ЋЕРАНИЋ: Прилика која се не пропушта

По ко зна који пут предсједник Додик позвао је лидере опозиције да се укључе у рјешавање питања која су од виталног значаја за Републику Српску.

Овог пута упућен је позив СДС-у да се укључи у доношење закона о Уставном суду БиХ. Предсједник Српске у свом апелу нагласио је да да се ради о једној од кључних системских ствари за положај Републике Српске која треба да буде ријешена. Од Вукоте Говедарице, лидера СДС-а стигао је одговор да је тај напор узалудан јер Бошњаци такав закон не желе. Управо то “Бошњаци то неће“ или, још чешће, “странци не дају“, често је био разлог одустајања СДС-а од политичке борбе за виталне интересе Републике.

Посљедњи примјер за наведено био је однос СДС-а према референдуму о Дану Републике, што се негативно одразило на резултат ове партије на локалним изборима спроведеним непосредно након референдума. Говедарица је накнадно покушао да појасни свој став наводећи да “СДС нема намјеру да буде додатак осовини Додик – Човић (СНСД-ХДЗ)“, односно партијама које су се усагласиле о концепцији нацрта закона о Уставном суду, и да ће СДС “сачекати и видјети о каквом се закону ради“. По Говедарици Додик “не жели да прави конфликт, он жели да прави кризу у институцијама БиХ и његова намјера није да донесе Закон о Уставном суду БиХ, већ да направи кризу и да проба у тој кризи да се домогне Савјета министара БиХ“.

Поново су у врху СДС-а показали свој највећи страх – страх од губитка учешћа у власти на нивоу БиХ, гдје су заједно са СДА и ХДЗ. Сада критикују “осовину СНСД – ХДЗ“ али од осовине са СДА, у којој су од њеног конституисања искључиво додатак, немају намјеру да одступе. Поједностављено, Говедарица је у ствари рекао: Све што Додик ради јесте да нас из СДС-а избаци из власти“. Из те изјаве допире несигурност, али и утицај Младена Босића, доскорашњег предсједника странке, којег је анимозитет према Додику коштао предсједничког мјеста у СДС-у.

Када су у амбасади једне средњеевропске земље у Сарајеву, а у којој су домаћини били представници двију других, геополитички много значајнијих амбасада, одлучивали шта је најбоље за СДС, закључак је био да се Босић повуче са мјеста предсједника странке, али да дјелује из другог плана, односно да се релаксиран посвети стратешком планирању и изградњи политичке платформе странке. Босићева платформа је политички потрошена и добро не може донијети СДС-у. То је најбоље показало недавно гласање у Парламенту БиХ када је Босић био једини посланик из Републике Српске који је гласао против иницијативе СНСД да се на сједници Представничког дома расправља о смјени предсједавајућег Шефика Џаферовића.

У СНСД сматрају да је терет Џаферовићеве ратне прошлости претежак за функцију коју треба да обавља. Наиме, Тужилаштво БиХ крајем 2015. године подигло је оптужницу против бившег команданта ИИИ корпуса тзв. Армије РБиХ Сакиба Махмуљина. Суди му се по командној одговорности за исте злочине за које је бивши потпредсједник Федерације Мирсад Кебо оптуживао некадашњег начелника ЦСБ Зеница Шефика Џаферовића. Ипак, у Тужилаштву БиХ су у марту 2015. одлучили да истрагу против Џаферовића не спроводе, што у СНСД виде као доказ утицаја СДА на правосуђе БиХ. У зони одговорности поменутог ИИИ корпуса дјеловао је злогласни одред Ел муџахедин. Ритуално одсијецање глава заробљеним српским војницима везује се за овај одред, за што још нико од непосредних извршилаца није одговарао.

За СДС, а и лично за њеног новог лидера, најбоље је да се Босића и других наметнутих ментора ослободи, а СДС прикључи осовини са СНСД, и да у Сарајеву буду “раме уз раме“, јер ће се ускоро створити прилика коју Српска не смије пропустити.

Тагови: БиХ, Предраг Ћеранић, СДС