истакао и да се ближе крај рата у Украјини и неминовно помирење Европе са Русијом. Очито је да сукоб у Украјини није само у војном формату, већ се битке бију и у другим сферама.

Неминовно је да ће побједа Доналда Трампа на америчким изборима помоћи да се процјене Виктора Орбана реализују.

Трамп је честитао предсједнику Русије Путину на размјени заробљеника између Русије и НАТО земаља, што је прва порука коју му шаље у још неосвојеном мандату.

Све иде ка томе да ће се ратиште у Украјини након Трампове побједе затворити уз уступке Русији, смјену Зеленског, али и пренос тензија у Азију, на релацији Кина – Тајван. Наравно, уз америчко „доливање ватре“.

Али, простор који је непредвидив и тежи ка ескалацији сукоба је Блиски Исток. Влада Израела као да се труди да у свој сукоб са Хамасом и Хезболахом директно увуче Иран, а тиме и Сједињене Државе.

Шта нам је чинити?

Издржати притиске до новембра, када слиједи расплет.

То можемо постићи држећи се закључака Свесрпског сабора, што подразумијева очување цивилизацијских вриједности које су сасвим супротне онима које нам нуде на Пјесми Евровизије и на отварању Олимпијских игара.