ЋЕРАНИЋ: Референдум – једини начин да се испоштује принцип добровољности

НАТО своје снаге концентрише на Балтику због фантомске „руске пријетње“. Алијанса се припрема за поход на Русију, и то је разлог за журбу на Балкану, како би се земље које су још изван НАТО, војно сврстале. НАТО не жели да има за леђима својеглаве и непокорне Србе, који су се усудили да у вријеме када је нацистичка Њемачка покорила скоро цијелу Западну Европу дигну устанак.
Одлука Уставног суда БиХ о књижењу војне имовине, поздрављена је од НАТО-а, а одмах затим од СДА и Бакира Изетбеговића, што указује на наручиоце ове антидејтонске пресуде Републици Српској.
Може ли Уставни суд да се понаша као уставотворац, смије ли доносити неуставне одлуке? Као и раније, кључне одлуке се доносе прегласавање судија представника Републике Српске, и уз гласове страних судија. Велики Жеп, најпожељнија локација за НАТО, одавно је на листи жеља Алијансе.
Уставни суд постиже и други, нимало безначајан циљ – територија Српске се урушава, постаје попут леопардове коже прошарана имовином БиХ, а круни се и Дејтоном загарантованих 49 одсто територије. Уједно, на тај начин ће БиХ бити на Мањачи, у касарни Козара, у Мркоњић Граду, а не само у Сарајеву. НАТО не таји свој политички карактер. Као и приликом ангажовања Оружаних снага БиХ за обиљежавање Дана Републике Српске, показала се политичка блискост с партијом Бакира Изетбеговића.
Све су то разлози да се јавно и широко подржи став предсједника Републике Српске Милорада Додика да се неоснована одлука Уставног суда БиХ не прихвати, а о приступању НАТО Српска изјасни на референдуму. То је једини начин да се испоштује принцип добровољности за који се декларативно залаже Алијанса.
Организовању референдума треба да претходе јавна дебата, трибине, округли столови, изношење ставова „за и против“, челници НАТО да изнесу аргументе и убиједе становништво у исправност одлуке о приступању овом савезу. Наравно, и онима који се томе противе треба дати простор за изношење ставова.
То што су сусједне земље, Хрватска и Црна Гора, постале чланице НАТО не обавезује БиХ, која је специфична по уставном уређењу јер се састоји од два ентитета, и у којој су три народа конститутивна. Није ни Аустрија у НАТО, иако јесте окружење. Нису ни Швајцарска ни Ирска, ни Шведска ни Финска. И, најважније, није Србија.
Иницијативу предсједника Републике да се о приступању у НАТО распише референдум, лидер СДС-а Вукота Говедарица назвао је непромишљеном и манипулацијом, истичући да је СДС неће подржати. Шта очекивати од некога коме војна обавеза ништа није значила ни у вријеме када се водила битка за бити или не бити српског народа? Али, СДС, који се није либио да стане у заштиту свог народа у зла времена, зачуђује.
Свако подсјећање на НАТО, за Републику Српску, и Србе уопште, је болно. НАТО се у протеклом рату отворено ставио на страну наших противника. Бомбардовао је положаје Војске Републике Српске и Војске Србије и Црне Горе. Бројне цивилне жртве и порушена инфраструктура, отето Косово, живе су ране.
Испробана су и нова оружја – муниција са осиромашеним уранијумом. Посљедице се и даље осјећају, подједнако код оних који су морали напустити бомбардована и контаминирана подручја, и код оних који су наставили живјети на њима, или се у исте доселили. О томе свједочи број малигних обољења. Стотине година биће потребно да отров из земље и воде више не буде представљао опасност.
БиХ има Агенцију за радијацијску и нуклеарну безбједност за чији рад се одвајају значајна финансијска средства, али се та агенција о овом питању јавно не изјашњава. Не можемо да се не запитамо шта она ради и која је сврха постојања ове агенције, ако се прећуткује теме попут контаминираних подручја и заштита становништа које је изложено радијацији.
НАТО је имао мотиве за војне интервенције против српских снага, јер је након дисолуције СССР и распада Варшавског уговора требало пронаћи разлоге за даљи опстанак ове организације с обзирома да противник због којег је Алијанса основана више није постојао. Амерички предсједник Доналд Трамп је отворено указао на нефункционалност и непотребност НАТО, најавио је и повлачење Сједињених Држава из овог савеза.
Против кога је данас НАТО усмјерен, ко су противници? Терористи? НАТО се не бори против тероризма или се резултати те борбе, ако и постоји, не виде. Чак су у Бриселу, гдје је сједиште НАТО савеза, извођени тешки терористички напади.
НАТО своје снаге концентрише на Балтику због фантомске „руске пријетње“. Алијанса се припрема за поход на Русију, и то је разлог за журбу на Балкану, како би се земље које су још изван НАТО, војно сврстале. НАТО не жели да има за леђима својеглаве и непокорне Србе, који су се усудили да у вријеме када је нацистичка Њемачка покорила скоро цијелу Западну Европу дигну устанак. То ни Хитлер није желио али, иако је с тадашњом југословенском владом Цветковић-Мачек потписао уговор о приступању Југославије Тројном пакту, није успио, јер није с народом постигао споразум.
Улазак у Сјеверноатлантски савез није наговјештај приступању ЕУ. Западном Балкану намијењена је улога предворја ЕУ, зоне која није ни европска ни руска, већ подручје с јефтиним ресурсима и радном снагом, тржиште. За Американце то је полигон за различите операције и експерименте, идеалан за дестабилизацију ЕУ.

Пише: Предраг Ћеранић, стручњак за безбједност