Ћеранић: Не правите од смартфона цуцлу за своју децу и не смећитe с ума да „delete“ не постоји

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

У ОРГАНИЗАЦИЈИ Службе предсједника Републике Српске Милорада Додика и Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањој Луци 7. септембра у бањалучког Банском двору одржаће се промоција књиге „Дигитална хигијена“, аутора Игора Ашманова и Наталије Касперске.

Дан након бањалучке промоције одржаће се промоција у Београду у организацији Представништва Републике Српске за Србију и Руског дома.

Поводом промоције у Републици Српској издавач је штампао треће издање (два претходна су продана у четири хиљаде примјерака). Посредством Републичког педагошког завода на промоцију ће бити позвани директори школа, а предсједник Српске ће свим основним и средњим школама поклонити по примјерак ове књиге.

Књиге су већ обезбијеђене и налазе се на Факултету безбједносних наука.

О књизи ће у Бања Луци говорити аутори. Ауторе ће дан прије промоције примити предсједник Српске. Договорена је посјета Центру за обуку Министарства унутрашњих послова као и посјета Факултету безбједносних наука. Најављени догађај је већ изазвао медијску пажњу.

Књига је, иначе, у Русији доживјела низ издања и сматра се да је први озбиљан одговор на све безбједносне изазове, ризике и пријетње који долазе са интернета.

Ашманов је носилац неформалне титуле „гуру руског интернета“, предсједник је компаније Крибрум, водеће у систему анализе друштвених мрежа, и извршни директор претраживача Рамблер.

Касперска је позната као суоснивач Лабораторије Касперски, директор је и основни акционар групе компанија InfoWatch, руског лидера у области заштите информација.

Зашто је ова књига толико важна и како то да се њена прва промоција изван Русије дешава у Бањој Луци?

Очито да су разлози у разумијевању аутора и жељи да се пренебрегну удари „дигиталног цунамија“ који запљускује Српску и Србију и, с друге стране, инвентивности тима предсједника Додика.

Аутори су у уводу књиге, која иначе има 16 глава обрађених на 460 страница, нагласили да се надају да ће „ова књига помоћи родитељима и професорима да децу и младе науче неопходној дигиталној хигијени“, али посебну пажњу изазивају поглавља о „фејк вијестима“ и „менталним вирусима“.

За „ментални вирус“ се наводи да је „уређена информациона структура, вештачки створена са циљем узимања власти над умовима, способна да захвати пажњу неприпремљеног субјекта и за њега постане централна идеја, да себи потчини његово мишљење…“

У првим поглављима говори се више о смартфону који је постао „модерна цуцла“ коју родитељи дају дјетету како би окупирали његову пажњу док се они баве „важнијим пословима“, заборављајући притом да за њих нема важнијег „посла“ од тог дјетета.

За разлику од њихових родитеља, које су као дјецу васпитавали учитељи и наставници, данас је основни васпитач дјеце постао управо смартфон.

Колико времена адолесценти проводе на интернету и како претјерано избивање за рачунаром, таблетом и смартфоном утиче на њихово физичко и ментално здравље – централно је питање поглавља „Сајбер – опасности на мрежи“, „Дигитални траг човека на мрежи и у реалном животу“, „Живот и комуникација у виртуелној реалности“.

У даљем „току“ књиге аутори се више баве информацијама као што је то случај са поглављима „Информациони ток: жуте вести“, „Истинитост информација на мрежи“, „Методе мрежне манипулације“.

Аутори, на крају, објашњавају како се можемо заштитити на мрежи и шта су општи принципи дигиталне хигијне. Јер, интернет је несумњиво користан и у функцији добробити човјечанства, али човјечанство је показало да сваку добробит зна употријебити – против човјечанства.

Динамит није измишљен да би се људи убијали, али је много људи њиме убијено.

Као што је потребно прије ручка опрати руке, потребна нам је и дигитална хигијена, појам који се није увријежио у српском језику, али у руском је присутан одавно. Врло успјело је поређење са електричном енергијом. Она нам сигурно помаже да живимо боље, али нас родитељи од малена уче да не смијемо прстиће стављати у утичницу, дирати огољене жице, фен остављати у кади.

Дјецу можете оставити у кући саме и не плашите се да ће им се нешто десити ако се из славине напију воде, знате и да ако вода из славине буде жута или црвена дијете је неће пити. И интернет је такође славина, али дјецу нико не учи како на интернету да се понашају, које опасности пријете. Јер, и интернет може да убије.

О томе свједочи број суицида директно проузрокпован разним „изазовима“ на интернету, или самоубилачким друштвеним групама.

Интернет је неуређен простор, џунгла у којој расту отровне биљке и у којој живе грабљивци. То није уређен градски парк у који водимо дјецу.

Уобичајено становиште је да млади владају технологијама. У књизи „Дигитална хигијена“ објашњава нам се да су млади само корисници технологија а да технологијама владају и баратају програмери и девелопери сервиса. Такође, и да смартфон није наш већ туђи.

Простор на интернету није приватан, интиман, већ јаван. Дугме „delete“ не постоји, све што је унесено у интернет (фотографије, поруке, лајкови) остаје заувијек. То је неизбрисив траг.

У књизи можете читати о појму „блиц свијест“, циклусу увлачења и стварања навике, деструктивним покретима на интернету. Ту су и кратке, јасне поруке: не остављајте превише података о себи, на интернету не објављујте ништа што нисте спремни учинити у стварном животу, правите своје лозинке и мијењајте их повремено. Укратко: на интернету никада нисте сами.

Уједно, интернет је погодан као комуникациони канал за политичке манипулације младима, њихово активирање у масовним покретима са крајњим циљем извођења на улицу. Аутори наводе низ манипулативних примјера у Русији, али и објашњавају чланове кривичног закона и запријећене казне за поједине радње.

Рецимо, просљеђивање интимног видеа ученика је кривично дјело.

И поред свега, свих мјера које власт предузима, Руска Федерација има прилично проблема са злоупотребом интернета.

Како све то изгледа у Српској и Србији, тешко је и замислити. Недавна рефлексија на интернету (лајкови, коментари) поводом стравичног убиства ученика у београдској основној школи (у Русији је постојала друштвена група под именом „скулшутинг“) у смислу симпатија и подршке убици, требало би да буде опомена друштву да се нешто мора предузети.

Од ове школске године у Републици Српској уведен је предмет „Хуманост и безбједност „у девети разред основне, а изучаваће се и у свим разредима средње школе. Истина, експериментално. Значи, факултативно и не у све школе. Али, то је почетак који обећава.

И промоција књиге „Дигитална хигијена“ корак је у борби против пошасти које нам са интернета пријете дјеци и омладини. Очекује се долазак предсједника Милорада Додика на промоцију. Јер, једно је кад ти предсједник уручи књигу, још са потписом аутора.